header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Породични живот данас - свештеник Димитрије Дудко Штампај Е-пошта
недеља, 21 децембар 2008

Свештеник Димитрије Дудко

ПОРОДИЧНИ ЖИВОТ ДАНАС

 Код нас такорећи више нема породице, породица се распала... А породица је показатељ духовног здравља. Зато што нема здраве породице, нема ни здравога друштва. Све морално се расточило. Опште тражење слободе за своје страсти поробило је све и сатерало у животни ћорсокак. Због чега у нас нема породичног благостања? Зато што се на живот више не гледа као на подвиг, него као на забаву. "Иштите најпре Царство Божије и Правду Његову, и све остало додаће вам се", говорио је Христос. Љубав према ближњима није - брига за њихово материјално благостање, мада је и она потребна. Љубав према ближњима је - брига о томе да се они просветле светлошћу Христовом. Кад се они просветле, биће свега - и љубави твоје к њима и њихове среће. Просветљивати треба не било чиме, но хришћанском речју и делом, сагласно таланту који ти је од Бога дан, стрпљиво и ненасилно. Говоре: аморално је живети са женом у браку, ако је не волиш. Испада да је морално живети са љубавницом коју волиш. Љубав се у неких показује као чисто саможиви интерес: мени је пријатно, а онда после - свеједно ми је. Говоре: како ја могу да живим са супругом и даље, ако је више не волим? А раније си се исто тако клео да је љубиш! Љубав узгајана на телесној страсти завршава се - ничим. Да ли је то љубав? Љубав треба да љубљено биће чини бољим! У модерног човека нема љубави зато што има егоизма, греха. Онда би бар могло, уместо љубави, да постоји осећање дужности. Могло би бар да се овако размишља: ја сам дужник жене зато што је она - човек; ја сам обавезан према деци, ако сам их већ родио... И - на месту дужности израста љубав. Тако се супружници уче да се узајамно воле и једино ће тако моћи да схвате да је у таквој узајамној љубави - срећа. Абортус - то је страх за себе, да ће нешто доћи на свет и стеснити нас, да ће нас лишити наших задовољстава. И они којима је дато да живе, као слепи џелати убијају оне које су дужни да прихвате. Бог даје и природа захтева да ново биће дође на свет, и људи мисле да је захтев природе - наслада. Деца су данас постала играчке, децу узимају не као равне себи, него као играчке које треба да их забаве. Због тога и нема васпитања. Деца служе за забаву а кад одрасту - почиње непријатељство. Људи су почели да се боје породичног живота, навикли су да живе у свом личном свету, ни од кога независном, расте егоизам. Породица налаже обавезе, а обавезе се избегавају. Породица је у овоме часу и потребнија него бело монаштво, јер такво монаштво, у модернизованом, искривљеном тумачењу, може да се претвори у бекство од ових обавеза. Нама је сада потребно да стварамо велике породице и, слава Богу, за то су способни само верујући људи. Оздрављивање света треба започети здравом хришћанском породицом. Шта је породица - домаћа црква? Домаћа црква је остваривање своје вере у породици. То значи - живети по Христовим законима, чувати узајамну верност, волети се међусобно и васпитавати добро децу. Чак ако сте међу својима и једини верујући, и у томе случају можете једнога дана ту своју породицу узнети до домаће цркве. Памтите да верујућем ништа није немогуће. "Све могу у Господу који ми моћ даје", рекао је Апостол. Обнова у Цркви треба да дође кроз домаћу цркву. Код куће и нехотице ћулиш уши, јер се све чита и пева ту крај тебе, а такође нико не запиткује, нико не заповеда, нико од себе не чини началствујућег. Домаћа црква и црква у храму треба да се пружају као мост једна ка другој и да срастају уједну Цркву. Потребно је да се и ван храма, међу онима који у њега још нису крочили, живи живим хришћанским животом. То би било потпуно обухватање - и у храму и ван храма бивати хришћанин. Црква је у суштини свугде. Било би пожељно да се при сваком храму образује здраво језгро хришћана, који би својим делањем изнутра оживљавали и обнављали црквени живот.

Православни брак и породица, Светигора, Цетиње, 1995., стр. 153,154.

Последњи пут ажурирано ( недеља, 21 децембар 2008 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 26 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
ПОУКЕ СВЕТИХ ОТАЦА О БОГАТСТВУ И СИРОМАШТВУ

Љубав према земаљским стварима помућује ум и срце, док презир према њима доноси мир и тишину (авва Исаија).

-Сиромаштво лишава многих земаљских угодности, зато води путем који је слободан од многих опасности.

-Нећемо желети сувишно. Бићемо задовољни малим – и увек ћемо бити богати (Свети Јован Златоуст).

-Сиромаху су потребни само храна и одећа, док су богатоме потребна имања, куће, гозбе, почасти, безбедност, слава (Свети Јован Златоуст).

-Нека те не заводи туђе добро, јер ћеш и своје брзо оставити (Свети Димитрије Ростовски).

-Угађање телу и уживање у великом богатству и власти, представљају смрт за душу. Напротив, рад, трпљење, сиромаштво праћено благодарношћу, и умртвљивање тела – живот су душе и пут до сваке утехе. Почетак греха је похота, кроз коју разумна душа гине. А љубав представља почетак спасења и Царства Небеског за душу (Свети Антоније Велики).

-Не завиди богатима и не тугуј што немаш богатство, јер оно никако није обележје истинске среће и задовољства.

-Имати богатство, то никако не значи бити спокојан, задовољан и не желети ништа више. «Ти тугујеш – вели свети Златоуст – кад видиш богатог, а он тугује много више од тебе, кад види некога ко је богатији од њега».

-Боље је живети у сиромаштву, него у неправедно стеченом богатству (Свети Тихон Задонски).

-Богатство се не састоји у томе да се поседује благо, него да се не брине о његовом прибављању (Свети Јован Златоуст).

-Ко је погазио страст према богатству, тај је богатији од свих (Свети Јован Златоуст).

-Не имати богатство, него немати потребу за богатством – то је највеће богатство (Свети Исидор Пелусиот).

-Богу нису угодна велика дела, него велика љубав са којом се она чине (Свети Василије Велики).

-Кад је неко лењ у нечем малом што зависи од њега, не веруј да се разликује ни у великом (Свети Исак Сиријац).

Нема ничег великог кад је мала љубав, и ничег малог кад је љубав велика (Свети Василије Велики).


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.