header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow БОРБА ЗА ВЕРУ arrow Писмо Свештеног Кинота Свете Горе патријарху константинопољском Вартоломеју
Писмо Свештеног Кинота Свете Горе патријарху константинопољском Вартоломеју Штампај Е-пошта
субота, 14 фебруар 2015

 О писму светогорских отаца патријарху Вартоломеју, поводом његовог сусрета на Фанару с папом Фрањом, када му је патријарх дао литургијски целив, док је папа био у омофору и читао на Литургији Оче наш, преводилац овог текста већ је писао. Сада доносимо превод целог писма, у коме су Светогорци рекли да су против саблажњивог екуменског дијалога с папом, и опоменули латиномудрујећег патријарха да би се могло поновити оно што је било пре пет деценија, када је Атос престо да помиње патријарха Атинагору због његовог шуровања с папом  Павлом Шестим.  

+ + +

Кареја, 18/31. децембра 2014. године    

Његовој Божаственој Свесветости

Васељенском Патријарху

Господину Вартоломеју

Свеуваженом нашем Оцу и Господину

На Фанару

Свесвети оче и господине,

Са дубоким поштовањем у Господу поздрављамо Вашу Божаствену Свесветост, указујући Вам синовско поштовање и узносећи наше смерне молитве да се милост Господња пројави уочи новог годишњег циклуса, даноноћно помињући Ваше побожно име у нашим смерним молитвама Господу. Удостојивши се да живимо у свештеној градини Госпође Богородице, савршавајући свештена богослужбена последовања или читајући дела богоносних отаца, ми нарочито поштујемо светог свештенономученика Протоса Козму (који је страдао у 13. веку од Латина на Атосу, нап. В.Д.) и друге с њим, зато што су они крвљу својој „сачували Цркву непорочном од заблуда и јереси“, „не желећи да се скупа причешћују  и исто да мисле са латиноумнима“ (тропар треће песме и кондак), као и што са преподобним Никодимом Светогорцем блаженим називамо и Светог Марка Ефеског Евгеника, зато што он сагледа „непокајивост у новотаријама којима унаказитељи божаствене вере, латини, исту вређају“ (Слава на Малој вечерњи), а читамо и огњене речи преподобног Силуана: “Колико смо ми, православни хришћани, блажени јер нам је Господ дао живот у Духу Светоме… Веруј само у Православну Цркву, зато што у њој обитава спасоносна благодат, која се стиче смирењем у Христу!“

Хранећи се овим духовним предањем и улазећи у борбу коју су водили оци древних и потоњих времена да бисмо нашу Свету Цркву сачували од новотарија, западамо у тешкоће да бисмо себи објаснили оно што се десило на празник Светог апостола Андреја Првозваног – излазак из светог олтара да би се дао литургијски целив римском папи, који је носио омофор,  а затим наглас читао молитву Господњу!

Ми који живимо у подвигу у Свештеној Држави отаца и братије, налазимо се крајње забринути и исказујемо нашу сталну бригу, јер горепоменуто наноси рану православном догматском и литургијском осећању, и изазива смућеност хришћанских савести широм света, и ти догађаји још једном стварају утисак да од свега тога нема никакве користи, него се само прави саблазан, која је резултат застоја у току већ више деценија вођеног богословског дијалога, да би се створио неки привид јединства у истини и вери, што изгледа као недостижна стварност. И то све с обзиром на околност да многи римокатолици, разочарани у посветовњачену Западну Цркву, прожету јеретичким учењима папизма, траже излаз у Православљу.

Као Свештени Кинот, Ваша Свесветости, сматрали смо за своју синовску дужност да Вам укажемо на нашу борбу, осећајући снажно стремљење да црквено јединство целог Православља и овог Светогорског Организма остане непоколебиво. Јер нећемо сакрити да нас нарочито растужује и узнемирава могућност да се на овом месту понове драматични догађаји од пре пет деценија, од којих се ништа горе не може замислити,  јер су они довели до болних последица о чему смо Вам саопштили писмом №  Φ2/7/1679/18.7.2014.         

Знајући да носите тешко бреме, шаљемо Вам ову посланицу с болом и тешка срца, синовски Вас молећи да пројавите очинску бригу и умирите савест наше братије, „за коју је Христос умро“.

Просећи Ваше патријарашке молитве и с дубоким поштовањем целивајући Вашу часну десницу,

Представници – антипросопи на свеопштем сабрању и Игумани свих двадесет Свештених Манастира Свете Горе Атонске.

Превод са руског: Владимир Димитријевић

Извор: „Апологет спб.ру“

Последњи пут ажурирано ( субота, 14 фебруар 2015 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 10 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

Тело не може ни љубити ни мрзети. Не може се тело заљубити у тело. Способност за љубав припада души. Кад се душа заљуби у тело, то није љубав но жеља, пожуда. Кад се душа заљуби у душу, не кроз Бога, то је или дивљење или сажаљење. Кад се пак душа кроз Бога заљуби у душу, без обзира на изглед тела (лепоту, ругобу), то је љубав. То је права љубав, кћери моја. А у љубави је живот.

Свети Владика Николај, "Касијана"

Научник привлачи знањем, богаташ богатством, леполик лепотом, вештак вештином. Свак од њих привлачи ограничен број лица. Једино љубав привлачи сва људска бића. Привлачност љубави је неограничена. И учен и неук, и богат и сиромах, и вешт и невешт, и леп и ружан, и здрав и болестан, и млад и стар – сви хоће да буду љубљени. Христос је распростро своју љубав на све, и љубављу привукао к себи све. Својом љубављу Он је обухватио и мртве, давно иструлеле и од људи заборављене.

Свети Владика Николај , "Касијана"

Човек и мртав жели да буде љубљен. И после смрти бори се против смрти. Зато се многи труде, да завештањима и задужбинама обезбеде љубав према себи и после смрти. И жив и мртав човек жели да буде љубљен. Сродници могу да имају љубав према умрлим сродницима. А Христос рече: „Кад ја будем подигнут од земље, све ћу привући к себи“ (Јован. 12, 32). Подигнут на крст Он је својом жртвом из љубави према свима привукао к себи све, чак и душе умрлих из Ада. Пре Христа, кћери моја, није постојала наука о љубави, нити религија љубави.

Свети Владика Николај, "Касијана"


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.