 У наше дане имамо прилике да чујемо неке мирјане, свештенике који хоће да се додворе својим епархијским епископима, па и понеке епископе који кажу: Епископ је црква! Није јасно како су дошли до тог закључка. Да ли су чули од неког, или негде прочитали, или видели изреку на латинском Ubi episcopus – ibi ecclesia, не знам. Ако су ту своју догму извели на основи латинске изреке, онда је нису правилно превели. Та изрека би, на српском језику била Где је епископ тамо је Црква. Али и овако тачно преведена изрека у стварности је нетачна. Да би изразила стварно стање, морала би бити Ubi episcoupus ET POPULUS ibi ecclesia. Православно схватање и учење је да БЕЗ епископа не може бити истинске Цркве, а не да ЈЕ епископ Црква. Како је Владимир Лоски написао, излажући православно учење о Цркви, Црква је теандрик институција. Кованица је састављена из две грчке речи, θεος (Бог) и ανδρος (човек) то јест да је Црква божанско-људска установа. Божаска је јер је основао Господ Исус Христос, Син Божији. Људска је јер јој припадају и сачињавају је људска бића. Уколико верска заједница нема апостолско пријемство, то јест да је основана од Господа Исуса Христа, који је призвао и као епископе поставио своје апостоле, а ови своје наследнике епископе, онда божански аспект недостаје тој заједници да би била Црква. Наши епископи примају благодат Духа Светога да би били епископи, али не постају божанства, већ остају људи. И са бладодаћу Духа Светога они, сами по себи нису и не могу бити Црква. Ово je посматрајући предмет са теолошког гледишта. А посматрано са људског, практичног становишта незамислива је Црква без народа. Да ли би Црква могла опстати без народа? Да ли би сами епископи, па чак и заједно са свим свештеницима могли да граде богомоље, да издржавају епископије и парохије? Отуда, оригиналну латинску изреку треба допунити и поправити тако да гласи Ubi episcopus ET POPULUS – ibi ecclesia. Постоји још једна збрка коју треба размрсити. Наиме, у једној епархији свештеник, архијерејски намесник, каже особама које су дошле да се жале епископу: Знате ли ви ко је он? Он када служи литургију представља Христа. Та реч представља има разна значења. Предсатвити се значи рећи ко сте. Значи и изнети неко мишљење или ситуацију. Значи и глумети. Представа значи и сагледање, виђење, а значи и приказивање позоришног комада. У ком смислу је архиерејски намесник употребио реч представља? Стварно је то да епископ, а када епископ не служи свету литугију него свештеник, онда свештеник обавља радњу коју је обавио Господ Исус Христос када је установио свету тајну причешћа. САМО ТОЛИКО! А, да запитамо архијерејског намесника: да ли и свештеник када служи свету литургију представља Христа или је то искључиво епископска привилегија? Да би епископ или свештеник био нешто као Христос, да би имао особине Христа, било би потребно да има Христову природу, божанску и људску, да доживи и преживи све што је Христос доживео и проживео. Тома Аквински је проповедао угледање на Христа. Од нас хришћана се очекује да будемо христолики како се изразио Р. М. Френч, па и то је многима недостижно, а да представљамо, то јест да будемо уместо Христа је незамисливо и неизводљиво. Велика је част и благодат бити свештеник. Још већа је бити епископ. Али је потребно да и свештеници и епископи не забораве да су ипак само људи а не божанства. http://www.pravoslavljedanas.info/cbn.htm |
