header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow БОРБА ЗА ВЕРУ arrow Писмо Свештеног Кинота Свете Горе патријарху константинопољском Вартоломеју
Писмо Свештеног Кинота Свете Горе патријарху константинопољском Вартоломеју Штампај Е-пошта
субота, 14 фебруар 2015

 О писму светогорских отаца патријарху Вартоломеју, поводом његовог сусрета на Фанару с папом Фрањом, када му је патријарх дао литургијски целив, док је папа био у омофору и читао на Литургији Оче наш, преводилац овог текста већ је писао. Сада доносимо превод целог писма, у коме су Светогорци рекли да су против саблажњивог екуменског дијалога с папом, и опоменули латиномудрујећег патријарха да би се могло поновити оно што је било пре пет деценија, када је Атос престо да помиње патријарха Атинагору због његовог шуровања с папом  Павлом Шестим.  

+ + +

Кареја, 18/31. децембра 2014. године    

Његовој Божаственој Свесветости

Васељенском Патријарху

Господину Вартоломеју

Свеуваженом нашем Оцу и Господину

На Фанару

Свесвети оче и господине,

Са дубоким поштовањем у Господу поздрављамо Вашу Божаствену Свесветост, указујући Вам синовско поштовање и узносећи наше смерне молитве да се милост Господња пројави уочи новог годишњег циклуса, даноноћно помињући Ваше побожно име у нашим смерним молитвама Господу. Удостојивши се да живимо у свештеној градини Госпође Богородице, савршавајући свештена богослужбена последовања или читајући дела богоносних отаца, ми нарочито поштујемо светог свештенономученика Протоса Козму (који је страдао у 13. веку од Латина на Атосу, нап. В.Д.) и друге с њим, зато што су они крвљу својој „сачували Цркву непорочном од заблуда и јереси“, „не желећи да се скупа причешћују  и исто да мисле са латиноумнима“ (тропар треће песме и кондак), као и што са преподобним Никодимом Светогорцем блаженим називамо и Светог Марка Ефеског Евгеника, зато што он сагледа „непокајивост у новотаријама којима унаказитељи божаствене вере, латини, исту вређају“ (Слава на Малој вечерњи), а читамо и огњене речи преподобног Силуана: “Колико смо ми, православни хришћани, блажени јер нам је Господ дао живот у Духу Светоме… Веруј само у Православну Цркву, зато што у њој обитава спасоносна благодат, која се стиче смирењем у Христу!“

Хранећи се овим духовним предањем и улазећи у борбу коју су водили оци древних и потоњих времена да бисмо нашу Свету Цркву сачували од новотарија, западамо у тешкоће да бисмо себи објаснили оно што се десило на празник Светог апостола Андреја Првозваног – излазак из светог олтара да би се дао литургијски целив римском папи, који је носио омофор,  а затим наглас читао молитву Господњу!

Ми који живимо у подвигу у Свештеној Држави отаца и братије, налазимо се крајње забринути и исказујемо нашу сталну бригу, јер горепоменуто наноси рану православном догматском и литургијском осећању, и изазива смућеност хришћанских савести широм света, и ти догађаји још једном стварају утисак да од свега тога нема никакве користи, него се само прави саблазан, која је резултат застоја у току већ више деценија вођеног богословског дијалога, да би се створио неки привид јединства у истини и вери, што изгледа као недостижна стварност. И то све с обзиром на околност да многи римокатолици, разочарани у посветовњачену Западну Цркву, прожету јеретичким учењима папизма, траже излаз у Православљу.

Као Свештени Кинот, Ваша Свесветости, сматрали смо за своју синовску дужност да Вам укажемо на нашу борбу, осећајући снажно стремљење да црквено јединство целог Православља и овог Светогорског Организма остане непоколебиво. Јер нећемо сакрити да нас нарочито растужује и узнемирава могућност да се на овом месту понове драматични догађаји од пре пет деценија, од којих се ништа горе не може замислити,  јер су они довели до болних последица о чему смо Вам саопштили писмом №  Φ2/7/1679/18.7.2014.         

Знајући да носите тешко бреме, шаљемо Вам ову посланицу с болом и тешка срца, синовски Вас молећи да пројавите очинску бригу и умирите савест наше братије, „за коју је Христос умро“.

Просећи Ваше патријарашке молитве и с дубоким поштовањем целивајући Вашу часну десницу,

Представници – антипросопи на свеопштем сабрању и Игумани свих двадесет Свештених Манастира Свете Горе Атонске.

Превод са руског: Владимир Димитријевић

Извор: „Апологет спб.ру“

Последњи пут ажурирано ( субота, 14 фебруар 2015 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 56 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

 Грех је окултна појава, то је изазов Богу, у име илузорне слободе, то је жеља човека да оскврни и уништи образ Божији у својој души. Грех је бесмислен и безобразан, али је он привлачан управо својом бестидношћу. Зашто се таквим захтевом траже најциничније књиге и развратне слике? Управо зато што су они сазвучни страстима и сликама, које се крију у дубинама људске подсвести.

Људи на екрану са великим интересом гледају на слике насиља и ругања над људским телом, као да су хипнотисани том мрачном фантазмагоријом. У сатанистичким сектама садизам и разврат се јављају ритуалима ноћних оргија. Сада хоће да претворе сабат вештица у очаравајући спектакл.

Свети говоре да спасење почиње са виђењем својих грехова. Прво дејство благодати јесте зрак, који је усмерен у дубину душе, у коме човек види себе, покривеног крастама греха, као прокажени са чировима. Пред њим се откривају страсти, као чудовиште које обитава у срцу. Ако се душа не бори са грехом, и покорава му се, онда она сама постаје демоноподобна и демоно-образна. Угризи савести нам говоре о томе, али се само после смрти открива сав демонизам греха, и душа задрхти од ужаса, што остаје у вечности са грехом, као са неизбрисивим печатом одбацивања.

Из утробе земног живота, душа се рађа у вечност, или са ликом Христа, или са ликом сатане; а после васкрсења из мртвих, не само душа, већ и тело, примају образ онога, чему је човек служио. У томе је тајна раја и пакла, вечног блаженства и вечних мука.

Грех има своје апологете; са сваким веком њихов број се увећава, а са сваком деценијом њихов карактер постаје све наглијим и циничнијим.

Савремени оригенисти сачињавају нове теорије да би успокојили грешника. Приклањајући се његовом узглављу, они му, као Шехерезада Ал Рашиду, говоре бајке, само не из „Хиљаду и једне ноћи“, већ из Оригеновог и Карпократовог предања. Њихов главни догмат - коначно свеспасење.

Али Господ је на земљу донео не мир са грехом и сатаном, већ огњени мач благодати, који ће заувек да раздели добро и зло. Оптичка варка ће се завршити и наступиће горко буђење.

Архимандрит Рафаил Карелин


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.