header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ПРАВОСЛАВЉЕ-актуелно arrow Српски екуменисти иду на ноге папи; изјаве В.Димитријевића и З.Чворовића за „Вести онлајн“
Српски екуменисти иду на ноге папи; изјаве В.Димитријевића и З.Чворовића за „Вести онлајн“ Штампај Е-пошта
петак, 05 јун 2015

 Српска црквена делегација на челу са владиком захумско-херцеговачким Григоријем, бројаће 54 члана и они ће 6. јуна у Сарајеву поздравити папу Фрању у име Српске православне цркве и њених верника, саопштено је из Организационог одбора за дочек римокатоличког верског поглавара.

Ово је, иначе, најбројнија делегација СПЦ у новијој историји, која иде на поклоњење папи и целивање папског прстена. Патријарх српски Иринеј избегао је одлазак у Сарајево, пошто дан раније 5. јуна стиже у Канаду да преузме епархију од бившег епископа Георгија.

- Одлазак до сада невиђено бројне српске црквене делегације на поклоњење римском папи у вештачку престоницу вештачке НАТО творевине, а чијем стварању је допринео и Ватикан, може се тумачити као још један чин у завршници промене српског духовног идентитета. Јер, не треба заборавити да је Ватикан међу првима признао словеначку и хрватску независност приликом распада СФРЈ и међународног гажења српских виталних интереса - каже проф. др Зоран Чворовић, стручњак за црквено-правну историју.

Он истиче да исти актери данас покушавају да заврше причу започету 90-их година прошлог века, настојањем да се створи својеврсно "братство-јединство" СПЦ и других верских заједница на бившим југословенским просторима, како би се СПЦ реформисала и прилагодила на путу ка Европској унији. Истовремено СПЦ се, напомиње наш саговорник, "увлачи у причу о договореном светитељству".

- Само тако се може тумачити пристанак дат Ватикану да СПЦ са Хрватском бискупском конференцијом уђе у дијалог о ратном злочинцу Алојзију Степинцу, ради његове предстојеће канонизације, иако СПЦ нема ништа са свецима Ватикана, од којих су многи и пре Степинца имали крв православних на својој души и савести. У случају бивших југословенских простора, очигледно је ватикански циљ да се дође до заједничког погледа на учешће верских заједница у балканској историји 20. столећа и у првим деценијама 21. века - сматра Чворовић.

Петиција за бојкот

Интернетом се, преко разних национално-друштвених мрежа, већ увелико шире поруке српским верницима, да убудуће бојкотују све свештенослужитеље који се у Сарајеву буду поклонили папи и целивали папски прстен.

Верски публициста Владимир Димитријевић оцењује да "садашњи курс врха СПЦ према Ватикану води до логичне последице - слања огромне делегације на челу с епископом Григоријем на сусрет с папом у Сарајеву".

- Свети архијерејски сабор СПЦ ове, 2015. године, неће бити упамћен само по сменама владика, него, пре свега, по приближавању Ватикану незабележеном у историји. У саопштењу Сабора истакнуто је како ће СПЦ отворити своју канцеларију при ЕУ у Бриселу (ако буде потребно, каже се тамо, чак и уз помоћ Ватикана), а донета је и одлука да се формира комисија за изучавање питања Алојзија Степинца. Ова одлука је потпуно бесмислена, јер је историјска истина о Степинцу, војном викару усташке војске и кривцу за прекрштавање 250.000 Срба, одавно утврђена - каже Димитријевић.

Он додаје да Ватикан има право да канонизује кога хоће и подсећа да су за свеца прогласили Јозафата Кунцевича, вођу украјинских унијата и убицу православних из 17. века, светац им је и Хозе Марија де Балагвера, оснивач организације "Опус Деи", као и Хитлеров папа (израз Дејвида Корнвела) Пије 12.

Павле одбио сусрет у Бањалуци

Раније, да подсетимо, када је папа Јован Павле Други долазио у Хрватску, Федерацију БиХ и РС, делегације СПЦ на дочеку биле су малобројне. У Хрватској је то углавном био митрополит загребачко-љубљански Јован, осим у Осијеку где су са њим били и остали српски епископи из Хрватске, као и владика бачки Иринеј (Буловић) испред Синода СПЦ. За време Војтилине посете Бањалуци 2003. године постојала је тежња да га тамо у својству домаћина дочека патријарх Павле, али је он то одбио уз образложење да ће папа вршити богослужење у фрањевачком самостану Петрићевац, одакле је 1942. године кренуо усташки покољ Срба у бањалучким селима.

Дванаест сати боравка папе Фрање у Сарајеву коштаће око милион евра, а највећи трошак је обезбеђење. Полицијске и обавештајне службе ништа не препуштају случају, потврђено је "Вестима" из обавештајних кругова упућених у организацију посете.

Башчаршија спремила сувенире

Атмосфера у Сарајеву не разликује се претерано у односу на редовне ситуације, осим што бројни плакати и билборди подсећају на долазак римокатоличког поглавара. На популарној Башчаршији могу се пронаћи и неки сувенири, а продавци истичу да праву гужву очекују у петак и суботу, када очекују и одређену зараду.

- Ако нам дође 70.000 људи, то ће бити много изнад месечног просека туриста који долазе у Сарајево. Ти људи ће овде оставити солидну количину новца па се може рећи да очекујемо одређену зараду. Имаћемо сувенире у радњи на Чаршији, али посебан штанд ћемо имати у близини стадиона - рекли су нам у једној радњи.

Очекује се да у Сарајево дође око 70.000 људи. Миса ће бити на стадиону Кошево, а папа ће посетити још седам локација, због чега ће највећи део града у суботу бити блокиран. Догађај заједно организују Ватикан и држава БиХ, а за безбедност су задужене домаће службе у сарадњи са колегама из иностранства. На дочеку папе биће бројне делегације осталих конфесија у БиХ. На међурелигијском нивоу високу делегацију сачињаваће 29 представника јеврејске заједнице, 50 из исламске и 58 из католичке.

Р. Лончар, Ж. Марковић - Вести

Последњи пут ажурирано ( петак, 05 јун 2015 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 17 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.