header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Духовне поуке светогорског старца Штампај Е-пошта
четвртак, 21 новембар 2013

 "...Чуо сам да је рођен и Антихрист. У Откровењу се говори како ће после рођења Антихриста бити Други долазак... Онда нећете моћи побећи нити вашим аутомобилима нити вашим авионима."

Старац  кога сам упознао је имао 112 година. Овде на Светој Гори  је већ 99 година.

Већ се смрачило... На зелени покров који нас покрива падају свом силом стреле снажног пљуска. Заслепљујући сјај муње и заглушујући прасак грома који нестаје уз звиждук нам прете и наша мазга одбија да се покрене. Узалуд је вуче водич, а и ја је ударам од позади. Шири ноздрве и прети нам. Водич ропће на монахе који су га овде послали, иако им је рекао да не зна пут. 

Одједном је стао и насмејано се. Подигао је руку и повикао: "Колиба!". На дну клисуре су се једва назирали од густе кише кров и дим из димњака. Штета! Трагање за таквим склоништем ме је више забављало него чињеница да смо га нашли. Водич је уз вику потерао мазгу да пожури.

Испод дрвеног моста, мутне воде потока теку уз снажну хуку. Десно од моста се уздиже кров колибе, старих трошних зидова покривених дебелим слојем бршљана.

Покуцали смо на врата. "Молитвама светих отаца наших…!" - узвикнуо сам - "Амин" - одговорио ми је глас изнутра уз шкрипу врата.

Врата се отварају. Старац који нас прима се крсти. "Измучена браћо, какво вас је то снажно невреме снашло?" - пита а истовремено ми показује да прођем кроз уски мрачни ходник. Налазим се у соби са около распоређеним софама и једним огњиштем. Прозор је мали отвор са гвозденим крстом у средини. Хитар и насмејани старац ме пита како сам. Назива ме "поштовани" и жалим што не могу због свог начина живота да будем достојан титуле којом ме је почаствовао старац, а коју никад нисам имао амбицију да достигнем.

Набацао је више дрва у огњиште и донео послужаоник са ракијом. Скидам своју мокру кошуљу. Затим га питам да ми дозволи да пресвучем и панталоне. Смрзао сам се у влажној одећи. Старац се смеје пљешћући рукама. "Наравно, али ћу вас оставити и затворити врата". Остајем сам и седам поред ватре. Моја одећа се суши висећи на столици. Ускоро сам чуо старца да ме виче. "Поштовани, да вам донесем једну мантију да се обучете?". Заиста ми је донео једну матију и обукао сам је. Када ме видео почнео је да се смеје. "Што не останете да вас пострижемо у монаха?".

Мислим да то није тако лако. Може мантија овог тренутка да ми пружа удобну  топлину, али је потребна нека врста јунаштва да би је неко задржао заувек.

Моја одећа се полако суши и испарава. Дрва пуцкетају међу пламеновима. Ја тражим да ми да и скуфију, па скицирам свој портрет уз помоћ малог џепног огледала. Након што сам завршио, старац ми каже: "Сакрите ово огледало да не види мој старац, зато што то забрањује, а и помислиће да сте масон".

Погледао сам га зачуђено. "Јесте" - нагласио је - "Ја сам његов послушник, а мој старац има 112 година. Веома је кротак и понизан, а овде на Светој Гори је већ 99 година".

Жеља да упознам једног Метузалема ми не остављаја време да жалим за ограничењима која су ми постављена. Слажем се и пун пажње очекујем најављен долазак старца. Чим сам видим, устајем и поздрављам га са врата.

"Свети Бог брине о својим створењима, па нас је просветлио да овде саградимо своју келију, да би се ви спасли од невремена", промрмљао је Метузалем. Очи су му упале под дебелим праменовима белих обрва. Мантија му је закрпљена, везана у струку ужетом, ноге босе а у руци штап. Глава му је нагнута ка грудима, коса неочешљана и улепљена око скуфије. Одмерава ме од главе до пете. Не пита ме за мантију коју носим. Изгледа да зна.

"Да ли си голобрад јер те је Бог таквим створио или се бријеш?"  - пита ме, јер је чуо да у свету има много таквих масонских грехова. "Од Бога је мој старче" - предухитрио ме је послушник и гестом ми показао да ћутим. "У очима људи се огледа  непоштовање и неверство према Богу. Само телесно уживање. Заборавили су јаук и плач због првога греха. Да ли сте ожењен?". "Нисам свети стараче" - одговорио сам. "А шта радиш кад пожелиш жену? Одлазиш код блудница?". Било ми је веома непријатно. Ах, где ме је довело ово невреме. Водич мазги му испод бркова шапуће: "Моралан је и честит, старче". И послушник га допуњује: "И он своје тело сматра непријатељем своје душе, а телесне страсти пут у пакао". А ја, затворених уста, колутам очима од стида у празној соби.

Јели смо парадајз, маслине, бели лук и хлеб. Буквално сам престрављен, јер ако би желео да одем, не бих могао. Киша пљушти све јаче. Нокти светог Матузалема, пошто су дугачки и црни, лако секу и комадају бели лук. Једе са апетитом  и понекад прича и нешто смешно. Подсмева се неразумним људима који су одбацили природна средства за живот и баве се ђаволским проналасцима.   "Одбацили сте, као што сам чуо, волове и коње па јурите аутомобилима или како их већ зовете?".

Летите по небу као пророци и светитељи, ха ха ха ха. И штампате своје лице на папир. Желите да постанете већи од Бога. И учите да постанете лекари, па онда лечите против воље Божије. Онај ко даје болести свету има свој разлог. Господе, помилуј. Да немају поштовања према Богу и да се не покоравају вољи Божијој. Чуо сам да је рођен и Антихрист. У Откровењу се говори како ће после рођења Антихриста бити други долазак. А онда ћемо поразговарати. Онда нећете моћи побећи нити вашим аутомобилима нити вашим авионима.

Ђаво је много вешт, вас шаље у пакао на тај начин а нас на други. Једно време нас је сваке ноћи посећивао. Да би ме довео до гордости говорио ми је како сам светац. "Ја сам га истеривао молитвом, а он је се тако гласно смејао да се небо тресло. Друге ноћи је бацао камење напунивши цело двориште.

Сваког јутра смо чистили двориште од камење. А какво је то било камење. Ниси их могао подићи, мој сине. Увече опет иста ствар. Сваког петка је долазио у облику наге жене у моју келију, да ме обезглави. Проклет ђаво! Али призивањем  имена Свете Тројице је нестајао. Да вам кажем. Од 99 година које сам провео овде, без да изађем са Свете Горе, 40 година сам имао таква искушења у близини. Слава Теби Боже, ту смо где смо ми грешници. Тада сам имао јаку веру. Само недељом сам јео уље. Сада видиш и године пролазе и старост је стигла.

Осетио сам да је у том тренутку очекивао од мене да нешто кажем. "Имате још времена" - рекох. "Тако мислим и ја, али да видимо која је воља Светог Бога" - одговорио ми је, пунећи ми чашу вином. "Како бих желео да толико поживим колико и ви старче" - рекох. "Човек никада не треба да каже «ја желим», јер је то грех. Треба само да каже «ако жели Свевишњи», јер је све Његова промисао. И зашто да неко живи толико година! Живот је стално кушање. Грешници живи дуже". И ја сматрам сам највећи грешник и да живим сразмерно количини мојих грехова .

Служили смо повечерје. И када сам отишао на спавање, био сам помало узнемирен. Ноћу ме је пробудио страшан сан. Видео сам како ме вуку ђаволи да ме баце у понор. А кад сам опет заспао, видео сам једног ђавола како је узео облику прелепе жене и дошао у мој кревет и љубио ме, али сам га истерао призивајући име Свете Тројице.

Извод из књиге: "Један дан и ноћ на Светој Гори" - Никос Фотакис, Солун 1959

Превод са грчког  Павков Сања

Извор: Манастир Лепавина

Последњи пут ажурирано ( четвртак, 21 новембар 2013 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 85 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
 


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.