header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ЕПАРХИЈСКЕ НОВОСТИ arrow Извештај Савета епархије канадске о састанку са синодском иследничком комисијом
Извештај Савета епархије канадске о састанку са синодском иследничком комисијом Штампај Е-пошта
уторак, 07 април 2015

 Комисија Светог архијерејског синода СПЦ, која је упућена у Канаду ради сагледавања стања у Епархији канадској, на захтев и инсистирање Савета епархије, суочила се са члановима Савета у четвртак 2. априла, у вечерњим сатима, у седишту Епархије у Милтону.

У петочасовној расправи, чланови Савета епархије, као и представници културних, хуманитарних и уметничких организација канадских Срба који су присуствавали састанку, изразили су подршку Епископу канадском и изнели примедбе на начин рада Комисије због којег се створила непотребна тензија још пре њеног доласка у Епархију. Истакнуто је негодовање што се све ово дешавало у време Часног поста, и наглашено да је од стране неких свештеника Епархије стварано међу свештенством и верницима уверење да је све већ унапред одлучено и да рад Комисије представља само формалност. Томе је допринела и чињеница да се Комисија није одазвала позиву Епископа канадског и Епрхијског управног одбора да се доставе притужбе на стање у Епархији или било какве пријаве због наводних недостатака у раду.  

Председник Комисије Епископ рашко-призренски Г. Теодосије, који је председавао радном седницом, рекао је да ова Комисија није суд и да они само прикупљају податке за Свети архијерејски синод. Епископ западноамерички Г. Максим закључио је да тензије које су чланови Комисије уочили приликом доласка у Епархију на жалост нису спласнуле. 

Члан Комисије Верослав Ђурђевић, задужен за увид у финансијско пословање Епархије, укратко је изнео своја опажања и нагласио: „Нико није украо паре. Паре су ту, али су приказане на погрешном месту.“ Рекао је да има формалних недостатака у начину вођења књиговодствених књига: „Ја сам указао на грешке и видео сам да су и благајник Неђо (Петковић) и сестра Франсоаз (Арсић), потпредседница Савета, расположени да се то исправи. Паре су ту.“ 

И г. Ђурђевић и секретар Комисије, протојереј-ставрофор др Велибор Џомић, изразили су разочарење што члановима Комисије није дозвољено да направе и понесу копије финансијских докумената које су Комисији дате на увид. То је, како су рекли, онемогућило чланове Комисије да остваре детаљнији увид у финансијско стање. Канцелар Епархије, г-ђа Милена Протић, нагласила је да се ради о њеној одлуци која је донесена након консултација са још неким правним стручњацима из области заштите приватности информације. Поред врло стриктних захтева канадског законодавства о заштити приватности, на доношење ове одлуке утицала је и чињеница да су и раније из Светог архијерејског синода до јавности долазили поверљиви епархијски документи. Правни саветници Епархије били су мишљења да се ова ситуација могла избећи да је Комисија, што је у Канади уобичајена пракса, унапред обавестила Епархију која документа ће бити прегледана – који рачуни и из којих година – што би дало могућност одговорним лицима у Епархији да у тим документима интервенишу на начин који би заштитио приватност информације, тако да би у том случају копије могле бити изнесене из Епархије.

Чланови Савета и представници културних и добротворних организација Епархије посебно су нагласили члановима Комисије да су иза ове кампање стајала иста лица која већ годинама и деценијама нападају Епископа и подривају делатност Цркве у Канади. Истакли су да би било погрешно закључити да та лица представљају парохије и црквено-школске општине из којих долазе, а поготову не представљају мишљење огромне већине српских верника у Канади.

Епископ канадски Г. Георије присуствовао је само почетку и крају рада ове седнице. Нагласио је да, с обзиром да му није дозвољено да присуствује испитивању оних који се жале на стање у Епархији и његов рад, не жели да буде присутан ни овом суочавању како се његово присуство не би тумачило као притисак на оне који изражавају своје мишљење. 

Овим састанком завршен је четверодневни увид Комисије у стање у Епархији канадској.

(Овај текст није могао бити раније објављен јер је Источников сајт оборен у ноћи између 3. и 4. априла)  

Савет Епархије канадске

Извор: „Источник“

Последњи пут ажурирано ( уторак, 07 април 2015 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 51 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

Тело не може ни љубити ни мрзети. Не може се тело заљубити у тело. Способност за љубав припада души. Кад се душа заљуби у тело, то није љубав но жеља, пожуда. Кад се душа заљуби у душу, не кроз Бога, то је или дивљење или сажаљење. Кад се пак душа кроз Бога заљуби у душу, без обзира на изглед тела (лепоту, ругобу), то је љубав. То је права љубав, кћери моја. А у љубави је живот.

Свети Владика Николај, "Касијана"

Научник привлачи знањем, богаташ богатством, леполик лепотом, вештак вештином. Свак од њих привлачи ограничен број лица. Једино љубав привлачи сва људска бића. Привлачност љубави је неограничена. И учен и неук, и богат и сиромах, и вешт и невешт, и леп и ружан, и здрав и болестан, и млад и стар – сви хоће да буду љубљени. Христос је распростро своју љубав на све, и љубављу привукао к себи све. Својом љубављу Он је обухватио и мртве, давно иструлеле и од људи заборављене.

Свети Владика Николај , "Касијана"

Човек и мртав жели да буде љубљен. И после смрти бори се против смрти. Зато се многи труде, да завештањима и задужбинама обезбеде љубав према себи и после смрти. И жив и мртав човек жели да буде љубљен. Сродници могу да имају љубав према умрлим сродницима. А Христос рече: „Кад ја будем подигнут од земље, све ћу привући к себи“ (Јован. 12, 32). Подигнут на крст Он је својом жртвом из љубави према свима привукао к себи све, чак и душе умрлих из Ада. Пре Христа, кћери моја, није постојала наука о љубави, нити религија љубави.

Свети Владика Николај, "Касијана"


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.