header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ЕПАРХИЈСКЕ НОВОСТИ arrow Негодовања због изостављања имена владике Георгија на богослужењима
Негодовања због изостављања имена владике Георгија на богослужењима Штампај Е-пошта
недеља, 10 мај 2015

           У Епархију канадску последњих дана пристиже велики број негодовања и притужби верника из Онтарија где се, у неким црквама, не спомиње на службама име Владике Георгија. Такође се јављају и свештеници изражавајући чуђење због ове праксе на коју су приморани од стране проте Василија Томића, новопостављеног архијерејског заменика.

Некима од њих је, током недавног боравка комисије Светог архијерејског синода, члан те комисије прота Велибор Џомић, иначе доктор правних наука, у разговору о ситуацији која би настала након евентуалног привременог разрешења Владике Георгије, навео пример Епархије милешевске, где је привремено разрешен Владика Филарет а свештеници су наставили да спомињу његово име.
Црквени канони, на које су нам указали неки свештеници у Епархији, такође показују да је неканонска одлука проте Томића којом се инсистира да се, под претњом казне, изоставља име Владике Георгија.
Питамо се зашто је било потребно да се на овакав начин уноси немир међу вернике и свештенике, поготово што Свети архијерејски сабор за свега неколико дана почиње заседање на којем ће бити решено ово питање.

Потпредседник ЕУО:

Франсоаз Арсић

 

ПРАВИЛО СВЕТОГ, ПОМЕСНОГ САБОРА КОНСТАНТИНОПОЉСКОГ

Сходно одредби Никејског сабора, два епископа не могу ни поставити, нити свргнути епископа. А да би осуда онога који је заслужио свргнуће, била темељнија услед гласа многих, и пошто се саслуша онај који је окривљен, наређује се: да у будуће не може ни од три, а још мање од два епископа, бити свргнут онај који је потпао под суд, него одлуком већег сабора и дотичних епархијских епископа, као што о томе одредише и апостолска правила.

ПРАВИЛА СВЕТОГ КОНСТАНТИНОПОЉСКОГ (ДВОКРАТНОГ) САБОРА КОЈИ ЈЕ ОДРЖАН У ХРАМУ СВЕТИХ АПОСТОЛА

13. правило: Пошто је нечастиви посејао семе јеретичког кукоља, па видећи да се тај кукољ мачем Духа у корену уништава, кренуо је сада другим путем, тј. путем преваре и настоји да безумљем расколника располови тело Христово. Свети Сабор, да би на самом почетку уништио ова настојања, наређује: да ако у будуће неки свештеник или ђакон окриви свога епископа због неких преступа, пре него што је то саборно размотрено и испитано, и пре него што је против истога изречена коначна одлука, те се усуди прекинути заједницу с њим, и не буде по предању Цркве, спомињао његово име на светим молитвама и Литургији, такви морају подлећи свргнућу и лишити се сваке свештеничке власти. Јер, који је постављен у чину свештеника и присваја себи суд митрополита, и пре суда окриви сам по себи свог оца и епископа, такав није достојан ни части нити имена свештеника. А који стану уз таквога, ако имају свештени чин, нека и они буду лишени части; ако су монаси или лаици, нека се у потпуности одлуче од Цркве, док не прекину везу са расколницима и не врате се своме епископу.

16. правило: Због различитих расправа и забуна које се дешавају у Цркви, неопходно је установити и ово: да се ни под који начин не поставља епископ у оној цркви чији је предстојатељ још увек жив и још је у својој части, осим случаја да је он сам, добровољно, поднео оставку на епископство. Али и тада је потребно најпре до краја спровести канонско преиспитивање разлога због кога дотични жели да се уклони од епископства, и тек ако он буде смењен, нека се други постави на његово место епископа. Ако неки епископ, остајући у својој части, не жели да поднесе оставку, а не жели ни да води бригу о своме народу, него се склони из своје епископије, и преко шест месеци нека остане у неком другом месту, а тамо није задржан ни царским налогом, нити има да изврши некакву обавезу која му је дата од стране патријарха, нити га је спречила болест због које не може да се врати, такав, ако није био спречен ни једним од споменутих разлога, а ипак се удаљио од своје епископије и био поменуто време изван ње, такав мора бити лишен и части и достојанства једног епископа. Дакле, у погледу онога који је запустио стадо које му је поверено, и провео пола године у неком другом месту, свети Сабор наређује: да се има сасвим лишити архијерејства на које је постављен, и на његову епископију нека се постави други епископ.

 http://www.istocnik-istine.com/Negodovanja.html

Последњи пут ажурирано ( недеља, 10 мај 2015 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 11 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

Тело не може ни љубити ни мрзети. Не може се тело заљубити у тело. Способност за љубав припада души. Кад се душа заљуби у тело, то није љубав но жеља, пожуда. Кад се душа заљуби у душу, не кроз Бога, то је или дивљење или сажаљење. Кад се пак душа кроз Бога заљуби у душу, без обзира на изглед тела (лепоту, ругобу), то је љубав. То је права љубав, кћери моја. А у љубави је живот.

Свети Владика Николај, "Касијана"

Научник привлачи знањем, богаташ богатством, леполик лепотом, вештак вештином. Свак од њих привлачи ограничен број лица. Једино љубав привлачи сва људска бића. Привлачност љубави је неограничена. И учен и неук, и богат и сиромах, и вешт и невешт, и леп и ружан, и здрав и болестан, и млад и стар – сви хоће да буду љубљени. Христос је распростро своју љубав на све, и љубављу привукао к себи све. Својом љубављу Он је обухватио и мртве, давно иструлеле и од људи заборављене.

Свети Владика Николај , "Касијана"

Човек и мртав жели да буде љубљен. И после смрти бори се против смрти. Зато се многи труде, да завештањима и задужбинама обезбеде љубав према себи и после смрти. И жив и мртав човек жели да буде љубљен. Сродници могу да имају љубав према умрлим сродницима. А Христос рече: „Кад ја будем подигнут од земље, све ћу привући к себи“ (Јован. 12, 32). Подигнут на крст Он је својом жртвом из љубави према свима привукао к себи све, чак и душе умрлих из Ада. Пре Христа, кћери моја, није постојала наука о љубави, нити религија љубави.

Свети Владика Николај, "Касијана"


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.