header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Група српских и руских верника из Трста и Копра: Анаксиос паписти Андреју Ћилерџићу Штампај Е-пошта
четвртак, 25 септембар 2014

 "Покољ србских душа врши се!"

Преподобни Јустин Ћелијски

Помаже Бог, Срби!

Обавештавамо све православне да је новоустоличени епископ Андреј већ починио скандалозна чињења која дубоко вређају сваког православног Србина у дијаспори.

Наиме, дотични владика, којему српски није матерњи језик и који се већ исказао као шампион модернизма и цркворушитељства у Србији, дао је гротескни интервју локалном тршћанском листу "il Piccolo" под насловом "Андреј, владика 400.000 Срба - сишао са Свете Горе" (поднаслов: "Тата нас је лети водио у Трст" (СИЦ!)).

Нажалост, најмање су проблематични сами садржаји интервјуа (иако дубоко позажавјући за сваког верујућег хришћанина), интервју се понајвише бави промоцијом владичине личности и његове "генеалогије" и биографије, тобожње учености као и боравку у манастиру Хиландар. Ипак, запрепашћује изјава владике Андреја, цитирамо дословце: "Да нисам постао владика, ко зна,можда би себи нашао неки други посао и живео овде у Трсту"!!!?? Изгледа да нико у Београду није владици Андреју скренуо пажњу на владичанско достојанство једног православног првосвештенка. Православни владика србски није циркузант, нарцис или тамбураш. То се посебно односи на оне свештенике који делују у језуитском и антиправославном окружењу.

Најпроблематичније од свега јесте да је владика Андреј интервју обавио са новинаром који је један од најострашћенијих експонената србомрзачког лобија у Италији - госп. Paolom Rumizom (чита се румиц, са ц као црква), човеком који слови за врховног жреца сребреничког култа и онога који је пре неколико година довео у Италију (бивши му гарант и јатак) крволока са Интерполове потернице - Алијиног генерала Јована Дивјака! Тада је дотични србоубица Дивјак намеравао да одржи предавање о својој наводној хуманитарној активности - тобоже бавио се збрињавањем муслиманске сирочади у Сарајеву. Богу хвала, интервенцијом неколицине Срба из Трста и Копра, предавање је онемогућено и шала Привредне Коморе је отказана у последњем монемту; Дивјак на волшебни начин нестаје из Трста,не бивајући ухапшен у Италији(иако на црвеној потеници Инерпола!), већ нешто касније у Бечу, Аустрија. Наравно, љубазним (не)залагањем (не)српске државе, Дивјак бива пуштен на часну реч и отада се слободно шета по Башчаршији, можда баш у друштву Ејупа Ганића. Ваља напоменути да и тада Србска Црква и Православна Општина у Трсту нису осветлале образ, то јест нису учиниле ништа како би се Дивјак привео правди и онемогућило његово исмевање са крвљу хиљада и хиљада србских православних мученика из Сарајева. Напротив, гледаху они тада благонаклоно и равнодушно на присуство дотичног егзекутора џихадистичког србоклања по Босни и Херцеговини. Даће Бог, наплатиће им то Свети Сава и Свети Василије! Горе наведено само нажалост потврђује интегрисаност "наше" цркве и општине у Трсту у један дубоко антихришћански систем који Србима и Православљу ради о глави.

Још гротескнија потврда овога јесте гостовање познате боди арт "уметнице" и бренда Новосрбије (или Спрдије) - Марине Абрамовић у Трсту; она бива примљена на највишем нивоу у скупштини града уз присуство тадашњег председника Српске православне црквене Општине госп. Богољуба Стојићевића!

Истовремено, крајем прошле године, а за време боравка председника највеће православне државе на свету, господина Владимира Владимировича Путина у Трсту, "наша" црквена општина није изразила жељу да се барем накратко сретне са председником Русије, заштитником народа србског! И поред прелиминарне посете генералног конзула Русије из Милана храму Светог Спиридона у Трсту, нико из СПЦ нити из СПЦО Трст није пожелео ни да се рукује са предесдником Путином! Питамо се шта нас следеће очекује од поплаве екуменистичког секуларизма и модернизма - циркузанства у СПЦ? Рецитал Томпсона уз гитару Андреја Ћилерџића у храму Светога Спиридона? Намерава ли СПЦ да и она "прослави" Светога Алојзија, Јозефата Кунцевича, Павелића и Бандеру приде, а све зарад "братске љубави" и "икуменизма"? Да се римски језуитски "брат" не увреди!

Дакле, будући да се никако не може сматрати случајним ово непрекидно разарање свега српског и православног, стога ми, група верника из Трста и Копра, умољавамо госп. Иринеја Буловића да нам убудуће не шаље овакве данајске дарове из Германије!

Нека је Господ Бог у помоћи свима, па и нама грешним Србима, праштајте.

Анаксиос! Недостојан!

Група руских и српских верника из Трста и Копра

Последњи пут ажурирано ( четвртак, 23 новембар 2017 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 11 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

 Грех је окултна појава, то је изазов Богу, у име илузорне слободе, то је жеља човека да оскврни и уништи образ Божији у својој души. Грех је бесмислен и безобразан, али је он привлачан управо својом бестидношћу. Зашто се таквим захтевом траже најциничније књиге и развратне слике? Управо зато што су они сазвучни страстима и сликама, које се крију у дубинама људске подсвести.

Људи на екрану са великим интересом гледају на слике насиља и ругања над људским телом, као да су хипнотисани том мрачном фантазмагоријом. У сатанистичким сектама садизам и разврат се јављају ритуалима ноћних оргија. Сада хоће да претворе сабат вештица у очаравајући спектакл.

Свети говоре да спасење почиње са виђењем својих грехова. Прво дејство благодати јесте зрак, који је усмерен у дубину душе, у коме човек види себе, покривеног крастама греха, као прокажени са чировима. Пред њим се откривају страсти, као чудовиште које обитава у срцу. Ако се душа не бори са грехом, и покорава му се, онда она сама постаје демоноподобна и демоно-образна. Угризи савести нам говоре о томе, али се само после смрти открива сав демонизам греха, и душа задрхти од ужаса, што остаје у вечности са грехом, као са неизбрисивим печатом одбацивања.

Из утробе земног живота, душа се рађа у вечност, или са ликом Христа, или са ликом сатане; а после васкрсења из мртвих, не само душа, већ и тело, примају образ онога, чему је човек служио. У томе је тајна раја и пакла, вечног блаженства и вечних мука.

Грех има своје апологете; са сваким веком њихов број се увећава, а са сваком деценијом њихов карактер постаје све наглијим и циничнијим.

Савремени оригенисти сачињавају нове теорије да би успокојили грешника. Приклањајући се његовом узглављу, они му, као Шехерезада Ал Рашиду, говоре бајке, само не из „Хиљаду и једне ноћи“, већ из Оригеновог и Карпократовог предања. Њихов главни догмат - коначно свеспасење.

Али Господ је на земљу донео не мир са грехом и сатаном, већ огњени мач благодати, који ће заувек да раздели добро и зло. Оптичка варка ће се завршити и наступиће горко буђење.

Архимандрит Рафаил Карелин


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.