header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ЕПАРХИЈСКЕ НОВОСТИ arrow Захтев Савета Епархије канадске СА Сабору за смену Синода
Захтев Савета Епархије канадске СА Сабору за смену Синода Штампај Е-пошта
уторак, 28 април 2015

 ЕУО бр. 48-1

17. априла 2015.

Торонто/Манастир Милтон

 

СВЕТОМ АРХИЈЕРЕЈСКОМ СИНОДУ

СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

- ЗА СВЕТИ АРХИЈЕРЕЈСКИ САБОР - 

          Б Е О Г Р А Д

ПРЕДМЕТ:   

ЗАХТЕВ САВЕТА ЕПАРХИЈЕ КАНАДСКЕ СВЕТОМ АРХИЈЕРЕЈСКОМ САБОРУ ЗА СМЕНУ ЧЛАНОВА СИНОДА (КОЈИ СЕ МЕЊАЈУ) У САДАШЊЕМ САЗИВУ

Ваша Светости,

Ваша Високопреосвештенства,

Ваша Преосвештенства,

Савет Епархије канадске који је разматрао рад Комисије Светог архијерејског синода, од 30. марта до 2. априла 2015, већином гласова донео је одлуку о подношењу захтева за смену Светог архијрејског синода у садашњем сазиву, сем Председника – Његове Светости Патријарха спрскога Г. Иринеја.  

Због погубног и незаконитог деловања Светог архијерејског синода у садашњем сазиву на простору наше Епархије, у које смо се осведочили у директним сусретима са члановима Комисије коју је је ово тело именовало ради утврђивања чињеничног стања у Епархији канадској, увидом у методе рада те Комисије, као и накнадним преслушавањем преко десет сати аудио-записа који је регистровао тај рад, тражимо од Светог архијерејског сабора Српске православне цркве да на наредном заседању смени чланове Светог архијерејског синода и поништи одлуке које се односе на надзор рада у Српској православној епархији канадској.

Свесни смо да ово није уобичајен захтев, али све што је у делатности чланова Синода довело до овог захтева исто тако није било уобичајено. Волели бисмо када би они то сами увидели и повукли сње из Синода. Захтев подносимо дубоко уверени да је то, уколико чланови Синода не буду вољни да се сами повуку, једина мера која је преостала да се поврати достојанство верника на овим просторима и њихово поверење у светост и чистоту Српске православне цркве. Ово говоримо у име огромне већине верника Епархије канадске у чије је душе, несхватљивим а црквеним и свим другим законима противним деловањем Синода, унесен дубок немир у дане Часнога поста. Потпору за то имамо у бројним писмима подршке, позивима и посетама верника, који су у овим данима искушења стајали чврсто уз свог Епископа и изразили поверење у рад Савета Епархије.

Увидом у документацију Епархије која садржи вишегодишњу преписку са Светим архијерејским синодом и релевантне пратеће документе и материјале, у аудио-записе са саслушања нашег Епископа и саслушања свештеника Епархије током боравка Комисије у Канади, као и неколико сати тонског снимка деловања неких свештеника пре доласка Комисије, уверили смо се у следеће чињенице:

1. Одлука о формирању Комисије донесена је након дугорочне кампање Светог архијерејског синода у којој су погажена елементарна правила црквеног законодавства и уобичајеног, јасно дефинисаног протокола који одређује начин комуницирања верника са Светим архијерејским синодом. Противно правилима која јасно налажу да се приговори на стање и дешавања у некој епархији достављају искључиво преко епархијског архијереја, чланови Синода су систематски и дугорочно допуштали малој групици канадских Срба – у мери да смемо да кажемо да су је и охрабривали – да достављају своје приговоре против Епископа канадског и тобоже лошег стања у Епархији.

2. Све то време чланови Синода су били у директном контакту са тим лицима а да о томе није званично обавештавано ниједно тело Епархије канадске, укључујући ту и Епископа канадског. Ова директна веза ишла је у појединим тренуцима тако далеко да су и званична синодска акта намењена Епархији стизала пре до тих лица него до Епархије канадске, о чему је Синод обавештаван од стране Епархије. Исто тако, нека епархијска документа упућена Синоду долазила су неовлаштено од стране чланова Синода тим лицима, о чему је Синод такође обавештен од стране Епархије. Истовремено, за укључивање епархијских докумената на разматрање Синоду увек је тражен попратни акт Епископа канадског. Евидентно је да, и поред тога, неке представке из Епархије никада нису биле разматране, а нека писма нису ни стизала до Његове Светости Патријарха српског. 

3. Лица којима је Синод поклонио овакво поверење не уживају никакав углед међу верницима у Канади. То је јасно истицано, са доказима, члановима Синода у више наврата, а сада и члановима синодске Комисије. Да су хтели, чланови Комисије могли су се приликом увида у финансијско стање Епархије уверити да те особе ни материјално нису помагале Епархију. Велики део тих лица био је у судским споровима са Епархијом (део њих тек треба да плати Епархији око $120,000.00 на име трошкова процеса који су изгубили), што чини правно ништавним њихов статус као веродостојних сведока. Чињеница да су сва та лица била унапред изабрана за сведочење пред члановима Комисије јасно показује да је постојала инструкција од стране Синода која негира изјаве о објективности рада Комисије током прављења увида у стање у Епархији канадској.

4. Оптужбе које су достављане у Синод никада нису биле дате на увид ни Епископу канадском нити било којем другом телу Епархије, и поред вишекратних инсистирања и Епископа и Епархијског савета. Тиме је и Епископу и телима Епархије ускраћено елементарно право на одбрану, противно црквеним канонима и основним начелима природне правде. То није учињено ни сада, када је Комиисија завршила свој рад.

5. И поред сакривања оптужби и приговора, велики део тога процурио је у јавност и стигао до Епархије. Увид у ове материјале показује да се ради о неоснованим и крајње ниским нападима без икаквих доказа на морални лик Епископа и његових сарадника. Оно што нарочито компромитује рад Синода у овом саставу јесте то што се увек истим оптужбама истих лица, изнова правила атмосфера притиска на Епископа и Епархију. Посебно сраман документ чини званична белешка са прошлогодишњег саслушавања Епископа канадског у Синоду (која је у нашем поседу), где је евидентно да иза свих тих оптужби и притисака не стоје никакве чињенице, да не постоје никакви докази. Штавише, чланови Синода су, без икакве претходне провере, били спремни да без имало устезања у овом разговору оцрне особе за које ми, чланови Савета Епархије, знамо да су часне, а које су наводно саучесници у греху за који се оптужује Епископ. Овакав однос према истини је недопустив и саблажњив, у шта треба да се увери целокупна српска јавност. Чланови Синода у овом саставу нису се либили да у свом нападу на Епископа, без икаквих доказа, укаљају и невину децу.

6. Увид у тонски запис са саслушања Епископа од стране чланова Комисије потврђује да су и овога пута изнесене исте бесмислене оптужбе без икаквог доказа. Читав метод рада био је поражавајућа демонстрација силе без навођења било каквих чињеница. Једини „нови доказ“ у овом саслушању било је писмо 29 година старо, из 1986, писано на српском језику од особе која не говори српски!

7. Увид у тонски запис активности неких свештеника пред долазак Комисије јасно показује на њихову спрегу са Синодом и члановима Комисије. На овај начин вршена је невиђена кампања притисака на остале свештенике. Забележене су, још пре доласка Комисије, изјаве свештеника да је то сада „само формалност“, да је одлука већ донесена, што је свакако утицало на свештенике приликом њиховог сведочења. У неколико парохија, када су управни одбори хтели да искажу јавну подршку Епископу, свештеници су то блокирали говорећи да се „не сме ићи против одлуке Синода“ иако никаква одлука још није донесена. У свему томе, у очима верујућег народа највише су изгубили сами свештеници, и то представља огромну и тешко поправљиву штету коју су својим деловањем начинили чланови Синода.

8. Спрега лица која годинама нападају Епископа и Епархију и чланова Синода, односно синодске Комисије, била је очита у именовању члана Комисије за увид у финансије г. Ђурђевића из Хамилтона, о чему је Синод детаљно и на време обавештен. То се потврдило и током његовог рада, где је селекција материјала указивала да се ради само о покушају да се дискредитују Епископ и Управни одбор Епархије (и о томе је Синод, након одласка Комисије, детаљно обавештен). И поред тога, наглашавамо да нису нађене суштинске неправилности у раду, да су финансије чисте, што је потврдила и изјава г. Ђурђевића на завршном састанку Комисије са члановима Савета, а коју имамо на снимку.

9. И увид у документацију Епархије потврђује да је Комисија радила са инсгрукцијама да се „увид у чињенице“ претвори у скупљање материјала за оптужницу. Прегледана је документација у протоколу Епископа и протоколу ЕУО у последњих 15 месеци и узета су само она документа која представљају жалбе или приговоре свештеника и верника.

10. За нас је посебно болан и поражавајући био сусрет са чланом Синода Епископом рашко-призренским Г. Теодосијем. И поред његових поновљених изјава да ће рад Комисије бити објективан и да се ради само о прикупљању чињеница, било је очито да је, нарочито са његове стране, постојало већ формирано предубеђење о кривици Епископа канадског и да је раније створен план рада који негира ту објективност. Наводимо само два примера. Први је избор места за саслушавање свештеника и лаика – просторије цркве на Бартон улици у Хамилтону. Из ове општине, која је деценијама била главно упориште раскола у Канади, стигли су приговори против Епископа, њихов свештеник је био најагилнији у подстицању својих колега против Епископа, ова општина гарантовала је за визе чланова Комисије и финансирала њихов долазак, у тим просторијама скупљани су прилози за судске процесе против Епархије. Иако су првог дана, на самом почетку рада, изјавили да прихватају аргумент да то није „неутрално место“ и да ће се саслушавања обавити у већ изнајмљеној сали у хотелу, чланови Комисије су ипак то учинили у просторијама цркве на Бартону. Образлажући овај поступак Владика Теодосије је јавно, пред члановима Савета, на крају рада Комисије, изрекао неистину: оправдао је избор локације тиме што је рекао да је Владика Георгије у првом сусрету приговарао што се ради у хотелу. Снимак тог првог разговора јасно потврђује да је реч о свесној обмани од стране Владике Теодосија: приговор нашег Владика односио се на избор места за боравак а не места за рад. Други пример који такође имамо на снимку је његова изјава дата на завршном састанку са члановима Савета. Након што је Владика Георгије обавестио чланове Комисије да не жели да присуствује изјавама чланова Савета кад му већ није било дозвољено да присуствује испитивању на Бартону где су сведочили они који су говорили против њега, Владика Теодосије је рекао да „нису ни свештеници присуствовали четворочасовном испитивању Владике Георгије првог дана“. Били смо пренеражени нивоом ароганције под маском смирења и јефтине демагогије у име светости институције коју Владика Теодосије представља. Ми са нашим Владиком, за све ове године, нисмо научили да тако говори и ради један епископ Српске цркве. Научили смо да пред собом имамо човека спремног да саслуша, вољног да узме мишљење других у разматрање, да са нама истински сарађује. Врхунац цинизма била је изјава Владике Теодосија, пред крај завршног састанка са Саветом Епархије, да стање у Епахији, како га је он, након тог „објективног“ увида доживео, није добро, али да би он то „средио за месец дана“.

Укратко, оно што смо доживели и чули, на жалост нам потврђује да је Свети архијерејски синод у овом саставу донео одлуку и пре налаза Комисије, да је дуго спремана ова казнена експедиција. Већ смо раније указали на недопустив пропуст Синода да у састав Комисије, истражног тела, именује лице из Синода, дакле особу која ће учествовати у доношењу одлуке. Оваква намера да се не раздвоји истражни од судског поступка карактерише целокупан рад Комисије и потврђује наша страховања у необјективност њеног рада, али нам, уз набројане пропусте, даје законску основу да станемо иза захтева који вам упућујемо.

Без обзира на одлуку Синода која се очекује, ми наглашавамо још једном да коначну одлуку о статусу неког епархијског архијереја у Српској православној цркви може да донесе само Свети архијерејски сабор. Зато, обраћајући вам се овим захтевом, ми подвлачимо да никакве административне мере које би биле подузете у међувремену, па ни коначне од стране Сабора, не могу и неће утицати на рад Савета Епархије канадске. Савет Епархије, да буде јасно, бира Скупштина Епархије и ниједно друго тело не може да спречи његов рад. И поље рада Савета и дужина мандата његових чланова јасно су законски прецизирани. Будите сигурни да ће Савет Српске православне Епархије канадске своју преузету обавезу и даље испуњавати ослањајући се у свом раду на црквене законе, Статут Епархије канадске и законе земље у којој живимо. Што се овога последњег тиче, будите уверени и у то да ће Савет подузети све потребне мере како би сачувао материјалну и правну сигурност Епархије, за шта је и одговоран, тим пре што део чланова-лаика Савета има и додатну дужност да својом личном имовином гарантује имовину Епархије канадске пред канадским законом.

На крају, подсећамо на ранију одлуку Савета, да задржавамо право да са свим документима и записима о којима је било речи упознамо јавност.

Умољавамо Епископа канадског Г. Георгија да овај захтев, уз доле наведене прилоге, достави Светом архијерејском синоду са молбом да захтев буде уврштен у дневни ред Сабора на првом заседању.

 

ПОЧАСНИ ПОТПРЕДСЕДНИК САВЕТА:         ПОТПРЕДСЕДНИК САВЕТА:

Илија Ракановић                                                       Франсоаз Арсић       

У прилогу:

- Писмо Епископа канадског Св. арх. Синоду Е. Бр. 85 од 23. фебруара 2015.

- Писмо ЕУО Св. арх. Синоду ЕУО Бр. 40, од 18. марта 2015.

- Приговор Епископа канадског Патријарху током рада Комисије, 1. априла 2015.

- Извештај ЕУО Синоду о раду Комисије, од 9. априла 2015.

 

Извор: "Источник" пре преузимања од стране пучиста

Последњи пут ажурирано ( уторак, 28 април 2015 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 13 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

СА СВЕТИМ ВЛАДИКОМ НИКОЛАЈЕМ ИЗ ДАНА У ДАН -

ПОУКЕ:

 

 "О Српче моје златно, вредност твоја у вери је твојој. Ако би, не дај Боже, неки злокобни ишчупао веру из душе твоје, бићеш јефтинији од замуклог славуја и чудовишнији од очупаног пауна!"

"Брани, дакле, веру своју, јер она брани тебе. Вера ти је извор живота, вера - храна, вера - одело душе твоје, вера - здравље твоје, вера - песма твоја и радост и весеље, вера - вредност твоја, вера - цена бића твога, вера - пламен Божанства у теби, Србине брате мој."

 "Борба за веру борба је за душу; борба за душу борба за прави живот; борба за прави живот борба је за једну вредност већу и вишу од свега света и свега у свету. Јер Христова су уста изрекла ону велику реч: шта користи човјеку да цео свет задобије а душу своју изгуби? Заиста велика и света реч, изречена од најсветијих уста."

"Због тога ти говорим: бори се и не клони! Тајанствени сат времена, навијен руком Створитеља, сваки минут избија и откуцава земни рок земнородним. На сваки откуцај анђели изводе из овог живота чете Божје, и пресељавају их у други свет. Кад избије твој минут, ти ћеш морати оставити све и поћи једино са душом својом. Бори се за душу, да би имао с чим поћи у онај свет. А борба за душу, борба је за веру. Јер је речено и потврђено, да само душа са вером има намену и сврху. Душа без вере нема ни намене ни сврхе. Тако је речено и тако потврђено."

"Кад очуваш веру своју, очувао си душу своју. Кад очуваш душу своју, лако ћеш се растати са овим светом, и лако ћеш ући у живот вечни, који обећа Створитељ благословеним Србима Својим."

 

 


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.