header image
НАСЛОВНА СТРАНА
У сусрет Божићу: Оцеви и Материце Штампај Е-пошта
недеља, 28 децембар 2008

          У месецу децембру, поред осталих, и ова су два празника: Оцеви у недељу пред Божић и Материце у недељу пред Оцеве, То су празнични дани, којих се деца радо сећају. По обичају од старина на Материце деца „везују овоју матер, а на Оцеве „везују" оца. Родитељи, пуни радости и задовољства овим дечјим поступцима, ,,дреше се деци разним поклонима, према својим могућностима и увиђавности.

         Освештана је истина да су добра деца радост и понос својим.родитељима, а отац и мати највећи пријатељи и доброжељатељи својој деци. О родитељима песма вели

ОТАЦ  је:

Онај човек што ме роди,

што о мени бригу води,

 што се за ме вазда брине.

 што ми увек тепа ''сине'',

 што о мени води бригу.

што ми први купи књигу,

 што ме храни, што ме учи,

 што се за ме увек мучи —

 тај се човек отац зове.

 

МАТИ је:

„Она жена што нас воли,

што се за нас Богу моли,

док смо мали што нас храни.

што нас од зла сваког брани,

 кад смо слаби што нас лечи,

 што нам тепа слатке речи.

 што над нама лебди, гине,

што нас зове ''чедо'', ''сине",

 што се за нас увек стара.

што нам сваку радост ствара,

 што нам сваки корак прати —

то  је, то је наша мати".

          Ове песме казују: како се и колико родитељи жртвују, старају и брину, гајећи и на добар пут упућујући своју децу. Зато су деца дужна да воле и поштују своје родитеље; да им буду захвална за све што су за њих чинили и чине; да своју љубав и пажњу према родитељима увек и на све начине показују — и у старости и у слабости, па и по смрти. То препоручује и пета заповест Божја, која вели: ''Поштуј оца свога и матер своју да срећан будеш и да дуго поживиш на земљи''.

           о. Р. Ђ. Димитријевић

Последњи пут ажурирано ( недеља, 31 март 2013 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 6 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

СА СВЕТИМ ВЛАДИКОМ НИКОЛАЈЕМ ИЗ ДАНА У ДАН -

ПОУКЕ:

 

СУНЦЕ ПРАВДЕ

Што год Христос као Сунце правде стоји више, то су наше људске сенке мање и краће; а што год је Христос ниже на видокругу нашем, то су сенке људске јаче и дуже. Када Христос потпуно ишчезне са нашег видокруга, онда се сенке људске издужују и међу собом преплићу и бију као авети. 

Такво аветињско време доживљавао је хришћански свет доста пута.

Доживели смо га и ми у наше доба, и не једном. Ми нисмо ценили светлост и светлост се удаљила од нас; волели смо своје густе и дугачке сенке, па својим сенкама прекрили сву земљу.. И Бог је ишчезао са хоризонта европског.

Јер, Бог се људима не намеће. Сваку твар у васиони Он држи чврсто под Својом влашћу, у својој крепкој руци; само се човеку не намеће, само је човеку оставио на вољу да бира: или са светлошћу или са тамом; или у рај са Анђелима, или у рит са жабама; или бити син Бога Свевишњега, или се признати за сина кала лончарскога и ћумура ковачкога.

 

 + + +

ТРИ ПРЕДМЕТА

О три предмета не жури да говориш:

О Богу - док не утврдиш веру у њега,

о туђем греху - док се не сетиш свога, и

о сутрашњем дану - док не сване.


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.