header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ЕПАРХИЈСКЕ НОВОСТИ arrow Негодовања због изостављања имена владике Георгија на богослужењима
Негодовања због изостављања имена владике Георгија на богослужењима Штампај Е-пошта
недеља, 10 мај 2015

           У Епархију канадску последњих дана пристиже велики број негодовања и притужби верника из Онтарија где се, у неким црквама, не спомиње на службама име Владике Георгија. Такође се јављају и свештеници изражавајући чуђење због ове праксе на коју су приморани од стране проте Василија Томића, новопостављеног архијерејског заменика.

Некима од њих је, током недавног боравка комисије Светог архијерејског синода, члан те комисије прота Велибор Џомић, иначе доктор правних наука, у разговору о ситуацији која би настала након евентуалног привременог разрешења Владике Георгије, навео пример Епархије милешевске, где је привремено разрешен Владика Филарет а свештеници су наставили да спомињу његово име.
Црквени канони, на које су нам указали неки свештеници у Епархији, такође показују да је неканонска одлука проте Томића којом се инсистира да се, под претњом казне, изоставља име Владике Георгија.
Питамо се зашто је било потребно да се на овакав начин уноси немир међу вернике и свештенике, поготово што Свети архијерејски сабор за свега неколико дана почиње заседање на којем ће бити решено ово питање.

Потпредседник ЕУО:

Франсоаз Арсић

 

ПРАВИЛО СВЕТОГ, ПОМЕСНОГ САБОРА КОНСТАНТИНОПОЉСКОГ

Сходно одредби Никејског сабора, два епископа не могу ни поставити, нити свргнути епископа. А да би осуда онога који је заслужио свргнуће, била темељнија услед гласа многих, и пошто се саслуша онај који је окривљен, наређује се: да у будуће не може ни од три, а још мање од два епископа, бити свргнут онај који је потпао под суд, него одлуком већег сабора и дотичних епархијских епископа, као што о томе одредише и апостолска правила.

ПРАВИЛА СВЕТОГ КОНСТАНТИНОПОЉСКОГ (ДВОКРАТНОГ) САБОРА КОЈИ ЈЕ ОДРЖАН У ХРАМУ СВЕТИХ АПОСТОЛА

13. правило: Пошто је нечастиви посејао семе јеретичког кукоља, па видећи да се тај кукољ мачем Духа у корену уништава, кренуо је сада другим путем, тј. путем преваре и настоји да безумљем расколника располови тело Христово. Свети Сабор, да би на самом почетку уништио ова настојања, наређује: да ако у будуће неки свештеник или ђакон окриви свога епископа због неких преступа, пре него што је то саборно размотрено и испитано, и пре него што је против истога изречена коначна одлука, те се усуди прекинути заједницу с њим, и не буде по предању Цркве, спомињао његово име на светим молитвама и Литургији, такви морају подлећи свргнућу и лишити се сваке свештеничке власти. Јер, који је постављен у чину свештеника и присваја себи суд митрополита, и пре суда окриви сам по себи свог оца и епископа, такав није достојан ни части нити имена свештеника. А који стану уз таквога, ако имају свештени чин, нека и они буду лишени части; ако су монаси или лаици, нека се у потпуности одлуче од Цркве, док не прекину везу са расколницима и не врате се своме епископу.

16. правило: Због различитих расправа и забуна које се дешавају у Цркви, неопходно је установити и ово: да се ни под који начин не поставља епископ у оној цркви чији је предстојатељ још увек жив и још је у својој части, осим случаја да је он сам, добровољно, поднео оставку на епископство. Али и тада је потребно најпре до краја спровести канонско преиспитивање разлога због кога дотични жели да се уклони од епископства, и тек ако он буде смењен, нека се други постави на његово место епископа. Ако неки епископ, остајући у својој части, не жели да поднесе оставку, а не жели ни да води бригу о своме народу, него се склони из своје епископије, и преко шест месеци нека остане у неком другом месту, а тамо није задржан ни царским налогом, нити има да изврши некакву обавезу која му је дата од стране патријарха, нити га је спречила болест због које не може да се врати, такав, ако није био спречен ни једним од споменутих разлога, а ипак се удаљио од своје епископије и био поменуто време изван ње, такав мора бити лишен и части и достојанства једног епископа. Дакле, у погледу онога који је запустио стадо које му је поверено, и провео пола године у неком другом месту, свети Сабор наређује: да се има сасвим лишити архијерејства на које је постављен, и на његову епископију нека се постави други епископ.

 http://www.istocnik-istine.com/Negodovanja.html

Последњи пут ажурирано ( недеља, 10 мај 2015 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 64 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

 Грех је окултна појава, то је изазов Богу, у име илузорне слободе, то је жеља човека да оскврни и уништи образ Божији у својој души. Грех је бесмислен и безобразан, али је он привлачан управо својом бестидношћу. Зашто се таквим захтевом траже најциничније књиге и развратне слике? Управо зато што су они сазвучни страстима и сликама, које се крију у дубинама људске подсвести.

Људи на екрану са великим интересом гледају на слике насиља и ругања над људским телом, као да су хипнотисани том мрачном фантазмагоријом. У сатанистичким сектама садизам и разврат се јављају ритуалима ноћних оргија. Сада хоће да претворе сабат вештица у очаравајући спектакл.

Свети говоре да спасење почиње са виђењем својих грехова. Прво дејство благодати јесте зрак, који је усмерен у дубину душе, у коме човек види себе, покривеног крастама греха, као прокажени са чировима. Пред њим се откривају страсти, као чудовиште које обитава у срцу. Ако се душа не бори са грехом, и покорава му се, онда она сама постаје демоноподобна и демоно-образна. Угризи савести нам говоре о томе, али се само после смрти открива сав демонизам греха, и душа задрхти од ужаса, што остаје у вечности са грехом, као са неизбрисивим печатом одбацивања.

Из утробе земног живота, душа се рађа у вечност, или са ликом Христа, или са ликом сатане; а после васкрсења из мртвих, не само душа, већ и тело, примају образ онога, чему је човек служио. У томе је тајна раја и пакла, вечног блаженства и вечних мука.

Грех има своје апологете; са сваким веком њихов број се увећава, а са сваком деценијом њихов карактер постаје све наглијим и циничнијим.

Савремени оригенисти сачињавају нове теорије да би успокојили грешника. Приклањајући се његовом узглављу, они му, као Шехерезада Ал Рашиду, говоре бајке, само не из „Хиљаду и једне ноћи“, већ из Оригеновог и Карпократовог предања. Њихов главни догмат - коначно свеспасење.

Али Господ је на земљу донео не мир са грехом и сатаном, већ огњени мач благодати, који ће заувек да раздели добро и зло. Оптичка варка ће се завршити и наступиће горко буђење.

Архимандрит Рафаил Карелин


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.