Како извештавају средства масовног информисања, група ватиканских „експерата – теолога“ признала је веродостојност чуда које се наводно догодило заступништвом римског папе Павла VI. Ватикан још увек није издао званично саопштење тим поводом. Овакво проглашење биће могуће тек када одлука Конгрегације за канонизацију светих буде одобрена од стране римског папе Фрање. Званично признање чуда отворило би пут ка беатификацији Павла VI.

Кардинал Ђовани Батиста Монтини, који је приликом ступања на папски трон узео име Павле VI (1963-1978), у време Другог светског рата био је на челу обавештајне службе Ватикана „Света алијанса“, која је блиско сарађивала с фашистичком обавештајном службом СД. После пораза у рату хитлеровске Немачке и њених савезника, кардинал Монтини је помогао десетинама хиљада нацистичких ратних злочинаца да побегну од лица правде, обезбедивши им безбедан пут у Јужну Америку таквозваним „пацовским каналима“.

Поставши римски понтиф 1963. године, он је окончао реформаторски Други ватикански концил, који је започео његов претходник Јован XXIII, од чијих се разорних последица Римокатоличка црквена структура ни до данас није опоравила.

Уз помоћ ватиканских специјалних служби, Павле VI је финансирао државни преврат “црних пуковника“ у Атини.

Михаил Теплов

Превод са руског: „Борба за веру“

Извор: christian-spirit.ru

+ + +

Па­па Па­вле спа­сио Па­ве­ли­ћа

Хр­ват­ског на­ци­сту Ан­ту Па­ве­ли­ћа спа­си­ли су Ђо­ва­ни Ба­ти­ста Мон­ти­ни, ко­ји ће ка­сни­је по­ста­ти па­па Па­вле Ше­сти и бри­тан­ска оба­ве­штај­на слу­жба. То "екс­пло­зив­но" от­кри­ће лан­си­рао је изра­ел­ски лист "Ха­рец", пре­но­се­ћи де­ло­ве све­до­чан­ства Ви­ли­ја­ма Го­ве­на, бив­шег кон­тра­о­ба­ве­штај­ца аме­рич­ке вој­ске, на су­ђе­њу у Фе­де­рал­ном су­ду у Сан Фран­ци­ску, по ту­жби жр­та­ва Дру­гог свет­ског ра­та и њи­хо­вих по­то­ма­ка. Пре­ма све­до­чан­ству аме­рич­ког кон­тра­о­ба­ве­штај­ца, је­дан од кључ­них љу­ди у скри­ва­њу хр­ват­ских рат­них зло­чи­на­ца, био је мон­си­њор Кру­но­слав Дра­га­но­вић, у то вре­ме, хр­ват­ски ам­ба­са­дор у Ва­ти­ка­ну и под ди­рект­ном ко­ман­дом та­да­шњег за­ме­ни­ка др­жав­ног се­кре­та­ра, Мон­ти­ни­ја ко­ји ће 1963. би­ти усто­ли­чен на трон Све­тог Пе­тра као па­па Па­вле Ше­сти.

Ви­со­ки пред­став­ни­ци Ва­ти­ка­на, пре­ма ре­чи­ма Го­ве­на, не са­мо да су спа­са­ва­ли зло­чин­це ко­ји су по­би­ли на сто­ти­не хи­ља­да љу­ди, са­мо за­то што ни­су ка­то­ли­ци и Хр­ва­ти, већ су скри­ва­ли и бла­го и но­вац, ко­је су хр­ват­ски на­ци­сти оте­ли од уби­је­них Ср­ба, Је­вре­ја и оних ко­ји ни­су хте­ли да бу­ду Хр­ва­ти у ге­но­цид­ној тво­ре­ви­ни зва­ној НДХ. Бив­ши аме­рич­ки кон­тра­о­ба­ве­шта­јац је де­таљ­но опи­сао ка­ко је де­сет кр­ца­тих ка­ми­о­на оте­тог бла­га Ан­те Па­ве­ли­ћа сти­гло у Ва­ти­кан, пра­во у ру­ке Дра­га­но­ви­ћа. По­ме­ну­ти Па­ве­ли­ћев ја­так у Ва­ти­ка­ну је и број­не уста­ше крио по са­мо­ста­ни­ма у Ита­ли­ји, обез­бе­ђи­вао им ла­жна до­ку­мен­та и фа­бри­ко­вао им но­ве иден­ти­те­те. И не са­мо то, Дра­га­но­вић је уз по­моћ Ва­ти­кан­ске бан­ке "опрао" до­бар део опљач­ка­них вред­но­сти, пре­тво­рив­ши их у но­вац, ко­ји је био ко­ри­шћен за сер­ви­си­ра­ње "па­цов­ског ка­на­ла".

До­ку­мен­та у ло­кал­ном ма­те­ри­ја­лу Фе­де­рал­ног су­да у Сан Фран­ци­ску го­во­ре да је Па­ве­лић за­јед­но са дру­гим хр­ват­ским рат­ним зло­чин­ци­ма, бе­же­ћи у Аустри­ју до­био за­шти­ту од ен­гле­ске оба­ве­штај­не слу­жбе ко­ја је уз по­моћ при­ја­те­ља из Ва­ти­ка­на, кре­и­ра­ла "па­цов­ски ка­нал". Иро­ни­јом суд­би­не иста, бри­тан­ска оба­ве­штај­на слу­жба, ко­ја је ши­ри­ла од 1943. го­ди­не бај­ке о ко­му­ни­сти­ма, пред­во­ђе­ним Јо­си­пом Бро­зом и не­и­сти­не о Кра­љев­ској вој­сци у отаџ­би­ни под вођ­ством ге­не­ра­ла Ми­хај­ло­ви­ћа, из­не­на­да је схва­ти­ла ко су Бро­зо­ви след­бе­ни­ци па је хте­ла да ко­ри­сти уста­ше као про­тив­те­жу ко­му­ни­сти­ма у осва­ја­њу Ју­го­сла­ви­је.

За раз­ли­ку од Бри­та­на­ца ко­ји шти­те уста­ше, ми­сле­ћи да их ис­ко­ри­сте за бор­бу про­тив Ти­то­вих ко­му­ни­ста, аме­рич­ка оба­ве­штај­на слу­жба во­ди ак­ци­ју под на­зи­вом "Опе­ра­ци­ја круг", чи­ји је циљ да по­хва­та, пре све­га, ита­ли­јан­ске фа­ши­сте, не­мач­ке и хр­ват­ске на­ци­сте. Ме­ђу­тим, ни по­је­ди­ни ви­со­ки зва­нич­ни­ци Ва­ти­ка­на ни­су се­де­ли скр­ште­них ру­ку. Ње­го­вим "па­цов­ским ка­на­ли­ма", ни­су по­бе­гли са­мо Па­ве­лић, Ан­дри­ја Ар­ту­ко­вић и дру­ги хр­ват­ски рат­ни зло­чин­ци, већ и Кла­ус Бар­би, Адолф Ајх­ман, Јо­зеф Мен­ге­ле, Франц Стен­гел… Го­ве­но­во све­до­чан­ство упи­ре прст у Мон­ти­ни­ја, та­да­шњег за­ме­ни­ка др­жав­ног се­кре­та­ра.

"Мој за­да­так је био да на­ђем Па­ве­ли­ћа, да бих у то­ме ус­пео мо­рао сам да от­кри­јем ка­ко функ­ци­о­ни­ше чи­тав уста­шки си­стем у Ита­ли­ји. Кључ­на осо­ба је био Дра­га­но­вић. Он ми је лич­но при­знао да је био пот­чи­њен Мон­ти­ни­ју", ис­при­чао је бив­ши аме­рич­ки агент 007. Го­вен је отво­рио скро­ви­ште Па­ве­ли­ћа 1947. го­ди­не, ме­ђу­тим Мон­ти­ни, бу­ду­ћи па­па Па­вле

Ше­сти, је до­био ин­фор­ма­ци­ју да се ње­гов шти­ће­ник Па­ве­лић на­ла­зи у опа­сно­сти, и од­мах се жа­лио Го­ве­но­вим прет­по­ста­вље­ним због кр­ше­ња су­ве­ре­но­сти Ва­ти­ка­на. Ње­го­ве жал­бе су уро­ди­ле пло­дом и из Ва­шинг­то­на је Го­ве­ну сти­гло на­ре­ђе­ње да и по­ред то­га што је от­крио хр­ват­ског Хи­тле­ра, диг­не ру­ке од све­га.

По­сле је Па­ве­лић уз по­моћ Ва­ти­ка­на пре­ба­чен у Ар­ген­ти­ну, где га је Ху­ан Пе­рон при­мио, за­јед­но са три­де­се­так хи­ља­да хр­ват­ских и не­мач­ких на­ци­ста. Шта­ви­ше, код Пе­ро­на је Па­ве­лић до­био и слу­жбу. Био је про­мо­ви­сан са­вет­ни­ка за без­бед­ност му­жа Еви­те Пе­рон. Ме­ђу­тим, 1957. го­ди­не по­глав­ник на­ци­стич­ке НДХ је ра­њен у атен­та­ту. По­ку­шај уби­ства је при­пи­сан оба­ве­штај­ној слу­жби Ти­ти­ве Ју­го­сла­ви­је, али по­сто­ји ве­ли­ка мо­гућ­ност да је атен­тат, у ства­ри, де­ло чет­ни­ка, твр­ди Ха­рец. По­сле атен­та­та, Па­ве­лић на­ла­зи уто­чи­ште у Шпа­ни­ји под дик­та­тор­ским ре­жи­мом ге­не­ра­ла Фран­ка. Уми­ре 1959. го­ди­не од по­сле­ди­ца ра­ња­ва­ња у атен­та­ту.

ТАЈ­НА ДО­КУ­МЕН­ТА

По­сту­пак про­тив Ва­ти­кан­ске бан­ке, ре­да фран­че­ска­на­ца, уста­ша, на­ци­о­нал­не швај­цар­ске бан­ке и дру­гих Н. Н. осо­ба за­по­че­ли су по­том­ци жр­та­ва Дру­гог свет­ског ра­та, пред Фе­де­рал­ним су­дом у Сан Фран­ци­ску, 1999. го­ди­не.

Тим адво­ка­та ко­ји за­сту­па пра­ва на на­кна­ду ште­те и по­вра­так имо­ви­не по­то­ма­ка пре­ко 300 хи­ља­да жр­та­ва је до са­да од­нео не­ко­ли­ко по­бе­да, пре свих над Цен­трал­ном ис­тра­жном аген­ци­јом (ЦИА) и аме­рич­ком вој­ском, ко­ји су мо­ра­ли да при­ло­же тај­на до­ку­мен­та у њи­хо­вом по­се­ду.

По­сле све­до­чан­ства Ви­ли­је­ма Го­ве­на, по­ку­ша­ли су да из­деј­ству­ју за­бра­ну јав­ног об­ја­вљи­ва­ња ње­го­вог све­до­чан­ства, али их је изра­ел­ски днев­ник "Ха­рец" пред­у­хи­трио.

Извор: http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.2