header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ПИСМА ПОСЕТИЛАЦА arrow Писмо из Бања Луке
Писмо из Бања Луке Штампај Е-пошта
недеља, 30 јун 2013
       Наш текст под насловом „У ког Бога верује Новак Ђоковић“, наишао је на велику пажњу читалаца, о чему говори и статистика његове читаности: само на "Борби за веру" за два дана прочитан је 3.700 пута. Има и доста реакција, како на нашем сајту, тако и на другим сајтовима који су га пренели. На мејл смо добили велики број писама, углавном наших истомишљеника, али била су и два писма у којима њихови аутори износе другачија промишљања, но неправославна.

Од добијених писама, одлучили смо да објавимо једно, нашег посетиоца Драгана П. из Бања Луке, и то из два разлога: прво, јер је карактеристично, а друго, јер се ради о младом човеку који, очито, не само да има здраву памет, већ и храброст да плива уз матицу. Ова чињеница јача оптимизам и веру да је Бог и у српском народу оставио себи седам хиљада људи који не приклонише колена пред Ваалом (ср.3.Цар.19,18 и Рим.11,4).

Уредништво

+ + +

Поздрав за уредништво сајта ''Борба за веру''!

Зовем се Драган П. и из Бања Луке вам се јављам, како бих вам се захвалио на овом упозоравајућем тексту који сте објавили:http://borbazaveru.info/content/view/5892/1/.

Ја сам један од оних који са највећом зебњом гледају на феномен Новака Ђоковића. Сматрам да је стање ума у Срба изузетно дискутабилно, да је омладина нажалост на кривим путевима и, што је најгоре, збуњују нас поступци оних који би нас требали водити кроз ово непрегледно море  гријеха и патње. У таквом ''свјетлу'', тешко је уопште објаснити дјеци (а и одраслима) зашто је овај усиљени спортски ас погрешан узор.

Шта мени, као просјечном небитном Србину Православне вере, значи Ђоковић?

Није ли мало чудно, што је баш спортиста, најпозитивније оцијењена српска личност у свјетским медијима и у свјетској друштвеној елити, што је баш он амбасадор ''културне и спортске'' Србије?!

Дајте молим вас, па с ким се то наша елита спрда у ова времена, када се Србија и освјешћени српски народ налази на моралном и духовном испиту свих испита? Којем правом Србину је уопште стало до провода и уживања у оваквом стању  наше и ваше државе, коме се иде на Ражнатовићкин концерт, коме се гледа  СМЕЋЕ попут ''Село гори...'', и коме се бодри пркосни и горди гладијатор у једном тотално небитном такмичењу као што је тенис?!

Новак Ђоковић је лош примјер младима, новостворени (како ви кажете ''ново-српски'') космополита који чини све како би се свидјео својој нацији и остатку свијета који га гледа на шљаци. Хвали се хуманитарним активностима, а у приватности и својим јахтама, некретнинама, модним маркама... (не би залуд живио у Монте Карлу).

Али највећи парадокс је ова лента која му је додијелила СПЦ, као и његове склоности експониране у медијима (у вези будистичког храма, медитације и осталих нехришћанских накарадности).

Од једног лошег узора могу настати многи лоши узори, као мала искра и  велика буктиња коју проузрокује.

Попут вас, искрено се надам да ће се некако ово исправити у будућности, јер са обзиром на тренутно стање свијета и Србије, не пише нам се добро.

Нека вас Бог чува.

 

Последњи пут ажурирано ( недеља, 30 јун 2013 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 13 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
Код нас ни патријарси ни сабори никада нису могли да уведу нешто ново, јер је чувар благочешћа код нас увек било само тело Цркве, тј. сам народ, који свагда жели да своју веру сачува непромењену и сагласну вери светих отаца.

(Из ,,Окружне Посланице” Источних Патријараха 1848.год.)

 

Чување истинских канона је дужност сваког човека који се пажљиво односи према својим (црквеним) обавезама: Али, пре свега оних који су Божијим Промислом призвани да руководе другима.

 (Свети Фотије, цариградски патријарх)     

 

Одлично, одлично, пријатељу мој, друже Христов, верни мужу, подвижниче побожности, који си пре спреман да умреш у мукама, него да издаш поверено ти благочешће; у дан суда бићеш са Мученицима.

(Свети Јован Златоусти)

 

Једини  непогрешиви пут ка спасењу јесте апсолутно следовање учењу Светих Отаца, уклањајући се од сваког другог учења и сопственога умовања.

(Св. Игњатије Брјанчанинов)

 

Истински је православан само онај ко и умом и срцем прима све оно чему учи Света Православна Црква и који се смирено сагиње пред њеним ауторитетом. А ко одбацује ауторитет Свете Православне Цркве и пренебрегава њена Божанствена учења, свештена правила и установе, надахнуте Духом Светим – тај се противи Духу Светом и потпада под страшну казну коју је изрекао Сам Божанствени Утемељивач Цркве, Господ наш Исус Христос.

(Архиепископ Аверкије Џорданвилски)

 

Со је изгубила свој укус. Код црквених пастира постоји само слабо, нејасно, и недоследно разумевање ствари и то по слову истине, што убија духовни живот у хришћанском друштву и уништава хришћанство које је у делању, а не у речима. Страшно је када видимо коме је поверено спасење. Али, то је Бог допустио...

(Свети Игњатије Брјанчанинов)

 

Милостивно Божије дуготрпљење одлаже потпуни распад због малог остатка који се спашава, док они који су кренули путем пропасти или су већ пропали достижу врхунац покварености. Они који се спашавају морају то да разумеју и да искористе време које им је дато на спасење... Нека би Милостиви Господ заштитио остатак оних који верују у Њега. Али овај остатак је малобројан и сваким даном је мањи...

(Свети Игњатије Брјанчанинов)

 

Само посебна Божија милост може да заустави ову погубну моралну епидемију, да је одложи на неко време, јер је потребно да се збуде што је проречено Писмима... Нема никога ко би могао да изврши обнову Хришћанства – Сасуди Светог Духа су посвуда пресахнули, чак и у манастирима,  тим ризницама побожности и благодати..

(Св. Игњатије Брјанчанинов)

 

„Боље је сто пута бити блудник, него једном јеретик“.

(Преподобни Гаврило Ургебадзе)


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.