header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow АПОКАЛИПСА arrow Иван Виноградов, Руски институт за стратешке студије: Стиже антицивилизација (1)
Иван Виноградов, Руски институт за стратешке студије: Стиже антицивилизација (1) Штампај Е-пошта
четвртак, 12 септембар 2013

 Чиповани људи биће прикључени на дигиталне инфо-центре управљања

      У редакцијском уводнику (московског) листа „Завтра“, који је објављен под насловом „Где нас воде, а где ми не желимо да идемо!“ - дотакнут је горући проблем.

Настанак „новог светског поретка“.  

Ово питање је егзистенцијално, нарочито за Русију. Међутим, нас у „нови поредак“ више не гурају - све је, на жалост, много горе.

Нови светски поредак већ одавно функционише у нашој кући и као канцер разједа уређење свакодневног живота у Русији.  

До краја 2008. криза, која је изазвана похлепом светске финансијско-бирократске елите и њеним одбијањем да мења економске основе уређења света, брзо је узимала маха. Хенри Кисинџер је у таквој ситуацији - 3. јануара 2009. године - изјавио да је задатак  Барака Обаме да своје председниковање искористи за израду „стратегије Америке за наредни период“ у којем ће се формирати истински „нови светски поредак“ јер за то постоје велике могућности. 

Четири и нешто године касније - у априлу 2013. године -потпредседник САД Џо Бајден је рекао: „Сада је пред нама јасан задатак - формирање новог светског поретка“. 

Зашто прваци америчке политике у размаку од четири године овако говоре о неком „новом светском поретку“ - као да је та стратегија у првом Обамином мандату већ израђена, а да ће се у дртугом имплементирати? Па потом - тајац.

Каква је то стратегија, какав је то „нови поредак“?

Да ли се на реализацији тог пројекта (стратегије) већ увелико ради па оно што се данас дешава и јесте тај нови поредак, на којем „ради“ Обамина администрација? 

У протеклим деценијама, најутицајнији банкари, власници глобалних корпорација, политичке вође, бизнисмени, водећи интелектуалци и власници медија у Сједињеним Државама и Европи - на затвореним неформалним форумима - размењивали су информације и размишљали шта би могло да се уради у светским, регионалним и државним димензијама - у сфери финансија, економије, политике, технологија, образовања, информација. Наводно: да би и прогрес ишао напред, и да се човечанству учини добро, и да се сопствени интереси задовоље. 

Они имају велике могућности и ресурсе и што је још битније - приврженост циљу. Они су свесни да је парадигма новца и богатства - као једна од основа глобалног поретка - превазиђена и да је свет пред свеопштом катастрофом. Зато понекад јавно, али уопштено, говоре да је потребан „нови светски поредак“.

Нови поредак - то су и незванична идеологија и конкретни пословни и политички пројекти западне елите. 

Ако упоредимо изјаве „акционара новог поретка“ и догађаје у различитим сферама живота, постаје очигледно да се незванична идеологија „акционара“ уводи у живот у државне и невладине структуре, базирајући се на међусобном разумевању актера, а можда и са неком мапом као оријетиром, вероватно такође незваничном.

Документ  о програму, циљевима и задацима новог светског поретка формално не постоји, не ставља се бренд новог светског поретка на догађаје и промене у правилама и начину живота људи и држава.   

Недостатак жеље да се тема развија и конкретизује је сасвим јасан - ако свет схвати у какав „нови поредак“ га воде, неће бити пуно оних који би желели да живе у њему. 

Ево како ће реално изгледати „светла будућност“ новог светског поретка.

Свет ће бити једноставан - без суверених држава, без војски, без националних валута. Свим пословима управљају технократе и финансијери, власт је организована по принципу мреже и максимално је дигитализована, многа питања која се тичу људског живота, решавају рачунари. Послови се на планетарном нивоу (општи закони, директиве) воде из једног светског центра, а управљање појединим територијама обезбеђују локалне власти, јер -постоји власт глобална, а постоји и регионална.    

Није јасно да ли ће у новом уређењу бити сачуване институције грађанског права, слобода, политике, избора и јавног живота. А и ако буду сачуване - у каквом ће то облику бити (утицај некада моћних синдиката, средње класе и других већ данас осетна опада). Изјаве о економском уређењу новог живота (својина, организација производње, расподела робе и сл.) су ретке - озбиљне идеје сигурно постоје, али пре времена нико не жели да открива концепцију и појединости тако важне теме. 

Стварност у којој се множе и јачају елементи „новог поретка“ омогућава да се замисли форма нематеријалног сегмента новог светског поретка.  

Свест грађана свих земаља биће темељно преформатисана - такве категорије као што су породица, морал, религија, историја, философија, уметност уз тражење њиховог смисла, као и многи други данашњи појмови и активности, нестаће као непотребне и неадекватне (већ полако нестају). 

У току је активно рушење традиционалних породичних и јавних односа. Увелико се у оптицај убацују у свест идеје о смањењу броја становника на земљи („нема довољно ресурса за све“), расте број деце из „епрувете“. Цветају индустрија забаве и родна равноправност.   

Програми и технологије школства као и само уређење живота нема за циљ да ствара мислиоце или да подстиче на размишљање, које није везано за конкретне послове, материјалне захтеве или задовољства (читај сензационалну изјаву С. Фурсенко о томе да је главни задатак руског образовног система да се васпита писмен потрошач). Све сложенији технички, али све једноставнији по садржају виртуелни дигитални свет (компјутерске игре, телевизија) - за многе престаје да буде разонода и постаје реалност. 

У блиској перспективи може да деси свеопште чиповање.

Чиповани људи ће бити „за своје добро“ прикључени на дигиталне центре информација и управљања (и наравно биће од њих зависни). Невиђено ће процветати бизнис са биочиповима.

У наредби Министарства индустрије и енергетике Руске Федерације бр. 3 и бр. 11 од 7. августа 2007. - о стратегији развоја електронске индустрије земље - постоји члан у којем се говори да ће се у блиској будућности „биообјекти“ - тако се називају у наредби људи - прикључивати на одговарајуће „информационе центре“.

У овом контексту бледо изгледа изјава топ-менаџера претраживача Гугл Е.Шмита који се хвалио да Гугл не само зна шта његов корисник пише и чита или жели да зна, већ да ће ускоро и знати шта корисник мисли). 

До реализације пројекта, сви су изгледи, ипак је још далеко. Пут до новог светског поретка није посут ружама.

Прошли и будући ратови, смене режима као на покретној траци, рат против Сирије, тотално ухођење читавог света од стране специјалних служби САД, дигитализација свега и свачега, преобликовање у различитим државама система образовања и свести по америчком калупу, агресивна експанзија ЛГБТ, малолетничка деликвенција, деградација културе и уметности, свеопште, како уверавају, чиповање у блиској будућности и шта много друго - све су то кораци ка том „новом поретку“.   

То не збуњује акционаре и менаџере новог светског поретка - управо они иницијатори свих тих процеса и догађаја. Иза одвојених и на први поглед неповезаних између себе потеза - назире се грандиозна замисао тоталног преуређења читавог унутрашњег живота и међународних односа свих народа и држава. Промене у свим животним сферама, које се наоко дешавају саме од себе, примичу свет новим нормама и правилима, потискују животна начела и законе, које је човек искристалисао у току читаве своје историје. 

Једна за другом, основе данашњег начина живота проглашавају се за неправилне, застареле, за нешто што захтева замену неким новим, много бољим светским поретком.

Настаје систем за који је довољна једна реч - антицивилизација. 

Наставиће се...

http://fakti.org/globotpor/quo-vadis-orbi/cipovani-ljudi-bice-prikljuceni-na-digitalne-info-centre-upravljanja

Последњи пут ажурирано ( четвртак, 12 септембар 2013 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 25 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
Код нас ни патријарси ни сабори никада нису могли да уведу нешто ново, јер је чувар благочешћа код нас увек било само тело Цркве, тј. сам народ, који свагда жели да своју веру сачува непромењену и сагласну вери светих отаца.

(Из ,,Окружне Посланице” Источних Патријараха 1848.год.)

 

Чување истинских канона је дужност сваког човека који се пажљиво односи према својим (црквеним) обавезама: Али, пре свега оних који су Божијим Промислом призвани да руководе другима.

 (Свети Фотије, цариградски патријарх)     

 

Одлично, одлично, пријатељу мој, друже Христов, верни мужу, подвижниче побожности, који си пре спреман да умреш у мукама, него да издаш поверено ти благочешће; у дан суда бићеш са Мученицима.

(Свети Јован Златоусти)

 

Једини  непогрешиви пут ка спасењу јесте апсолутно следовање учењу Светих Отаца, уклањајући се од сваког другог учења и сопственога умовања.

(Св. Игњатије Брјанчанинов)

 

Истински је православан само онај ко и умом и срцем прима све оно чему учи Света Православна Црква и који се смирено сагиње пред њеним ауторитетом. А ко одбацује ауторитет Свете Православне Цркве и пренебрегава њена Божанствена учења, свештена правила и установе, надахнуте Духом Светим – тај се противи Духу Светом и потпада под страшну казну коју је изрекао Сам Божанствени Утемељивач Цркве, Господ наш Исус Христос.

(Архиепископ Аверкије Џорданвилски)

 

Со је изгубила свој укус. Код црквених пастира постоји само слабо, нејасно, и недоследно разумевање ствари и то по слову истине, што убија духовни живот у хришћанском друштву и уништава хришћанство које је у делању, а не у речима. Страшно је када видимо коме је поверено спасење. Али, то је Бог допустио...

(Свети Игњатије Брјанчанинов)

 

Милостивно Божије дуготрпљење одлаже потпуни распад због малог остатка који се спашава, док они који су кренули путем пропасти или су већ пропали достижу врхунац покварености. Они који се спашавају морају то да разумеју и да искористе време које им је дато на спасење... Нека би Милостиви Господ заштитио остатак оних који верују у Њега. Али овај остатак је малобројан и сваким даном је мањи...

(Свети Игњатије Брјанчанинов)

 

Само посебна Божија милост може да заустави ову погубну моралну епидемију, да је одложи на неко време, јер је потребно да се збуде што је проречено Писмима... Нема никога ко би могао да изврши обнову Хришћанства – Сасуди Светог Духа су посвуда пресахнули, чак и у манастирима,  тим ризницама побожности и благодати..

(Св. Игњатије Брјанчанинов)

 

„Боље је сто пута бити блудник, него једном јеретик“.

(Преподобни Гаврило Ургебадзе)


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.