header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ПИСМА ПОСЕТИЛАЦА arrow ВИП православци – папин прстенлија Амфилохије и Новак Ђоковић
ВИП православци – папин прстенлија Амфилохије и Новак Ђоковић Штампај Е-пошта
уторак, 08 јул 2014

 Уважена редакцијо „Борбе за веру“,

Како пише „Политика“ од 8. јула, митрополит Амфилохије (онај што је спреман да призна како је Обилић био Шиптар, православни додуше) је не само дао одобрење да се Новак Ђоковић и његова вереница Јелена Ристић венчају црквено у току Петропавловског поста, него ће их он сам венчати. А како ће изгледати журка, пише „Блиц“: „Како Блиц сазнаје, након венчања у Цркви Светог архиђакона Стефана на Светом Стефану, младенци ће прве вечери свадбено весеље наставити на острву. Сватовима ће се служити традиционална јела, а на менију ће бити пршут, сир, маслине, чорба, јагњетина, рижото и рибљи специјалитети.

Другог дана свадбеног весеља, 10. јула, младенци ће се с гостима запутити ка Краљичиној плажи, где ће весеље бити настављено под балдахинима.

 Патријаршијски екуменисти уручују Новаку Ђоковићу Орден Светог Саве првог степена

Ту ће бити послужени интернационални специјалитети на нивоу седам гангова, а најављен је и ватромет у част Нолета и Јелене, који ће обасјати небо пре прве свечане вечере“.

Носилац Ордена Светог Саве првог степена Новак Ђоковић

Зар је ико сумњао да ће митрополит Амфилохије одолети а да сам не буде вршилац Свете Тајне венчања у посту кад су у питању такви ВИП православци, какви су Новак и Јелена (при чему, наравно, Новак Ђоковић не мора да зна каноне Цркве, док се од једнога који је докторирао на учењу Светог Григорија Паламе о Светој Тројици, то ипак очекује)? Јер, наше владике су ВИП владике, које занима свака гунгула и помпа у којој они могу да учествују и, на овај или онај начин, буду у центру пажње. Уосталом, реч „ВИП“ у СПЦ већ одавно значи „владике и патријарх“. ВИП владике су смислиле и ВИП теологију, ону по којој су они Христос. И то не Христос попљувани, понижени и распети, него су умислили да су сели, Боже, опрости, с десне стране Оца у слави на небесима и да суде над дванаест колена Израиљевих. Митрополит је, у складу са својом епском сујетом, у свакој чорби мирођија – говорио је на сахрани Зорана Ђинђића, да би га уочили, али и на сахрани Борислава Милошевића,  Слободановог рођеног брата, опет да би га уочили. Причао је против НАТО-а и сарађивао с Американцима у склањању владике Артемија. Говорио је о шиптарским злочинима и о томе да је Обилић можда био Шиптар. „Вјера му је што му срце жуди, што не жуди, у Коран не пише“. А он, ВИП митрополит, жуди за славом овога света и везама са моћницима овога света.

Папа Фрањо и папин прстенлија митрополит црногорско-приморски Амфилохије Радовић

А сад, питање обичног верника: ако може Новак Ђоковић да се жени и свадбу прави у посту, зашто се то не дозвољава обичним верницима? Зашто и ми не можемо да правимо свадбу на којој ће бити и јагњетина и рижото, па ко шта воли нек изволи? Или оно што може Ђоковић не може обичан смртник? У чему је разлика између Ђоковића и осталих православних Срба? У слави овога света? У новцу? Па зар Господ није похвалио удовицу са две лепте а не богаташе који у храмовну благајну метаху много?

Ипак, све су то последице новотарске ВИП теологије, за коју није битно да се држе црквени канони, него оно што пева Ђуза у „Позоришту у кући“: “Немам ништа против сцене, нек сви глуме око мене, само да се зна да сам главни ја“.

И, нека се зна. Ово моје писмо „Борби за веру“ не осуђује Ђоковића. Он ми је, ма шта ко о томе мислио, симпатичан. Али, крајње је време да се зна да ми, Срби, у врху Цркве немамо, осим неких, нама недовољно познатих, изузетака никога принципијелног и  православном поретку оданог. Јао нама, шта нас чека!

С поштовањем,

Слободан из Ужица

Повезани тектови:

1.  Уредништво: У ког Бога верује Новак Ђоковић?

2. Опет о случају Новака Ђоковића

3.  Носилац Ордена Светог Саве првог степена у папином дресу (фото).

 

Последњи пут ажурирано ( среда, 09 јул 2014 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 13 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
Код нас ни патријарси ни сабори никада нису могли да уведу нешто ново, јер је чувар благочешћа код нас увек било само тело Цркве, тј. сам народ, који свагда жели да своју веру сачува непромењену и сагласну вери светих отаца.

(Из ,,Окружне Посланице” Источних Патријараха 1848.год.)

 

Чување истинских канона је дужност сваког човека који се пажљиво односи према својим (црквеним) обавезама: Али, пре свега оних који су Божијим Промислом призвани да руководе другима.

 (Свети Фотије, цариградски патријарх)     

 

Одлично, одлично, пријатељу мој, друже Христов, верни мужу, подвижниче побожности, који си пре спреман да умреш у мукама, него да издаш поверено ти благочешће; у дан суда бићеш са Мученицима.

(Свети Јован Златоусти)

 

Једини  непогрешиви пут ка спасењу јесте апсолутно следовање учењу Светих Отаца, уклањајући се од сваког другог учења и сопственога умовања.

(Св. Игњатије Брјанчанинов)

 

Истински је православан само онај ко и умом и срцем прима све оно чему учи Света Православна Црква и који се смирено сагиње пред њеним ауторитетом. А ко одбацује ауторитет Свете Православне Цркве и пренебрегава њена Божанствена учења, свештена правила и установе, надахнуте Духом Светим – тај се противи Духу Светом и потпада под страшну казну коју је изрекао Сам Божанствени Утемељивач Цркве, Господ наш Исус Христос.

(Архиепископ Аверкије Џорданвилски)

 

Со је изгубила свој укус. Код црквених пастира постоји само слабо, нејасно, и недоследно разумевање ствари и то по слову истине, што убија духовни живот у хришћанском друштву и уништава хришћанство које је у делању, а не у речима. Страшно је када видимо коме је поверено спасење. Али, то је Бог допустио...

(Свети Игњатије Брјанчанинов)

 

Милостивно Божије дуготрпљење одлаже потпуни распад због малог остатка који се спашава, док они који су кренули путем пропасти или су већ пропали достижу врхунац покварености. Они који се спашавају морају то да разумеју и да искористе време које им је дато на спасење... Нека би Милостиви Господ заштитио остатак оних који верују у Њега. Али овај остатак је малобројан и сваким даном је мањи...

(Свети Игњатије Брјанчанинов)

 

Само посебна Божија милост може да заустави ову погубну моралну епидемију, да је одложи на неко време, јер је потребно да се збуде што је проречено Писмима... Нема никога ко би могао да изврши обнову Хришћанства – Сасуди Светог Духа су посвуда пресахнули, чак и у манастирима,  тим ризницама побожности и благодати..

(Св. Игњатије Брјанчанинов)

 

„Боље је сто пута бити блудник, него једном јеретик“.

(Преподобни Гаврило Ургебадзе)


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.