header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ПРЕТРАГА
Реаговање Међународне комисије за истину о Јасеновцу на изјаву еп. Јована Ћулибрка за „Недељник“ Штампај Е-пошта
петак, 28 август 2015

 Тачно је утврђен број жртава у Јасеновачком систему хрватских логора за истребљење Срба, Јевреја и Рома

          Епископ Славонски г.Јован Ћулибрк је за лист Недељник (бр,189 од 27. августа 2015, изводи у прилогу) изјавио следеће: "Седамдесет година након престанка рада Јасеновца, ми још увек баратамо с послератним процјенама, и још увек нам недостаје озбиљан рад на утврђивању броја жртава. Зато, износити ауторативне тврдње о броју јасеновачких жртава... јесте неморално".

Међунaродна комисија за истину о Јасеновцу (у којој није било ни Срба ни Хрвата) је још 2010. г. утврдила тачан број жртава у Јасеновачком систему хрватских логора за истребљење Срба, Јеврја и Ром. Г. Епископу Јовану Ћулибрку, који се представља као познавалац хрватског геноцида у хрвтским јасеновачким логорима сигурно је познато да је у тим логорима страдало преко 700 000 Срба, 23 000 Јевреја и 80 000 Рома, међу којима је било 110000 деце испод 14 година старости. Једино је Хрватска имала логор за истребљење мале деце. Господину епископу Ћулибрку је свакако познато да је Међународна конференција о Јасеновцу усвојила и објавила на 8 језика (што је послано у све земље света) Декларацију о Хрватским геноциду против Срба, Јевреја и Рома у НДХ.

У свом интервјуу за Недељник г. Епископ Ћулибрк се пита: "одакле такав убилачки нагон у НДХ?" На то питање је дала одговор Међнародна конференција у Санкт Петербугу 2002 године на којој је утврђено да је главни кривац за васпитање римокатолика Хрвата и римокатоличких свештеника и активиста у Хрватској да мрзе све некатолике, у првом реду православне Србе и Јевреје, баш римокатоличка "црква". О овој конференцији је објављена и књига на српском јзику (Олга Четверникова). И ОВО ЈЕ сигурно познато г. Ћулибрку. Говорећи о клању, силовању итд Срба, Јевреја и Рома у Јасеновачким логорима, укључујући и малу и нерођену децу, г. епископ Ћулибрк је пропустио да спомене да је према изјавама америчких стручњака на конференцији у Њујорку преко 400 римокатоличких свештеника у Хрватској лично убијало невине жртве. Даље у свом интервјуу епископ Ћулибрк изјављује: "што се тиче Одбора СПЦ за Јасеновац, то је институција која постоји већ 12 година и има озбиљну репутацију". Међународна комисија за истину о Јасеновцу тврди да то није тачно. ПОСТОЈИ И КОМИСИЈА за дијалог између СПЦ и Бискупске конференције Хрватске, као и комисија образована на предлог папе Фрање, која има задатак да се бави питањем канонозација злочинца и кардинала Алојзија Степинца. Међународна комисија је већ раније изнела свој негативни став о овом питању.

Овај интервју епископа Славонског г. Ћулибрка јасно показује став појединих епископа СПЦ који су спремни зарад "помирења" са римокатолицима да забораве на све Јасеновачке жртве, међу којима је после стравичног мучења убијено 187 православних свештеника, протерано преко 300 (практично сви), бројни Јевреји и Роми, као и низ српских владика, светитеља и других. Господин епископ Јован Ћулибрк не сме да "заборавља" ове чињенице.

Професор др Србољуб Живановић,

Председник Међународне комисије за истину о Јасеновцу,

Лондон, Велика Британија

+++

ЕПИСКОП СЛАВОНСКИ ЈОВАН ЋУЛИБРК:

Сви морамо да добрано одвагнемо сваку ријеч у погледу Степинца

Ништа није једноставно: замислите да су и Степинцу и патријарху Павлу усташе убиле брата – Павлов брат Душан погинуо је у партизанима у Сирачу 1942, а Степинчевог брата Мију одвели су и убили наредне, 1943. године.

Епископ Славонски Јован Ћулибрк, највећи стручњак СПЦ о холокаусту током Другог светског рата, каже да ћемо сви морати добро да измеримо сваку реч о кардиналу Aлојзију Степинцу који ће можда бити каноннизован.

„Мислим да ћемо сви ми морати да добрано одвагнемо сваку ријеч, прошлу и будућу, у погледу Степинца. Оно око чега ћемо се сигурно сложити то је да комунистички процес и комунистичка оптужба не могу да представљају полазиште за разговор о Степинцу. На том процесу и уопште пред комунистима је он показао храброст, и несумњиво је да је тај елеменат исповједништва пресудан у процесу беатификације и канонизације.

Но, управо одатле полазе и они који Степинцу приговарају да исту храброст није показао и пред Павелићем када је требало осудити и спријечити усташка злођела. Но, ништа није једноставно: замислите да су и Степинцу и патријарху Павлу усташе убиле брата – Павлов брат Душан погинуо је у партизанима у Сирачу 1942, а Степинчевог брата Мију одвели су и убили наредне, 1943. године.“

Овако епископ славонски Јован Ћулибрк у интервјуу за нови број Недељника говори о могућој канонизацији кардинала Aлојзија Степинца. Владика Јован важи у СПЦ за најбољег познаваоца Холокауста, геноцида у Другом светском рату и српско-јеврејских односа. Све то је, између осталог, изучавао и на Јеврејском универзитету у Јерусалиму и у Јад Вашему.

Двадесет година после „Олује“ и „Бљеска“, и 70 година после пробоја Јасеновца, за Недељник је епископ Епархије славонске причао о „вертикали српског страдања на овим просторима“, о односима СПЦ са Ватиканом, о улози кардинала Aлојзија Степинца у злогласној НДХ, о везама српског и јеврејског народа…

„Код нас се питање улоге католичког свештенства у Другом свјетском рату свело на српско-хрватске односе, без увида и разумијевања његовог општег оквира: нпр. сви знају за књигу Марка Ривелија о Степинцу, али је ријетко ко читао такође код нас објављену Ривелијеву књигу о Ватикану у Другом свјетском рату – и при томе треба рећи да Ривели сигурно није врхунски стручњак, као што то није ни Џон Корнвел, чија је књига Хитлеров папа ипак успјешнија, али и нешто познатија код нас.

Но, сама чињеница да Пио XII још није канонизован, довољно говори о томе колико је озбиљно ово питање. Пију XII и Ватикану се најчешће приговара то што јавно није осудио Холокауст, али и Пољаци носе веома горко сјећање на ратног папу јер сматрају да је и њихово страдање било прећутано ради мира између Ватикана и Трећег рајха. Тек остаје да се преведу изванредна ђела Мајкла Фајера или Пола О’Шија, у којима се може сагледати где је мјесто НДХ и кардинала Степинца у ширим еклисијалним и државним оквирима.“

Владика Јован је казао и да је неморално износити ауторитативне тврдње о броју жртава у Јасеновцу.

„Број није суштински битан али је веома важан, јер показује димензије злочина. Да је број страдалих у Јасеновцу огроман то знамо, али је проблем који постоји још од почетка осамдесетих, када је почело отвореније да се расправља о Јасеновцу, у томе што ће велики број људи да скочи и пита: а колики је тај број? Овде ћу да поновим оно што говорим стално, а то је да је неморално питати за број страдалих у Јасеновцу.

Зашто? Зато што су у већини европских држава до 1948. године извршене процјене броја жртава у Другом свјетском рату и дате су прелиминарне процјене карактера рата; Нирнбершки трибунал је симбол тог времена. 70 година након престанка рада Јасеновца, ми још увијек баратамо с поратним процјенама, и још увијек нам недостаје озбиљан рад на утврђивању броја жртава. Зато, износити ауторитативне тврдње о броју јасеновачких жртава, поготово како се то ради на простору бивше Југославије, јесте неморално“, објашњава владика Јован Ћулибрк.

Он је за Недељник говорио и о опустелим селима у Славонији и обележавању „Бљеска“ и „Олује“.

„Била је у мају обљетница ‘Бљеска’ у Окучанима. Ми смо тај дан у Храму Светог Димитрија служили литургију и помен, на које из Србије није дошао скоро нико: ниједан новинар, нико се није јавио. A знате зашто? Највише зато што се у вријеме ‘Бљеска’ у Београду одигравао стоти дерби, деведесет хиљада људи је сједило на Маракани, а онда су тек у ко зна којем минуту Дневника рекли да се нешто збива у Западној Славонији. Лоша је савјест код људи који су у тој обмани активно или пасивно учествовали, мрачна је савјест код људи и она их несвјесно кочи да се врате „Бљеску“ који им оптерећује савјест“, рекао је, између осталог, владика Јован.

Jasenovac and Holocaust Memorial Foundation за Србин.инфо

Познато је да је Јован Чулибрк гријао столицу десетак година прије него што је магистрирао у Јад Васему на Холокауст теми. Његови ментори важе за свјетске стручњаке у овој области. Зато нема сумње да Чулибрк важи за најбољег познаваоца Холокауста у СПЦ. Међутим, судећи по овом и прошлим медијским испадима, тема Србоцида му је слабија страна. Ћулибрку се овакав испад не може узети за зло, али би свакако требало да послужи на срамоту његовим локалним менторима на пољу геноцида над Србима у 2. Св. Рату. Очцигледно је на тему страдања сопственог народа дезинформисан и дезоријентисан, те тако, без икакве потребе, нарусшава чин који на плећима носи. Зато, сви  ћемо морати добрaно да одвагнемо сваку ријеч у погледу Јована Чулибрка , те његовог кредибилитета да коментарише Србоцид у 2.Св рату – за Србин.инфо Драгана Мијатовић Томашевић, испред Jasenovac and Holocaust Memorial Foundation са седиштем у Лондону.

РЕЛАТИВИЗАЦИЈА

„Оно на шта, пре свега треба обратити пажњу, у интервјуу епископа Јована, је покушај релативизације утврђене улоге и одговорности Алојзија Степинца за стварање, учвршћивање и одбрану НДХ и за геноцид који је та држава извршила над Србима, Јеврејима и Ромима у Другоом светском рату. Тај покушај сматрам скандалозним и срамним поступком. Мислим да се за то не може избећи одговорност, макар морална!, изјавио је за Србин.инфо Миленко Јахура, председник УО СНД Пребиловци

ДЕМАНТИ ЕПИСКОПА СЛАВОНСКОГ

У броју београдског магазина ”Недељник” од 27. августа објављен је интервју који је са Епископом Славонским г. Јованом (Ћулибрком) урадио новинар ”Недељника” Вељко Миладиновић. Тај интервју је најављен на насловној страни ”Недељника” уз наслов ”Срби, добро вагајте сваку реч о Степинцу”.

На жалост, те речи нити је Епископ Јован изрекао у интервјуу, нити такав наслов може да се извуче из било чега што је Епископ Јован у интервјуу за ”Недељник” рекао. Судећи по наслову који је дала редакција ”Недељника”, испада да се Епископ Јован поставио као адвокат Алојзија кардинала Степинца, надбискупа загребачког у време Другог светског рата, што он свакако није нити жели да буде. Епископ Јован се залаже за трезвено разматрање историје у коме ће свака предрасуда узмаћи пред науком и духовношћу.

Из Канцеларије Епархије Славонске

Извор: Недељник; Саборни храм Свете Тројице у Пакрацу, СРБИН.ИНФО

 

Последњи пут ажурирано ( петак, 28 август 2015 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 51 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
+ + +

Молимо наше цењене посетиоце да се помоле Богу за здравље и спасење душе раба Божијег Александра.

Уредништво

+ + +
„Ако кажете да не постоји завера, онда постоје само две могућности: или сте незналица, или сте део завере.“

Уредништво „Борбе за веру“


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.