header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ЕПАРХИЈСКЕ НОВОСТИ arrow Божићна посланица еп. Зворничко-тузланског Василија
Божићна посланица еп. Зворничко-тузланског Василија Штампај Е-пошта
петак, 02 јануар 2009

Божићна посланица: Православни Епископ Епархије зворничко-тузланске о Божићу 2008. године

Бијељина, 2. јануар

„Не бојте се, јер ево, јављам  вам радост велику која ће бити свему народу. Јер вам се данас роди Спас, који је Христос Господ, у граду Давидову“ (Лк 2, 10-11).

Овим ријечима којима је aнђео Господњи преплашеним пастирима објавио долазак на свијет Сина Божијег, обраћам се и ја вама, драга браћо и сетре, у предвечерје овога великог Празника.

Не бојте се! Управо тај позив непрестано одзвања на јеванђеоским страницама које говоре о Исусовом рођењу. То је позив који нам открива темељни вид сваког људског живота: човјек препуштен самом себи постаје биће многих страхова и животне неизвјесности. Страх обузима човјека, увлачи се у људски живот и потреса га. Човјек осјећа страх у дубини свога бића. Боји се самога себе. Човјек се боји и онога што је сам произвео, јер то сваким даном постаје све већом опасношћу за њега.

Уз Христа нестају страхови, јер он зло окреће на добро, са њим нестају нездраве тежње, а живот добија смисао. Наше друштво ствара велики број добара, али их уједно и брзо троши. Божић доноси изобиље бесконачног добра.

Христос се рађа у непрестаној ноћи и тами човјечанства, у вријеме кризе  свјетла на свијету, али јој не подлијеже, него је обасјава овај тамни свијет. „И Свјетлост свијетли у тами и тама је не обузе“ (Јн. 1,5). Ноћ и тама човјечанства је ноћ непознавања Бога, што неизбјежно човјека води у духовну и моралну кризу, кризу породице и друштва, кризу  економску и финансијску.

Божић је узбудљив догађај који се догоди у Витлејему, али који се и данас догађа међу нама и свакоме од нас, и догађаће се до коначног Христовог доласка на свршетку времена. „Устани ти који спаваш и васкрсни из мртвих, и обасјаће те Христос“ (Еф. 5,14). Наравно, ријеч је о духовном буђењу и устајању из гријеха који у нама убија истински живот. Бог се рађа тамо гдје му ми дозволимо да уђе. Ми Га можемо држати на удаљености од себе, учинити Га немоћним да нам буде спаситељ. Бог не доспијева ни до чијег срца снагом своје моћи, него само снагом своје љубави, свога милосрђа, праштања и своје доброте.

Црква Христова данас живи и врши своју мисију у једном свијету који се развија великом брзином, који постаје узајамно повезан захваљујући свакодневном напретку средстава комуникације и технологије. Без обзира на напредак технологије до неслућених висина, отуђење човјека од човјека је све веће и израженије, долази до подјела и сукоба по разним основама: националним, политичким, географским, па чак, на жалост, и вјерским. Црква Христова стално истиче да је извор оваквог стања човјеково удаљавање од Бога, а против овога се можемо борити једино кроз јединство  човјека и Бога.

На жалост, данас смо свједоци да се и на Бога гледа из разних углова а Његово учење покушавају да тумаче појединачно, без предходног саборног усаглашавања појединих питања, што доводи до нејединства и подјела у стаду Христовом.

Живимо у времену свеопште свјетске рецесије, гдје је услед економске кризе, драматично продубљен јаз између богатих и сиромашних. Технолошки и економски напредак који је добар са једне стране, са друге води уништењу окружења и исцрпљивању природних ресурса, а заборавља се да, природни ресурси нису влаништво само нас људи него и Бога. Заборавља се и чињеница да не само садашње генерације, него и будуће имају право над природним добрима, која нам је Творац даровао да их користимо.  Задовољавајући своју незаситост у материјалним жељама, човјек иде ка душевној девалвацији и сиромашењу морала, гдје, зарад материјалног јачања, задовољења личних амбиција и сујете, гази све пред собом, заборављајући на лично достојанство, достојанство свога звања и своје породице. У таквом стању, није мали број оних које обузму разне пошасти овога свијета као што су разне секте, дрога, алкохол, криминал и др.

Божић нам помаже да откријемо темељну истину наше вјере: тијело Богомладенца Христа, по оваплоћењу и рођењу у Витлејему, нераздвојиво се повезало са тијелом свакога човјека рођеног на овој земљи. Зато, све што чинимо или не чинимо човјеку, нашем брату или сестри, чинимо или не чинимо самоме Христу, Сину Божјем који је постао човјек.

Родивши се на овоме свијету и поставши Богочовјеком, Христос је кренуо људским путем, али, уједно, то се захтијева и од свију нас да и ми пођемо Његовим путем. Треба да пођемо тим путем и онда када нам је то тешко, јер није могуће бити Божји и неодлучан. Није могуће бити Божји и не препознати потребе свијета и времена у коме живимо. Није могуће рећи ''вјерујем'' и не помоћи онима који вапију за помоћ. Није могуће одлучити се за Бога, а прећуткивати Га у својим ријечима и дјелима. Није могуће рећи ''вјерујем'', а не учествовати на светим Литургијама, не исповиједати се, не причешћивати се, а без чега сигурно нећемо моћи осјетити истинску пуноћу и радост Божића, и доћи до спознања свеопште среће.

Доживјети радост Божића, значи препознати и прихватити Бога који нас љуби: Бог љуби човјека, свакога човјека, све људе. Можемо рећи да смо уистину разумјели љубав Божју према човјеку тек онда када допустимо да нас у потпуности обузме животна логика те љубави, када наш лични живот пронађе у љубави своје исходиште, свој смисао, своју снагу, своју праву величину и љепоту. Божја љубав даје смисао и вриједност људском животу. Она у Исусу Христу открива човјека и говори како би требало да се односи човјек према човјеку, према свим људима, без изузетка, дајући, ипак, одређену предност онима којима су пажња и помоћ потребнији.

Сваки човјек - сиромашан, заборављен, болестан, одбачен; сваки човјек - прогнаник, странац, бескућник, без посла, без отаџбине, без хљеба, без школе; сваки човјек - без љубави, без сигурности, без наде, без будућности, то је живи и видљиви лик Божји који увијек долази и куца на наша врата, и срца свију нас, и то је наша вјера, то је наша нада!

Ако вјера заиста одређује наш живот, нећемо оклијевати да на најбољи начин живимо по својим увјерењима, нећемо оклијевати да се изјашњавамо и заузимамо увијек за оно штоје у складу са оним у шта вјерујемо. Хришћани имају шта да кажу и дају овоме свијету, али за што је поред љубави, потребна храброст и  лично жртвовање.

Желећи свима вама, драга браће и сестре, да у својим породицама дочекате Божићну радост у миру, љубави и слози све вас поздрављам великим хришћанским поздравом

МИР БОЖИЈИ,  ХРИСТОС СЕ РОДИ!

Исто тако, свима вама честитам наступајући 2009. годину Господњу, са жељом да вам она донесе изобиље добара Неба и земље.

             http://www.eparhijazvornickotuzlanska.org/opsirnije.php?id=409&kategorija=1
Последњи пут ажурирано ( петак, 02 јануар 2009 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 5 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

 ДУХОВНЕ ПОУКЕ:

Молитва

Не налази времена за молитву само онај који неће да се моли. (Св. Инокентије Московски)

Молитва као златни кључ, отвара нам сва богатства милосрђа и дарова Божијих. (Димитрије еп. Херсонски)

Требало би да се трудимо да у молитви будемо чврсти и да не дамо случајностима да нас поколебају, али исто тако, у молитви треба да будемо тихи и смирени и да не допуштамо уобразиљи да се размахне. (Св. Филарет Московски)

НЕКА БУДЕ ВОЉА ТВОЈА ГОСПОДЕ, И КАКО ЗНАШ И УМЕШ - СПАСИ МЕ! (Св. Теофан Затворник)

Молитва и непажња

Молитва која се чини са непажњом и леношћу јесте брбљивост и бесмислица. (Преп. Антоније Велики)

Блажен је ум који за време молитве чува беспрекорну суздржаност или усресређеност. (Св. Нил Синајски)

Препирке са непријатељем

Никада не треба улазити у препирке, а посебно онда када непријатељ може да надговори онога који је у праву и када се непријатељ не плаши да ће бити прекинут, него се нада да, у случају нужде, ако већ не може да докаже да је у праву, свога супарника може победити грубошћу и подсмехом. (Св. Филарет Московски)

Два пута и два царства

Два се царства задобити не могу. Два супротна царства. Или Небо или земља. Или тело или душа. Два се господара не могу служити. Или Христос или Христов супостат (противник). Не може се путовати на два супротна пута. Или низ воду или уз воду. Или тесним путем у Небеско Царство или широким у пропаст. (Св. Николај Жички)

Гледање у будућност

Када би било корисно знати будућност, онда то Бог не би сакрио од нас. (Св. Јован Хризостом)

Скривене страсти

Многе страсти су скривене у нашим душама, и показују се онда, када се појаве предмети који их изазивају. (Св. Максим Исповедник)

Брига и рад

Многобрижност је болест палог човека који покушава да искључиво сам одреди и оформи своју судбину па зато непрестано планира и жури, лево-десно, да то оствари... Избегавај БРИГУ. Ради свој посао ревносно, посвети Богу цео свој труд и предај се Његовом руководству. Неумерен РАД замагљује ум, хлади срце, а то удаљује од Бога, извора сваког добра. (Св. Теофан Затворник)

Осуђивање

Макар ти и својим очима видео грешећега, и тада не осуђују јер се често и очи обмањују. (Св. Јован Лествичник)

Нема мањег греха од осуде, али нема ни опаснијег. (Св. Теофан Затворник)

Туђи греси

Не гледај на туђе грехе, него посматрај своје зло. (Св. Димитрије Ростовски)

Реч

Људска реч може бити оштра као мач и тада она рањава и убија, а може бити блага као јелеј и тада је она попут мелема који лечи. (Св. Филарет Московски)

Истински пост

Корист од поста не ограничавај само на уздржавање од јела, зато што је истински пост удаљавање од злих дела. (Св. Василије Велики)




© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.