header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ИНТЕРВЈУ arrow Унија је права реч – одакле паре за екуменизам? (разговор са Слободаном Јанковићем)
Унија је права реч – одакле паре за екуменизам? (разговор са Слободаном Јанковићем) Штампај Е-пошта
уторак, 03 март 2015

 Када се бавимо екуменизмом, морамо се трудити да гледамо у сам корен појаве. Јер, екуменисти у Православној Цркви често причају бајке о свом ангажману, предстваљајући себе као „мале Перице“ које иду међу инославне да нешто „сведоче“. А, у ствари, реч је о озбиљном „глобалном бизнису“, иза кога већ деценијама стоје кључне структуре моћи Новог светског поретка. Зато смо решили да направимо разговор са др Слободаном Јанковићем, научником који се, у оквиру својих интересовања, позабавио и овом темом.

 

КАРНЕГИ, ВЕЛИКИ БРИЖНИК „МИРА“

ПИТАЊЕ(П): Господине Јанковићу, већ одавно је уочено да је екуменизам квазирелигиозни глобализам, који нема скоро никакве везе са  тежњом да се дође до религијске истине. Глобалистичке силе дуже од једног века раде на стварању уједињеног човечанства, у чему религија, лишена своје сржи, обезличена, треба да игра важну улогу. Шта бисте нам могли рећи о том процесу на основу Ваших истраживања историје глобалних мировних иницијатива?        

ОДГОВОР(О): Прве иницијативе за светски мир су у САД покренуле протестантске деноминације, на основу идеје теолога и социјалисте фабијанца др Валтера Рошенбуша (Walter Rauschenbusch) и британског методистичког проповедника и марксисте Хари Ворда (Harry F. Ward). Тридесетак протестантских заједница су се на иницијативу поменутих 1908. ујединиле у Федерални савет Христових цркава у Америци. Убрзо се ова организација обратила за финансирање тајкунима, које су тада у САД звали и пљачкашки барони (robber barons), међу њима и Ендрјуу Карнегију. Карнеги се, иако је био агностик, залагао за уједињење свих хришћанских конфесија, али и Јевреја (уједињења верских заједница које се позивају на Христа и јудаизам). Он већ 1911. године почиње да финансира Федерални савет цркава у САД, Инсистирао је да се у рад ове институције укључе римокатолици и Јевреји, и да би требало сви заједно да служе (или саслужују?). Када му је проповедник Фредерик Линч, који му је подносио месечне извештаје о раду савета, рекао да би у том случају можда требало дати име фондација, јер би ту осим протестаната били и римокатолици и Јевреји, Ендрју Карнеги му је рекао „Ваше преферирање за реч фондација (што значи и утемељење) је мало утемељено. УНИЈА је права реч!”[1] Карнеги је финансирао Федерални савет од почетка са мањом сумом, да би фебруара 1914. у договору са коловођама те организације успоставио Карнегијеву Црквену унију за мир (Carnegie Church Peace Union) са оснивачким капиталом од два милиона долара (што би у 2015. одговарало суми од 46 милиона долара).[2]

GUESS WHO IS COMING!

 П: А улога других „барона пљачкаша“? Колико су се они укључивали у екуменистичко „миротворство“?

 О: Рокфелери су такође били заинтересовани за мир, како кроз науку тако и кроз цркве. На црквеном плану Џон Дејвисон Рокфелер млађи (John Davison Rockefeller Jr, брат Нелсона Рокфелера) финансирао је покретање Међуцрквеног светског покрета (Interchurch World Movement) 1919-1920, Федералног савета Цркава и Светског савета цркава.[3] Овај Рокфелер који је купио земљиште за подизање седишта УН у Њујорку 1946, финансирао је у истом граду и изградњу највише црквене грађевине у САД, екуменистичке Риверсајд цркве. У том храму први старешина је био баптистички проповедник Хери Фоздик (Harry Emerson Fosdick), рођени брат председника Рокфелер Фондације, Рејмонда Фоздика (Raymond B. Fosdick) и велики пропагатор светског мира и уједињења света. Рејмонд Фоздик је био и велики пријатељ америчког председника Вудроа Вилсона који га је именовао за заменика Генералног секретара Лиге Народа 1919. године, а био је и члан америчке делегације на мировним преговорима у Паризу.[4]

Не треба заборавити ни иницијативу за оснивање Комисије за праведни и трајни мир (Commission on a Just and Durable Peace) октобра 1940. Први председник те комисије Федералног савета цркава био је један од оснивача Савета за спољне послове (Council of Foreign Relations) у Вашингтону, управник Рокфелер Фондације и председник Карнегијеве задужбине за мир и касније државни секретар САД (1953-1959) Џон Фостер Далес (John Foster Dulles, +1959).[5] Џон Далес је иначе рођени брат контроверзног обавештајца и потом директора ЦИА, Алена Далеса (Allen Welsh Dulles, +1969).

Разговор водио: Владимир Димитријевић

_______________

[1] према: C. Roland Marchand, The American Peace Movement and Social Reform, 1889-1918, Princeton University Press 1973, pp. 348, 351.

2“The Carnegie Church Peace Union”, The American Journal of International Law, Vol. 8, No. 2 (Apr., 1914), pp. 349-351. Чланови ове Уније су тражили исте године од Карнегија да повећа своје финансирање те организације на 10 милиона долара (што би 2015. било равно куповној моћи за око 240 милиона долара), ласкајући Карнегију да би „Ви који сте повезали америчке цркве у унију…постали онај који је створио ‘Уједињене цркве света’. Међутим, и америчка Унија није успела да обезбеди довољну сарадњу са римокатолицима па Карнеги није био вољан да придода још новца. Види у: C. Roland Marchand, The American Peace Movement and Social Reform, op., cit, p. 355.

3“John D. Rockefeller Jr.”, Wikipedia, Интернет, http://en.wikipedia.org/wiki/John_D. _Rockefeller_Jr., приступ: 01/03/2015. О међуцрквеном покрету и екуменизму више у књизи америчког историчара: Charles E. Harvey, “John D. Rockefeller, Jr., and the Interchurch World Movement of 1919–1920: A Different Angle on the Ecumenical Movement”,  Church History / Volume 51 / Issue 02 / June 1982, pp 198-209. Хери Фоздик је био контроверзни проповедник, као и наредни у Рокфелеровом храму. Између осталог тврдио је: Једног дана, предвиђам, подићи ће се човек који ће лично извести федерализовање света и тако ће се зауставити ратови. Зато ће његово име бити вековима повезивано са великим остварењима као што је Коперниково са новом астрономијом или Линколново са очувањем наше уније. Тај човек ће доћи. Једног дана ће се подићи.” На страни 228, у: Harry Emerson Fosdick, Living Under Tension. New York: Harpers & Brothers, 1941. pp. 253.

4“Raymond B. Fosdick”, Rockefeller Foundation, Интернет, http://rockefeller100.org/biography/ show/raymond-b--fosdick, приступ: 28/02/2015.

5“JOHN FOSTER DULLES (1888-1959)”, Интернет, http://www.thelatinlibrary.com/imperialism /notes/dulles1.html, приступ: 01/03/2015; Mark G. Toulouse, “The Transformation of John Foster Dulles: From Prophet of Realism to Priest”, Mercer University Press 1986, p. 58.

   СОБОДАН ЈАНКОВИЋ

ЛИЧНИ ПОДАЦИ

 

Рођен: 10.12.1975.  Београд, Југославија

ОБРАЗОВАЊЕ

2014        Докторат на Факултету политичких наука Универзитета у Београду, под називом: Препреке мировном процесу на Блиском истоку: анализа мировног од 2007. до данас”, одбрањен 12. јуна 2014.

2010        CBIB - Cross Border Institution Building, обука у припремању и писању ИПА  ЕУ пројеката.

2009        Међународна организација за миграције (IOM) и Међународна организација рада (IOL), Обука из области политика и праксе радних миграција, Београд 2009.

2007        Центар за безбедносне студије (ЦБС-CSS), Belgrade  Sida (Swedish  international development agency), обука у примени метода Логичке матрице — LFA (Logical Framework Approach).

2005        Летња школа Conflict Management-a и преговарања. ФЕР (Форум за Етничке односе, Министарство Спољних Послова СЦГ и Италије.

2004        Мастер (МАГИСТРАТУРА): “Geopolitica e sicurezza globale” (Геополитика и Међународна безбедност), La Sapienza, Рим, Италија.  01/2004- 06/2004. Решењем Универзитета у Београду бр. 06–613–2243/3 од 12. 12. 2006. признато му је стручно звање магистра политичких наука.

2004        Курс за Међународног функционера, SIOI, (Италијанско друштво за међународне организације)   03/2004-06/2004.

2000-2003            Дипломирао на факултету књижевности, одсек: Историја, са максималном оценом 110 e Lode. Универзитет Roma Tre, Рим. 2003-2000 (Дипломски рад,,Миграције са Балкана у Марке ).

1995-1999            Београдски Универзитет - Историја (апсолвирана четврта година студија).

1994-1990            Прва Београдска гимназија”.

 

РАДНО ИСКУСТВО

·  Јули 2006 – сада. Истраживач сарадник у Институту за међународну политику и привреду, Македонска 25, Београд. Бавим се израдом студија и анализа из обасти геополитике, Блискоисточне политике и посебно Ирана, израелско-арапских односа, односа Србије и блискоисточних земаља, политичких и култирних граница на Балкану. Осим тога организовао сам и учествовао у радуи више међународних и националних конференција и округлих столова.

·  Јуни 2010 – јуни 2011. Ко-координатор пројекта „Расправа о европској будућности Србије: глас цивилног друштва”, финансираног од стране Делегације ЕУ у Србији, у оквиру IPA инструмента, гранта „Strengthening Serbia-EU Civil Society Dialogue.

·  Октобар 2006 – Јули 2008. члан Управног одбора и пројектног тима Центра за безбедносне студије, Грачаничка 48, Београд. Центар се бави обуком у области савремене методологије борбе против корупције и организованог криминала. Асистент предавача.

·  Јануар 2006 – Јули 2006. Истраживач у Центру за цивилно-војне односе/Београдска школа за студије безбедности, Београд, Гундулићев венац 48. Ангажован на изради анализа везаних за реформу сектора безбедности у Турској и Италији те учешћу ових земаља у оквиру НАТО и у мировним мисијама.

·  Јули 2005 – Децембар 2005. Прес клипинг у агенцији Media Clipping, Београд, Хиландарска 22.

·  Новембар 2004 – Септембар 2005. Сарадња са часописом „Магазин-Политика

·  Стаж у Министарству Спољних послова Италије, Ufficio Balcani, Рим. Од 17 маја 2004. до 17 августа 2004.

·  Превођење са српског на италијански и обратно za Regione Lazio (јули 2004).

·  Септембар 1993–мај 1994. Новинар–волонтер,  Радио Политика.

 

Говори италијански, српски и енглески а служи се руским и француским.

ИНТЕРЕСИ

·  Члан оснивач Центра за конзервативне студије;

·  Члан редакције месечника „Геополитика;

·  Члан УО Друштва српско-египатског пријатељства;

·  Блиски исток, међународни односи, Балкан, Италија, Геополитика, историја.

 

ОБЈАВЉЕНИ СТРУЧНИ РАДОВИ

1.                Slobodan Janković, “Transformation of the Middle East after the Arab Spring”, in: (Ed) Taro Tsukimura, Ivona Lađevac, Major International Issues in the 21st  Century from a Perspective of Japan and Europe, Global Resource Management Program, Doshisha University, Japan Institute of International Politics And Economics, Makedonska 25, Belgrade, Belgrade, 2015, (178), pp. 127-145.

2.                Слободан Јанковић, “Италијански иредентизам у оквиру народноослободилачких покрета у Аустроугарској”, Политиеа Научни часопис Факултета политичких наука у Бањој Луци за  друштвена питања, Бања Лука 2014, стр. 198-215.

3.                Slobodan Janković, “Status of Jerusalem – its importance in the Middle East peace process”, in: (Ed) Duško Dimitrijević, Ana Jović-Lazić, Ivona Lađevac, Regionalism and Reconciliation, Global Resource Management Program, Doshisha University, Japan Institute of International Politics And Economics, Makedonska 25, Belgrade, Belgrade, 2014, (159) str. 56-70.

4.                Слободан Јанковић, „Препреке мировном процесу на Блиском истоку: анализа мировног процеса од 2007. до данас”, Факултет политичких наука Универзитета у Београду, 12. јуни 2014. године, 348 стр.

5.                Слободан Јанковић, „Арапско пролеће и могућност прекрајања постојећих граница у Арапском свету”, Међународна политика, 2013, vol. 64, бр. 1152, стр. 74-90.

6.                Dragan Petrović, Slobodan Janković, „Zapadne zemlje o okolnostima i uzrocima izbijanja Prvog svetskog rata”, Међународна политика, јануар-јун 2014, Godina LXV, бр. 1153-1154, стр. 5-23.

7.                Слободан Јанковић, “Турска на Блиском истоку”, у Миша Ђурковић и Александар Раковић (ур.), Турска регионална сила?, Институт за европске студије, Београд 2013, стр. 137-158.

8.                Слободан Јанковић, „Могућности унапређења сарадње Србије и Републике Српске”, (in Serbian cyrillic) Србија и СрпскаСтари и нови изазови, Политеиа, Година III, Број 6 Бања Лука 2013, стр. 103-112.

9.                Слободан Јанковић и Владимир Ајзенхамер „Разлике у стицању међународног легитимитета Палестине и Ким”, изворни научни рад, Национални интерес Број 2/2013 год. X vol. 17.

10.              Slobodan Janković, Collective Identity and Loyalty to National States in the Balkans”, in: Duško Dimitrijević and Ivona Lađevac (ed.), Challenges of the 21st Century and the Region, Proceedings of the Round table Conference, Belgrade 2013, pp. 79-95.

11.              Slobodan Janković, “Israeli borders Amid Globalisation and Regional Tensions”, originalni, in: Dimitrijević, Duško, Mitrović Dragana and Lađevac, Ivona (ed), The Meaning of Borders and Border Issues in the Age of Globalization: Europe and Asia, Proceedings of round table conference, Institute of International Politics and Economics 2012, pp. 123-136.

12.              Slobodan Janković, “Odnosi Ankare i Brisela i njihovo prelamanje na Balkanu” izvorni naučni rad, Međunarodna politika, Vol. LXIII br. 1147 jul–septembar, Institut za međunarodnu politiku i privredu, Beograd 2012, str. 34-52.

13.              Aleksandar Saša Gajić i Slobodan Janković, Četiri stuba srpske spoljne politike”, u: Dr Dragan Đukanović i Miloš Jončić (prir.), Spoljna politika Srbije i zajednička spoljna i bezbednosna politika EU, Institut za međunarodnu politiku i privredu 2012, str. 175-198.

14.              Слободан Јанковић, О хомосексуалности, педофилији и Закону о забрани дискриминације”, Нова српска политичка мисао, vol. XIX (2011), no. 1-2, Београд 2012, стр. 99–119.

15.              Слободан Јанковић, „Промене на Блиском истоку и у Северној Африци — Ка постсувереном светском поретку”, изворни научни рад, Национални интерес бр. 2/2011, vol. 11, стр. 261-315.

16.              Slobodan Janković, „Libijska kriza i njene posledice, Međunarodna politika, God. LXII, br. 1142, apriljun 2011, IMPP, Beograd 2011, стр. 30-51.

17.              Slobodan Janković, “Types of Delimitation Lines in the Balkans”, originalni, in: Dimitrijević, Duško and Lađevac, Ivona (ed), JAPAN AND SERBIA:Regional Cooperation and Border Issues – A Comparative Analyses, Proceedings of round table conference, Institute of International Politics and Economics 2011, pp. 123-136.

18.              Slobodan Janković, “National, Cultural and Civilisation Borders in the Balkans”, originalni, in: On Borders: Comparative Analyses from Southeastern Europe and East Asia, Lingua-Culture Contextual Studies in Ethnic Conflicts of the World (LICCOSEC), Vol. 17, Osaka 2011, pp. 31-44.

19.              “Serbia-Croatia Relations after 2000”, Neighbour and Neighbourhood, Lingua-Culture Contextual Studies in Ethnic Conflicts of the World (LICCOSEC), Vol. 11, Osaka 2009, Proceedings of Round Table Conference, Belgrade, Septembar 17-18, Osaka 2010, pp. 121-129.

20.              Vladimir Grečić and Slobodan Janković, Managing Population Movements: The Challenge for Diplomacy in Southeast Europe, The Whitehead Journal of Diplomacy and International Relations, Winter/Spring 2010, Vol. XI, N. I, pp. 127-143.

21.              Slobodan Janković, Russian and American Conflicting Policies in Central Asia, GeoPolitica – Revista de Geografie Politica GeoPolitica si GeoStrategie, Anul VIII, nr. 33 – 34, Bucurest (1 / 2010).

22.              Слободан Јанковић „Савремени миграциони трендови: последице по Србију”, оригинални, Национални интерес, бр. 2, год. VI, vol. 8, Београд 2010, стр. 151-176.

23.              Slobodan Janković, “CSOS Among Peace аnd Inter/Intra State Conflicts: Case of Serbia”, u 3rd International Balkan Congress, “Role of CSOs and Think Tank Institutions in Regional Cooperation in Balkans”, pp. 93-102, Istanbul 2010.

24.              Slobodan Janković, “Borders In The Balkans: Longevity In The Postmodern Era”, u Zborniku radova Međunarodne naučne konferencije, Srbija u savremenom geostrateškom okruženju Serbia In Contemporary Geo-Strategic Surroundings, Slavica Đerić-Magazinović i Nevenka Jeftić-Šarčević (prir.), Institut za međunarodnu politiku i privredu i Ministarstvo odbrane RS, Beograd 2010, str. 165-178;

25.              Слободан Јанковић, „Од Медитерана до Авганистана: Односи НАТО и Русије у регији Блиског истока”,Национални интерес бр. 3, 2009, год V, vol. 6, стр. 171-194;

26.              Слободан Јанковић, „Основни елементи руске блискоисточне политике на почетку 21. века”, Национални интерес, бр. 1-2, год V, vol. 5, Београд 2009. стр. 281-316;

27.              Slobodan Janković, “Building Alliances — Japans Quest for a Power Status”, in E. Stojić Karanović, Dž. Hatibović, I. Lađevac, Japan and Serbia: Contemporary Issues, Institute of International politics and Economics, Belgrade 2009, pp. 123-134;

28.              Slobodan Janković „Building Regional Alliances – Japan`s Quest for the Power Status“, in, (ur) Edita Stojić-Karanović, Daisuke Furuya, Japan and Serbia in a Forseeable Future, Lingua-Culture Contextual Studies in Ethnic Conflicts of the World (LICCOSEC), Vol. 7, Osaka 2009, Proceedings of Round Table Conference, Belgrade, Septembar 22-23, 2008, pp. 39-51; ISSN 1883-0633;

29.              Слободан Јанковић, “Strategy for the Developing and Underdeveloped countries: Relations with North Africa and the Middle East”, у Зборнику радова Међународне научне конференције Елементи стратегије спољне политике Србије; Приредили др Едита Стојић Карановић, мр Слободан Јанковић, Институт за међународну политику и привреду, Београд 2008, стр. 349-360, ISBN:   978-86-7067-110-2;

30.               „Bliski istok pre i posle Anapolisa”, dr Nevenka Jeftić (prir), Aktuelna pitanja međunarodnih odnosa, Institut za međunarodnu politiku i privredu, Beograd 2008, Udk br. 341.382 (5-15), str. 349-377.

31.              Osnove za oslanjanje na Rusiju u spoljnoj politici Srbije”, u: dr Dragan Đukanović (prir.) Savremeni međunarodni izazovi: globalna i regionalna perspektiva, Beograd, 2008, str. 183-208.

32.              „Геостратешке карактеристике сукоба на Блиском истоку”, Међународна политика, Вол. LVII Бр. 1124, октобар–децембар 2006, ИМПП, Београд 2006, стр. 5–12.

33.              „Sukobi na Bliskom istoku — osnovna obeležja”, Međunarodni problemi, Vol. LIX, No. 2-3/2007, Beograd.    

Последњи пут ажурирано ( уторак, 03 март 2015 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 7 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

СА СВЕТИМ ВЛАДИКОМ НИКОЛАЈЕМ ИЗ ДАНА У ДАН -

ПОУКЕ:

 

 "О Српче моје златно, вредност твоја у вери је твојој. Ако би, не дај Боже, неки злокобни ишчупао веру из душе твоје, бићеш јефтинији од замуклог славуја и чудовишнији од очупаног пауна!"

"Брани, дакле, веру своју, јер она брани тебе. Вера ти је извор живота, вера - храна, вера - одело душе твоје, вера - здравље твоје, вера - песма твоја и радост и весеље, вера - вредност твоја, вера - цена бића твога, вера - пламен Божанства у теби, Србине брате мој."

 "Борба за веру борба је за душу; борба за душу борба за прави живот; борба за прави живот борба је за једну вредност већу и вишу од свега света и свега у свету. Јер Христова су уста изрекла ону велику реч: шта користи човјеку да цео свет задобије а душу своју изгуби? Заиста велика и света реч, изречена од најсветијих уста."

"Због тога ти говорим: бори се и не клони! Тајанствени сат времена, навијен руком Створитеља, сваки минут избија и откуцава земни рок земнородним. На сваки откуцај анђели изводе из овог живота чете Божје, и пресељавају их у други свет. Кад избије твој минут, ти ћеш морати оставити све и поћи једино са душом својом. Бори се за душу, да би имао с чим поћи у онај свет. А борба за душу, борба је за веру. Јер је речено и потврђено, да само душа са вером има намену и сврху. Душа без вере нема ни намене ни сврхе. Тако је речено и тако потврђено."

"Кад очуваш веру своју, очувао си душу своју. Кад очуваш душу своју, лако ћеш се растати са овим светом, и лако ћеш ући у живот вечни, који обећа Створитељ благословеним Србима Својим."

 

 


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.