header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow АПОКАЛИПСА arrow Абхаски пустињак Константин: Видео камере у храмовима су несумњиво знак приближавања краја света
Абхаски пустињак Константин: Видео камере у храмовима су несумњиво знак приближавања краја света Штампај Е-пошта
недеља, 29 јун 2014

 Питање од Марине:

Мир Вам, оче Константине! Благословите!

Многе вернике, између којих и мене, узнемиравају новотарије као што су видео камере у храмовима, усмерене на причаснике, микрофони за свештенике, анкете „парохијана“ с давањем личних података. Губи се жеља за посећивањем таквих храмова. Прате нас на улицама, у продавницама... свуда, па сад и у храмовима. Зар то није крај? Шта Ви на то кажете?

Монах Константин:

Мир дому Вашем, Марина!

Нека би нас Господ све благословио молитвама Светих Својих!

То је веома жалосно. И то су несумњиво и непобитно знаци приближавања краја света. И ако постоји могућност, боље је ићи у храмове где тога нема. Притом је неопходно знати да ће се такав „талас“ ширити у свим правцима. Но, све то не значи да треба паничити и трести се од страха у очекивању „судњег дана“. Закључак из овог што се догађа мора бити само један: живети испуњавајући новозаветне заповести, никог не осуђивати, ничега се не плашити, у свему се уздати у Господа и у потпуности се предавати у руке Његовог Свеблагог Промисла. Јер Свети Оци, почевши од Светог Апостола Јована (ср. 1. Јн. 2,18), говоре о наступању „последњих времена“. Подробније о томе може се прочитати у „Отачнику“ Светог Игњатија Брјанчанинова, у 6. тому, на страни 512.

Превод са руског: „Борба за веру“

Извор: „Пустынник“

Последњи пут ажурирано ( недеља, 29 јун 2014 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 32 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

СА СВЕТИМ ВЛАДИКОМ НИКОЛАЈЕМ ИЗ ДАНА У ДАН -

ПОУКЕ:

 

СУНЦЕ ПРАВДЕ

Што год Христос као Сунце правде стоји више, то су наше људске сенке мање и краће; а што год је Христос ниже на видокругу нашем, то су сенке људске јаче и дуже. Када Христос потпуно ишчезне са нашег видокруга, онда се сенке људске издужују и међу собом преплићу и бију као авети. 

Такво аветињско време доживљавао је хришћански свет доста пута.

Доживели смо га и ми у наше доба, и не једном. Ми нисмо ценили светлост и светлост се удаљила од нас; волели смо своје густе и дугачке сенке, па својим сенкама прекрили сву земљу.. И Бог је ишчезао са хоризонта европског.

Јер, Бог се људима не намеће. Сваку твар у васиони Он држи чврсто под Својом влашћу, у својој крепкој руци; само се човеку не намеће, само је човеку оставио на вољу да бира: или са светлошћу или са тамом; или у рај са Анђелима, или у рит са жабама; или бити син Бога Свевишњега, или се признати за сина кала лончарскога и ћумура ковачкога.

 

 + + +

ТРИ ПРЕДМЕТА

О три предмета не жури да говориш:

О Богу - док не утврдиш веру у њега,

о туђем греху - док се не сетиш свога, и

о сутрашњем дану - док не сване.


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.