header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ЕПАРХИЈСКЕ НОВОСТИ arrow Извештај Савета епархије канадске о састанку са синодском иследничком комисијом
Извештај Савета епархије канадске о састанку са синодском иследничком комисијом Штампај Е-пошта
уторак, 07 април 2015

 Комисија Светог архијерејског синода СПЦ, која је упућена у Канаду ради сагледавања стања у Епархији канадској, на захтев и инсистирање Савета епархије, суочила се са члановима Савета у четвртак 2. априла, у вечерњим сатима, у седишту Епархије у Милтону.

У петочасовној расправи, чланови Савета епархије, као и представници културних, хуманитарних и уметничких организација канадских Срба који су присуствавали састанку, изразили су подршку Епископу канадском и изнели примедбе на начин рада Комисије због којег се створила непотребна тензија још пре њеног доласка у Епархију. Истакнуто је негодовање што се све ово дешавало у време Часног поста, и наглашено да је од стране неких свештеника Епархије стварано међу свештенством и верницима уверење да је све већ унапред одлучено и да рад Комисије представља само формалност. Томе је допринела и чињеница да се Комисија није одазвала позиву Епископа канадског и Епрхијског управног одбора да се доставе притужбе на стање у Епархији или било какве пријаве због наводних недостатака у раду.  

Председник Комисије Епископ рашко-призренски Г. Теодосије, који је председавао радном седницом, рекао је да ова Комисија није суд и да они само прикупљају податке за Свети архијерејски синод. Епископ западноамерички Г. Максим закључио је да тензије које су чланови Комисије уочили приликом доласка у Епархију на жалост нису спласнуле. 

Члан Комисије Верослав Ђурђевић, задужен за увид у финансијско пословање Епархије, укратко је изнео своја опажања и нагласио: „Нико није украо паре. Паре су ту, али су приказане на погрешном месту.“ Рекао је да има формалних недостатака у начину вођења књиговодствених књига: „Ја сам указао на грешке и видео сам да су и благајник Неђо (Петковић) и сестра Франсоаз (Арсић), потпредседница Савета, расположени да се то исправи. Паре су ту.“ 

И г. Ђурђевић и секретар Комисије, протојереј-ставрофор др Велибор Џомић, изразили су разочарење што члановима Комисије није дозвољено да направе и понесу копије финансијских докумената које су Комисији дате на увид. То је, како су рекли, онемогућило чланове Комисије да остваре детаљнији увид у финансијско стање. Канцелар Епархије, г-ђа Милена Протић, нагласила је да се ради о њеној одлуци која је донесена након консултација са још неким правним стручњацима из области заштите приватности информације. Поред врло стриктних захтева канадског законодавства о заштити приватности, на доношење ове одлуке утицала је и чињеница да су и раније из Светог архијерејског синода до јавности долазили поверљиви епархијски документи. Правни саветници Епархије били су мишљења да се ова ситуација могла избећи да је Комисија, што је у Канади уобичајена пракса, унапред обавестила Епархију која документа ће бити прегледана – који рачуни и из којих година – што би дало могућност одговорним лицима у Епархији да у тим документима интервенишу на начин који би заштитио приватност информације, тако да би у том случају копије могле бити изнесене из Епархије.

Чланови Савета и представници културних и добротворних организација Епархије посебно су нагласили члановима Комисије да су иза ове кампање стајала иста лица која већ годинама и деценијама нападају Епископа и подривају делатност Цркве у Канади. Истакли су да би било погрешно закључити да та лица представљају парохије и црквено-школске општине из којих долазе, а поготову не представљају мишљење огромне већине српских верника у Канади.

Епископ канадски Г. Георије присуствовао је само почетку и крају рада ове седнице. Нагласио је да, с обзиром да му није дозвољено да присуствује испитивању оних који се жале на стање у Епархији и његов рад, не жели да буде присутан ни овом суочавању како се његово присуство не би тумачило као притисак на оне који изражавају своје мишљење. 

Овим састанком завршен је четверодневни увид Комисије у стање у Епархији канадској.

(Овај текст није могао бити раније објављен јер је Источников сајт оборен у ноћи између 3. и 4. априла)  

Савет Епархије канадске

Извор: „Источник“

Последњи пут ажурирано ( уторак, 07 април 2015 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 57 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

 Грех је окултна појава, то је изазов Богу, у име илузорне слободе, то је жеља човека да оскврни и уништи образ Божији у својој души. Грех је бесмислен и безобразан, али је он привлачан управо својом бестидношћу. Зашто се таквим захтевом траже најциничније књиге и развратне слике? Управо зато што су они сазвучни страстима и сликама, које се крију у дубинама људске подсвести.

Људи на екрану са великим интересом гледају на слике насиља и ругања над људским телом, као да су хипнотисани том мрачном фантазмагоријом. У сатанистичким сектама садизам и разврат се јављају ритуалима ноћних оргија. Сада хоће да претворе сабат вештица у очаравајући спектакл.

Свети говоре да спасење почиње са виђењем својих грехова. Прво дејство благодати јесте зрак, који је усмерен у дубину душе, у коме човек види себе, покривеног крастама греха, као прокажени са чировима. Пред њим се откривају страсти, као чудовиште које обитава у срцу. Ако се душа не бори са грехом, и покорава му се, онда она сама постаје демоноподобна и демоно-образна. Угризи савести нам говоре о томе, али се само после смрти открива сав демонизам греха, и душа задрхти од ужаса, што остаје у вечности са грехом, као са неизбрисивим печатом одбацивања.

Из утробе земног живота, душа се рађа у вечност, или са ликом Христа, или са ликом сатане; а после васкрсења из мртвих, не само душа, већ и тело, примају образ онога, чему је човек служио. У томе је тајна раја и пакла, вечног блаженства и вечних мука.

Грех има своје апологете; са сваким веком њихов број се увећава, а са сваком деценијом њихов карактер постаје све наглијим и циничнијим.

Савремени оригенисти сачињавају нове теорије да би успокојили грешника. Приклањајући се његовом узглављу, они му, као Шехерезада Ал Рашиду, говоре бајке, само не из „Хиљаду и једне ноћи“, већ из Оригеновог и Карпократовог предања. Њихов главни догмат - коначно свеспасење.

Али Господ је на земљу донео не мир са грехом и сатаном, већ огњени мач благодати, који ће заувек да раздели добро и зло. Оптичка варка ће се завршити и наступиће горко буђење.

Архимандрит Рафаил Карелин


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.