header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Проф. др С. Живановић: Бискуп Фрањо Комарица и Винфред Гбурек шире мржњу према Србима Штампај Е-пошта
петак, 16 октобар 2015

        Римокатолички бањалучки бискуп Фрањо Комарица и католички вероучитељ Винфред Гбурек су пре извесног времена објавили у Немачкој књигу “Liebe, Macht.Erfinderich”  коју је ове године превела на српски језик Марица Рисек, а издао је загребачки Вечерњи лист, под насловомСкидање маски”. Изгледа да је аутор ове књиге бискуп Фрањо Комарица, а да је Винфред Гбурек само прегледао немачки текст.

Римокатолички бањалучки бискуп Фрањо Комарица, већ у самом предговору своје књиге истиче да је 1992. године “за Хрвате је тада значило време прогона и калварија, етничко чишћење што су га проводили српски одметнициСрпске су постојбе по сваку цијену настојале остварити свој зацртани циљ: протјерати и избрисати све Хрвате како би се реализовао план успостављања Велике Србије. За остварење овог циља било је допуштено свако средство.”  Поред ове тешке оптужбе Срба, бискуп Комарица сада заборавља шта је тада говорио. Нису Срби протеривали Хрвате из Босне и Херцеговине, већ је то уствари чинила држава Хрватска, која је тада поделила хрватске пасоше и прогласила својим држављанима све католике Хрвате. Сво хрватско становништво је тада прешло у Хрватску која је их је населила у куће и станове протераних преко 200 000 Срба, који су морали да хитно напусте своје домове и да оставе за собом сву имовину и да побегну у Србију да би сачували голи живот. То је разлог зашто је бискуп Комарица у Бања Луци остао без својих верника, римокатолика Хрвата. Он је тада плакао, а заборавља да му је једину утеху и саучешће пружио један српски православни владика.

Приликом моје посете Републици Српској и Бања Луци прошлог месеца имао сам прилике да разговарам са бившим председником владе Републике Српске који ми је потврдио да су врата његове владе, и њега лично увек била отворена за бискупа Комарицу и да је он увек, без чекања и одуговлачења био примљен и саслушан. Свим његовим захтевима је одмах удовољено. Тако је било у време грађанског рата деведесетих година, а тако је и сада. Међутим бискуп Комарица у својој књизи тврди: ”Хрвати у Републици Српској и данас су потлачен народ”. Ја сам се лично уверио да Хрвати сада у Републици Српској уживају више права од домаћих Срба. У Бања Луци постоји хрватска римокатоличка гимназија, а православни Срби немају такву школу. У Бања Луци постоји споменик главном идеологу (по писању Хрватске штампе) хрватских кољача Срба, Јевреја и Рома у току другог светског рата Ханцу Ивану Мерцу. Не постоји никаква дискриминација, ни верска ни национална приликом запошљавања Хрвата. Они Хрвати који нису задовољни својим животом у Републици Хрватској слободно се враћају у Републику Српску и према њима нема никакве дискриминације. Република Срска је чак угостила римокатоличког папу који је дошао у самостан Петрићевац да прогласи заблаженог” главног идеолога крижара и усташа Ханца Ивана Мерца који је васпитавао генерације Фрањеваца да мрзе све оне који нису римокатолици. Фрањевци су 1942. године баш из самостана Петрићевац пошли да убијају све Србе. Клање је започето убијањем деце у Дракулићу и Мотикама, а само првог дана убијено је више од две хиљаде деце, жена, болесних стараца, људи, а посебно рудара у оближњем руднику. Клањем и убијањем руководио је римокатолички свештеник, Фрањевац из самостана Петрићевац. У књизи бискупа Комарице налази се и једна фотографија на којој се види бискуп како разговара са садашњим председником Републике Српске г. Милорадом Додиком. Значи да су врата власти у Републици Српској и сада отворена за бискупа Комарицу. Да ли ће тако бити и убудуће, када званичници прочитају књигу Комарице и увере се у исказану мржњу према Републици Српској, остаје да се види.

Сам бискуп Комарица је свестан да се његови бивши верници Хрвати добро сналазе у Републици Хрватској и да не желе да се врате у Босну и Херцеговину. Он каже: “Зашто не питате те људе Хрвате због чега се не желе вратити”. Одговор је јасан. Они осећају да је њихова држава Република Хрватска која им је великодушно дала да располажу имовином протераних Срба.

У даљем тексту бискуп Комарица износећи став римокатолика каже: “Ентитет Република Српска Дејтонским споразумом је службено призната... На подручју тог етнитета проведено је…. Етничко чишћењедомаћих Хрвата... Постоји настојање у Републици Српској да се Хрвати католици преведу у православље”. Није ми јасно одакле бискуп Комарица црпи своје идеје и да ли поседује неке конкретне доказе. У сваком случају власти Републике Српске морају да дају одговор на овакве оптужбе римокатоличког бискупа. Ја сам се лично уверио да су оптужбе које је изрекао бискуп Комарица на рачун Републике Српске, произвољне и измишљене. На посебном месту у књизи Комарица такође каже: “Но римокатолички примаш у Југославији, блажени надбискуп, кардинал Алојзије Степинац у затвору је отрован, од чега је и умро само зато што се није хтео одвојити од папе”... Требало нас је искоренити како би се католичка црква уништила”. Ја се питам да ли бискуп Комарица може да пружи било какав доказ за овакве тврдње? “У етнитету Република Српска од 220 000 приједратних католика данас овдје живи једва 11 000”, наводи Комарица. За бискупа Комарицу је Република Српскаосиње гнијездо, противника и непријатеља католичке цркве. Међутим бискупа Комарицу прима и са њим разговара и сам председник Републике Српске г.Милорад Додик.

У овој књизи се на више места критикује Дејтонски споразум који је донео мир у Босни и Херцеговини и прекинуо грађански рат. Посебно се критикује тз. Међунродна заједница, Европска унија и САД због својих поступака у Босни и Херцеговини. Бискуп Комарица посебно истиче негативни став Велике Британије према његовим захтевима. Не устручава се да своју критику упућије не само Републици Српској, већ и њеном председнику г. Милораду Додику иако је лично свестан да у Републици Српској католици Хрвати имају више “права” него Срби и Муслимани.

Ову Књигу римокатоличког бискупа Фрање Комарице и католичког вероучитеља Винфреда Гбурека можемо сматрати као један злонамеран политички памфлет, намењен у првом реду читаоцима у Западној Европи, који немају појма о стварном стању у Босни и Херцеговини, не познају историју и ништа незнају о вековној негативној улози и поступцима Римокатоличке цркве у овим крајевима. Сада, када се појавио превод ове књиге на српски језик читаоци у Хрватској, Србији и Босни и Херцеговини могу да се увере у дволичност и лицемерје римокатолика, аутора ове књиге као и у тешку мржњу бискупа Комарице и католичког вероучитеља Гбурека према православним Србима, Међународној заједници, Европској унији и Републици Српској. Аутори су у овој књизи пролили много жучи и исказали много истините мржње и незадовољства.

Јако би добро било да ову књигу пажљиво прочитају они епископи Српске православне цркве који се залажу за “помирење” или за “дијалог” са римокатолицима и који успостављају и неку комисију у заједници са Бискупском конференцијом Хрватске, која треба да саслуша њихове аргументе за проглашење злочинца Алојзија Степинца за римокатоличког светитеља. Римокатоличка црква је у овој књизи показала своје право лице,целом свету, а посебно православним Србима.

Професор Др. Србољуб Живановић,

 Лондон, Велика Британија

Фото: epubli.de

Последњи пут ажурирано ( петак, 16 октобар 2015 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 113 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

ПОЗИВАМО ВАС ДА СВОЈИМ ДОНАЦИЈАМА ПОМОГНЕТЕ ОПСТАНАК И СТАБИЛНО ФУНКЦИОНИСАЊЕ "БОРБЕ ЗА ВЕРУ"

+ + +
„Ако кажете да не постоји завера, онда постоје само две могућности: или сте незналица, или сте део завере.“

Уредништво „Борбе за веру“


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.