header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Свети Владика Николај: Од свештеника је почела пропаст Запада Штампај Е-пошта
недеља, 03 август 2008

 ГОВОРИ СРПСКОМ НАРОДУ КРОЗ ТАМНИЧКИ ПРОЗОР

(71)

Од свештеника је потекла саблазан на Западу, од свештеника је почела пропаст Запада, од оних свештеника који, скврнише светињу и извртоше закон. (Соф. 3,4). Није ли и јеврејски првосвештеник Арон сам – салио златно теле у пустињи и пустио народ да се клања телету, и то мртвом, уместо живоме Богу.


Скоро хиљаду година црква Христова на Истоку, и на Западу била је јeдна црква, са истим умом и истим срцем и истом свешћу о дужности. Али на крају прве хиљадугодишњице од рођења Спаситеља света као да је оковани сатана пуштен из пакла да вара овај свет. А начин сатанин није као начин Христов. Почињући зидати царство Божије међу људима Христос је изабрао најпростије и најнезнатније људе. Сатана пак увек је презирао мале и незнатне а дејствовао преко првака, вођа, старешина и главешина, првосвештеника, филозофа, краљева, државника, научника, уметника и тако даље.

На крају прве хиљадугодишњице сатана је ударио преко првосвештеника западне цркве, њега наустио да се одели од Источне православне цркве, и надувавши у њ дух гордости наставио га да се завади са свима краљевима и кнежевима свих хришћанских народа, да око шта него ни око шта: око столице и почасти и првенства и власти. То јест око свега онога што је Спаситељ ставио на последње место на најнижу нумеру свога метра, што је тај провосвештеник дословно извршио.

Оделивши се од Цркве православне он је стао скврнити светињу и извртати закон Божији. Скврнио је светињу тиме што је одбацио пост као непотребан и завео дворски нечисти живот у својој кући. Извртао је закон Божији, и закон вере и закон владања (јер то двоје сачињава Божији закон за спасење људи). Изменио је Символ вере, олакшао подвиг спасења код својих верника тиме што је, све оно што се сматрало тешким заменио лакшим: новчаним прилозима и малим бројем кратких молитава. У току времена он је као да је рекао Христу: морамо знати ко је први у царству Твоме. Питање које су ти поставили синови Заведејеви Ти ниси правилно одговорио. Рекао си како тобож ко хоће да буде први нека буде слуга свима и као да је Син Человјечески дошао не да њему служе него да он служи, и – најзад да би заблуда била већа – опрао си прљаве ноге рибарима. Историја је доказала да си погрешио. Народи су стока глупа. Та стока пре свега тражи вођу и главара, тражи првога изнад свију, тражи непогрешнога. То је основно и главно у сваком друштву и у сваком народу. Ти то ниси могао знати,  јер си мало живео у овом свету, млад си умро, и јер ниси струдирао психологију маса. Међутим, ми првосвештеници учили смо велике школе, путовали много по свету и живели два пута дуже од тебе. Зато ред је да ти оставиш нама да према своме огромном искуству решимо ово питање. Ти буди на небу што год хоћеш а нама остави земљу. Ти буди Бог на небу а ми бог на земљи; Ти непогрешан на небу а ми непогрешни на земљи. Видећеш Ти на крају крајева, да је овај наш практични програм несравњено бољи од Твога идеалистичког и младићког програма. Послушај ти нас старце, који се ево хиљаду година с твојим именом рвемо, као и са овим поганим светом. Да си слушао старце, Ти не би ни био распет на крст.

Тако је сатана морао шаптати првосвештенику Запада а тако је првосвештеник најпре морао шаптати Христу а после свој шапат објавио целом свету у виду нове догме о својој нешогрешивости, то јест о себи као тријумфалном Христу на земљи и као опуномоћеном представнику Бога Саваота пред људима, коме је Бог дао два мача, један мач – да поставља и потврђује краљеве народима земаљским а други мач – да их обара и сургунише.

Шта је била последица тога? Било је оно што пророк Језекија виче од имена Божијега: Тешко пастирима који пасу сами себе... Претилину једете, вуном се одијевате, кољете товно, стада не пасете. Слабијех не кријепите, болесне не лијечите, рањене не завијате, одагнане не доводите натраг, изгубљене не тражите него с и л о м  и  ж е с т и н о м  господарите над њима. И распршасте стадо немајући пастира. (Језек.34, 2-5). Гибали су се западни народи под оваквим пастирима у недоумици шта ће и куда ће. Видели су ти народи да они који њима саветују да се не богате, сами се богате. И то на крваве начине; и који њих одвраћају од властољубља грабе и купују власт на све стране. Гибали се и колебали народи хришћанског Запада пред овом саблазни као трска пред сувим ветром. Најзад су народи Запада одбацили свога архипастира, а они који су били учени и богати одбацили су и веру Христову због непојамног антихришћанског става својих првосвештеника. Дотле је вођ цркве био и вођ културе. А кад је завада настала, онда културом Запада почео је управљати световњак. Сатана је играо двојну игру: са првосвештеником против краљева, против научника, против културе и првосвештеника, а са краљевима против првосвештеника и са носиоцима културе и науке и уметности и политике против (не само против првосвештеника и клира него и против) саме вере у њеним основама. Дрскост с једне стране изазвала је дрскост с друге стране. Пакост је родила пакост; презрење је искресало презрење. Једна крајност дозвала је другу крајност. И тако, што наш песник каже: ''све је пошло ђавољијем трагом''. Пркос је завладао на обе стране: пркос цркве против државе, вере против науке и обратно, свештеника против грађанина и обратно. И тај пркос је пожњео горке плодове, најгорчије, у наше дане.

 Зато Србине знај ово и запамти и ходи мудро као и оци твоји. Не дај свакоме да буде пастир. А кад имаш добре пастире то ти је небески дар већи од целога света. Поштуј добре свештенике своје као дете родитеље своје, да ти добро буде и да дуго поживиш на земљи. Поштуј а не ружи, по туђем примеру; исправљај га а не дели се од њега. Јер црква је важнија од свега осталога, пошто је само цркви обећана верност, а не државама и културама. Амин.

Приређивач: „Борба за веру“

Последњи пут ажурирано ( уторак, 11 септембар 2018 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 23 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
ПОУКЕ СВЕТИХ ОТАЦА О БОГАТСТВУ И СИРОМАШТВУ

Љубав према земаљским стварима помућује ум и срце, док презир према њима доноси мир и тишину (авва Исаија).

-Сиромаштво лишава многих земаљских угодности, зато води путем који је слободан од многих опасности.

-Нећемо желети сувишно. Бићемо задовољни малим – и увек ћемо бити богати (Свети Јован Златоуст).

-Сиромаху су потребни само храна и одећа, док су богатоме потребна имања, куће, гозбе, почасти, безбедност, слава (Свети Јован Златоуст).

-Нека те не заводи туђе добро, јер ћеш и своје брзо оставити (Свети Димитрије Ростовски).

-Угађање телу и уживање у великом богатству и власти, представљају смрт за душу. Напротив, рад, трпљење, сиромаштво праћено благодарношћу, и умртвљивање тела – живот су душе и пут до сваке утехе. Почетак греха је похота, кроз коју разумна душа гине. А љубав представља почетак спасења и Царства Небеског за душу (Свети Антоније Велики).

-Не завиди богатима и не тугуј што немаш богатство, јер оно никако није обележје истинске среће и задовољства.

-Имати богатство, то никако не значи бити спокојан, задовољан и не желети ништа више. «Ти тугујеш – вели свети Златоуст – кад видиш богатог, а он тугује много више од тебе, кад види некога ко је богатији од њега».

-Боље је живети у сиромаштву, него у неправедно стеченом богатству (Свети Тихон Задонски).

-Богатство се не састоји у томе да се поседује благо, него да се не брине о његовом прибављању (Свети Јован Златоуст).

-Ко је погазио страст према богатству, тај је богатији од свих (Свети Јован Златоуст).

-Не имати богатство, него немати потребу за богатством – то је највеће богатство (Свети Исидор Пелусиот).

-Богу нису угодна велика дела, него велика љубав са којом се она чине (Свети Василије Велики).

-Кад је неко лењ у нечем малом што зависи од њега, не веруј да се разликује ни у великом (Свети Исак Сиријац).

Нема ничег великог кад је мала љубав, и ничег малог кад је љубав велика (Свети Василије Велики).


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.