header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ПРАВОСЛАВЉЕ-актуелно arrow Путин: Примање хришћанства одредило је судбину и цивилизацијски избор Русије
Путин: Примање хришћанства одредило је судбину и цивилизацијски избор Русије Штампај Е-пошта
петак, 26 јул 2013

 РУСКИ ЛИДЕР ПРИМИО У КРЕМЉУ - ПОВОДОМ 1025-ГОДИШЊИЦЕ КРШТЕЊА РУСИЈЕ - ПОГЛАВАРЕ ПРАВОСЛАВНИХ ЦРКАВА

(стенограм разговора)

Руски лидер Владимир Путин се састао са патријархом Московским и Целе Руси Кирилом и представницима помесних православних цркава који су у Москву дошли ради учешћа у прослави 1025-годишњице Крштења Руси.

У разговору су учествовали поглавари и високи духовници свих 15 постојећих православних помесних цркава које обједињују више од 227 милиона верника: Константинопољске, Антиохијске, Јерусалимске, Руске, Грузијске, Српске, Албанске, Румунске, Бугарске, Кипарске, Пољске, Чешких земаља и Словачке, као и православне цркве у Америци.

Факти објављују стенограм Путиновог разговора са поглаварима помесних православних цркава.

 


 

Владимир ПУТИН: Ваша Светости,

Дубокопошптовани представници и високи представници помесних православних цркава, добро дошли у Москву!

Веома сам срећан што могу да у Кремљу поздравим вас јерархе петнаест православних повесних цркава. Такав сусрет се код нас први пут одржава. Ми смо због тога веома срећни.

Ових дана Руска православна црква и читав православни свет обележавају 1025-годишњицу Крштења Руси. Дозволите ми да на почетку нашег сусрета свима нама од срца честитам овај заједнички паразник.

Примање хришћанства одредило је судбину и цивилизацијски избор Русије.

То је био одлучни, преломни моменат у црквеној и световној историји Руске државе.

Управо су моралне основе православне вере у многоме одредиле наш национални карактер и менталитет народа Русије, откриле најбољи стваралачки квалитет нашег народа, помогле Русији да заузме достојно место у општеевропској и светској цивилизацији.

За руску државност, за нашу националну самосвест православље је постало духовни ослонац и чврстим рођачким везама повезало Русију, Украјину и Белорусију. Симболично је и то што је због заједничке прославе 1025-година од Крштења Руси за све три наше земље основан заједнички организациони комитет на челу са патријархом Московским и Целе Руси Кирилом.

Свечаности крштења Руси праћене су многобројним световним и црквеним акцијама. Један од таквих догађаја, знак духовног јединства православних народа било је доношење у Русију, Украјину и Белорусију хришћанске светиње – Крста апостола Андреја Првозваног.

Искрена и чврста вера помогла је нашим прецима да заједно пролазе кроз најтежа искушења, да превазилазе незгоде и да побеђују. Такво искуство моралног усавршавања, културног и друштвено-политичког развоја постало је неодвојиви део наслеђа источног хришћанства које је објединило чврстим везама целе народе који припадају православној религијској традицији. Русија је међу њима заузела достојно место, бранећи правду, бринући се о духовним вредностима православног света, залажући се за развој сарадње и јачање живог дијалога православних цркава.

Уверен сам да ће ваш долазак у престоницу наше државе и наш сусрет умногоме служити тим циљевима.

Данас кад људи поново трагају за моралним ослонцима, милиони наших суграђана виде их у религији и верују мудрој пастирској речи Руске православне цркве. Њено подвижничко, просветитељско и социјално служење сада је најпотребније, док су друштвени ауторитет и мировни напори усмерени на јачање сагласја и стабилности, на обнову историјских веза међу народима и са нашим сународницима у иностанству. Такође је важно што се на новом нивоу развијају државно-црквени односи. Залажемо се да као прави партнери и сарадници решавамо најактуелније унутрашње и међународне задатке и изведемо заједничке подвиге за добро наше Отаџбине и нашег народа.

Русија се вековима изграђивала и јачала као вишенационална и мултиконфесионална држава која је црпела снагу и стабилност у таквој разноликости и увек се отворено и са поштовањем односила према другим етносима и другим културним традицијама, бранила принципе солидарности, морала и чувала традиционалне основе. То су неопходни услови, основе чврстог и доследног развоја, залог праведног светског поретка у XXI веку јер је позиција православља у залагању за њих постојано чврста.

Данас су нам изузетно потребни напори усмерени на спречавање међунационалних конфликата који су бременити најозбиљнијим последицама. Русија, са њеним огромним искуством успостављања и одржавања мултиконфесионалног света и слоге, спремна је да своје

Са узнемиреношћу и болом истичем да је у многим регионима света, посебно на Блиском Истоку и Северу Африке, све више међуконфесионалних трвења, крше се права религијских мањина, укључујући и хришћане и православне хришћане. Сматрам да овај актуелни проблем треба да буде предмет велике пажње читаве међународне заједнице.

Наша земља ће и даље држати активну и конструктивну линију усмерену на што скорије политичко решење конфликтних ситуација. Велики значај у тим условима поклањамо успостављању продуктивне међуетничке и међукултурне сарадње. И наравно, за нас је од великог значаја активни став, учешће и подршка помесних православних цркава и њихових представника.

Дозволите ми да још једном свим присутнима честитам празник – Крштење Руси. Да Вам пожелим мир, благостање, дуг живот, нова достигнућа и подвижничко служење у име добра, милосрђа, правде, у име јачања узајамног разумевања и поверења међу народима.

Хвала Вам на пажњи.

Изволите Ваша Светости.

 

 

ПАТРИЈАРХ КИРИЛ: Ваша Екселенцијо, дубокоуважени Владимире Владимировичу! Дозволите ми да Вам се захвалим на овом сусрету.

Прослава 1025. годишњице Крштења Руси веома је важан догађај за најновију историју Русије, не само зато што је прошло 1025 година од Крштења Руси, већ и зато што је прошло 25 година од почетка обнове, духовне обнове нашег народа и Руске православне цркве.

Многи од овде присутних сећају се да је тада било тмурно време, иако без кише, па смо на снажом ветру служили испред Даниловског манастира, где су били и поглавари и представници православних цркава. Неко је јадиковао што време није лепо. Али, један мудри човек је рекао: „Време добро осликава трагичну историју руског православља у ХХ веку”. Али, није било те кише која је могла да отера људе. И то је такође био добар знак јер, без обзира на ветар, непогоду и тамне облаке, није било те кише која би покварила прославу. 

Тада смо, наравно, мислили о будућности. Нико није знао како ће историја заокренути, нико није знао шта ће се десити са нашом земљом. Није било јасног предосећаја да ће наступити историјски преокрет у животу нашег народа и у животу Руске православне цркве. Знамо шта се тада десило, знамо како се `90-тих година и почетком 2000-тих година постепено изграђивао модел црквено-државних односа. Тај модел није сишао одозго, њега нису иницирале држава или Црква, он је настајао у дијалогу и пракси, кроз тешкоће, кроз дијалог о конкретним проблемима и формирао обрис који је сликао тај модел црквено-државних односа који се може окарактерисати као модел узајамног поштовања, немешања у послове других и истовремено као спремност да се сарађује, као што сте Ви то рекли, о животно важним питањима нашег народа и државе.

Јуче смо свечано служили литургију у храму Христа Спаса која је, наравно, била снажан догађај пун духовног набоја. То су сви осећали: и они који су служили и они који су се молили, чак и они који су гледали телевизор. Молили смо Бога да нам помогне да идемо даље путем јачања духовног живота.

Истовремено смо му благодарили за тих 25 година које нису биле једноставне, које су биле праћене многим тешкоћама и за Цркву и за наш народ. Али, тих 25 година је донело богате плодове. И данас можемо да кажемо да обнова духовног живота на историјском простору Руси, укључујући Руску Федерацију, Украјину, Белорусију и све земље у којима је присутна Руска православна црква, нема преседана у светској историји.

За 25 година је обновљен живот вишемилионског народа и духовни живот. Саграђени су и обновљени храмови, отворени манастири, духовне школе, медији, развијају се социјални и образовни пројекти. Не може се све ни рећи, веома је опширан списак активности Руске православне цркве и њене сарадња са државом.

Желео бих преко Вас да се захвалим целом руском руководству због реализације тог разумног, узајамно уважавајућег, отвореног и усмереног на решавање конкретних задатака дијалога. Надамо се да ће нас Господ удостојити милости своје као и пре 25 година.

На сусретима са нашом драгом сабраћом – поглаварима помесних православних цркава - разговарали смо и о проблемима. Свако је говорио о својим проблемима, сви имају своје проблеме. Међутим, у заједничку изјаву смо унели проблем који данас брине све – то је проблем хришћанског и православног присуства на Блиском Истоку.

Знамо да се у историји свашта дешавало. Занамо како су православни хришћани протеривани са своје историјске земаље. И данас, због тих конфликта и трагедије која се догађа у Сирији, имамо страшну перспективу: да нестане хришћанско присуство у тој земљи. Не треба дозволити да Блиски Исток буде без хришћанског присуства. То ће бити цивилизацијска катастрофа. Сви наши извори су тамо и отуда је наша вера. Тамо су древне патријаршије чији су представници овде.

Ако због војних дејстава и конфликата хришћани буду физички уништавани, као што се сада дешава у Сирији, или протеривани из земље, онда ће то заиста бити трагедија и за православну цркву, и за светску културу, и за обичне људе који данас пате због ратне ситуације.

Усвојили смо изјаву коју ће потписати поглавари цркава који се овде налазе и представници других о тој нашој дубокој забринутости. Мислим да ће браћа још понешто рећи на ову тему, али ја бих желео да извојим тему хришћанског присуства на Блиском Истоку као главну тему о којој смо говорили на билатералним сусретима и заједничким састанцима.

На крају, Владимире Владимировичу, желео бих да Вам пожелим помоћ Божју и преко вас целој нашој Отаџбини да и у наредним годинама добијамао снагу да економски ојачамо Руску државу, да политичка стабилност и мир буду у нашем друштву, да духовно јача наш народ, будући да је чак и веома материјално снажан човек слаб без духовне основе, без снажне духовне основе.

Историја опомиње: главне битке нису добијали они који су имали најјаче мишиће, или они који су имали најјаче оружје, већ они који су били духовно способни да издрже сва искушења.

Молимо се за нашу Отаџбину и радујемо се што је прослава 1025. годишњице важан догађај, заједнички празник за наше земље у којем су достојно и блиставо учествовали и поглавари и представници помесних православних цркава. Срдачно Вам се захваљујем.

В. ПУТИН: Велико хвала.

 


 

ПАТРИЈАРХ ТЕОДОР: Ваша Екселенцијо, председниче Руске Федерације, господине Владимире Путине!

Славу и чат узносимо представљеном у светој тројици Богу који је нама поглаварима и представницима свих помесних и православних аутокефалих цркава дао благослов и посебну радост званичног сусрета са политичким лидером који је за нас поштован и драг.

Ова посета нема формални карактер, она је најважнија и искрена у Христовој љубави и узајамном разумевању, у атмосфери духовне радости која влада на свечаностима посвећеним 1025-годишњици од крштења Русије.

Тај догађај је одредио правац историјског развоја нације. Вера и дар које је руски народ прихватио крштењем 988. године на челу са светим равноапостолним кнезом Владимиром били су чврста основа на којој је јачала руска душа. Пролазећи кроз огањ искушења, руски човек се никада није плашио да жртвује своје интелектуално „ја” у име колективног „ми” и тиме је уписивао у књигу историје златне странице хероизма и самопожртвовања.

Желећи да прославимо вишевековну историју постојања хришћанства на Руси, ми радосно посматрамо Вашу екселенцију, наша душа је препуна унутрашњег ликовања и захвалности која у нама буди молитвено расположење. Усрдно се молимо, искрено желећи да Вам Господ дарује добро здравље и снаге да радите на добробит и успех благочестивог руског народа.

Ја сам, поштовани господине председниче, патријарх Александријски и целе Африке и представљам православни народ који живи у Африци у 54 земље, а у којима у 42 земље имамо наша представништва.

Живимо у Александрији, у Каиру, где је сада веома тешко. Зато Вас молим – као духовни отац – да не заборављате нашу Александријску цркву.

Још једном Вам велико хвала

В ПУТИН: Хвала и Вама!

У разговору са председником РФ су учествовали:

КИРИЛ – Патријарх Московски и целе Русије

ИЛАРИОН – Митрополит Волоколамски, председник Одељења за спољне црквене везе Московске патријаршије

Поглавари помесних православних цркава:

ТЕОДОР – Патријарх Александријски и целе Африке (Александријска патријаршија)

ТЕОФИЛ – Патријарх Јерусалимски (Јерусалимск патријаршија)

ИЛИЈА – Католикос патријарх целе Грузије (Грузијска патријаршија)

ИРИНЕЈ – Патријарх Српски (Српска патријаршија)

НЕОФИТ – Патријарх Бугарски (Бугарска патријаршија)

ХРИЗОСТОМ – архијепископ Нове Јустинијане и целог Кипра (Кипарска православна црква)

САВА – Митрополит варшавски и целе Пољске (Пољска православна црква)

ТИХОН – Митрополит целе Америке и Канаде (Православна црква у Америци)

Шефови делегација помесних православних цркава:

ЕМАНУИЛ – Митрополит Галски (Васељенска патријаршија)

АНТОНИЈЕ – Митрополит Мексика, Венецуеле, Централне Америке и Карипских острва (Антиохијски патријаршија)

ЈОСИФ – Митрополит Западне и Јужне Европе (Румунска патријаршија)

ПРОКОПИЈЕ – Митрополит Филипски, Неапољски и Тасоски (Грчка православна црква)

ЈОВАН – Митрополит Корчински (Албанска православна црква)

РОСТИСЛАВ – Архиепископ Прешовски (Православна црква Чешких земаља и Словачке)

http://fakti.org/rossiya/kremlj/putin-primanje-hriscanstva-odredilo-je-sudbinu-i-civilizacijski-izbor-rusije

 

Последњи пут ажурирано ( петак, 26 јул 2013 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 59 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
ПОЗИВАМО ВАС ДА СВОЈИМ ДОНАЦИЈАМА ПОМОГНЕТЕ ОПСТАНАК И СТАБИЛНО ФУНКЦИОНИСАЊЕ "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

+ + +
„Ако кажете да не постоји завера, онда постоје само две могућности: или сте незналица, или сте део завере.“

Уредништво „Борбе за веру“


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.