header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Подсећање: Уредништво: Зашто митрополит Амфилохије упорно понавља неистине? Штампај Е-пошта
понедељак, 26 октобар 2015

 На протестном скупу дела црногорске опозиције у Подгорици, пре двадесетак дана, митрополит Амфилохије је изјавио да Црној Гори не прети опасност од Албанаца!? Да, нисте погрешно прочитали! Управо то је изјавио папин прстенлија Амфилохије. Шта рећи? Да ли плакати или се смејати?

Исту такву небулозу, само неколико дана раније, митрополит Амфилохије је јавно изрекао и у интервјуу за ТВ из Херцег Новог. После реченог остаје да се озбиљни људи озбиљно замисле над митрополитом Амфилохијем. Да ли он уопште више зна шта говори? Да ли можда мисли да су људи који га гледају или слушају дебили или на неки други начин ментално ретардирани па мисли да све што он каже аутоматски прихватају као истину? Или је можда у питању опет нека лукава игра митрополита Црне Горе, Брда и Приморја Амфилохија Радовића? Зар Албанци и из Албаније и са Космета и из Црне Горе и из целог света, стотинама пута до сада нису јавно показали територијалне претензије према Србији и Црној Гори као и другим њима суседним државама на Балкану? Зар Шиптари сваки дан не вијоре са заставама Велике Албаније и у Србији и у Црној Гори и посвуда у свету? На тим заставама је скоро трећина Црне Горе укључена у састав Велике Албаније и то са све Подгорицом у којој је митрополит Амфилохије беседио о Албанцима као о неком безопасном народу који не прети Црној Гори. Зар само неколико дана пре ових срамних митрополитових изјава у Подгорици и Херцег Новом, исти ти Албанци нису пред зградом Уједињених Нација у Њујорку демонстрирали и отворено тражили делове Црне Горе? Питамо се, кога то митрополит Амфилохије жели анестезирати инекцијом тоталне амнезије за памћење основних здраворазумских чињеница које нам прете и висе над главом као какав Демаклов мач? И зарад чега?

Једно је сигурно. Од духовно помућеног митрополита Амфилохија више ништа не чуди. У светлу његовог подгоричког и херцеговског завођења за Голеш планину, посебно се расветљава и његова скандалозна реченица изречена на Газиместану, да је српски косовски јунак Милош Обилић можда био Шиптар. Откуда му је уопште изникла таква мисао? Откуда му сада и ова мисао да Албанци нису претња Црној Гори? Шта се то дешава са митрополитом Амфилохијем? Како ствари испревртано стоје у Амфилохијевом уму а знајући са каквим сујетним Црногорцем уствари имамо посла, добро је да владика Цетињски  Амфилохије, Србина Милоша Обилића није прогласио и аутохтоним Црногорцем, по очевој или мајчиној страни. Није важно што Црна Гора у то време није ни постојала јер чињенице често не играју посебно значајну улогу и важност код расуђивања чудноватог папиног прстенлије и самозваног архиепископа цетињског Амфилохија.

Последњи пут ажурирано ( уторак, 23 јануар 2018 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 34 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
Код нас ни патријарси ни сабори никада нису могли да уведу нешто ново, јер је чувар благочешћа код нас увек било само тело Цркве, тј. сам народ, који свагда жели да своју веру сачува непромењену и сагласну вери светих отаца.

(Из ,,Окружне Посланице” Источних Патријараха 1848.год.)

 

Чување истинских канона је дужност сваког човека који се пажљиво односи према својим (црквеним) обавезама: Али, пре свега оних који су Божијим Промислом призвани да руководе другима.

 (Свети Фотије, цариградски патријарх)     

 

Одлично, одлично, пријатељу мој, друже Христов, верни мужу, подвижниче побожности, који си пре спреман да умреш у мукама, него да издаш поверено ти благочешће; у дан суда бићеш са Мученицима.

(Свети Јован Златоусти)

 

Једини  непогрешиви пут ка спасењу јесте апсолутно следовање учењу Светих Отаца, уклањајући се од сваког другог учења и сопственога умовања.

(Св. Игњатије Брјанчанинов)

 

Истински је православан само онај ко и умом и срцем прима све оно чему учи Света Православна Црква и који се смирено сагиње пред њеним ауторитетом. А ко одбацује ауторитет Свете Православне Цркве и пренебрегава њена Божанствена учења, свештена правила и установе, надахнуте Духом Светим – тај се противи Духу Светом и потпада под страшну казну коју је изрекао Сам Божанствени Утемељивач Цркве, Господ наш Исус Христос.

(Архиепископ Аверкије Џорданвилски)

 

Со је изгубила свој укус. Код црквених пастира постоји само слабо, нејасно, и недоследно разумевање ствари и то по слову истине, што убија духовни живот у хришћанском друштву и уништава хришћанство које је у делању, а не у речима. Страшно је када видимо коме је поверено спасење. Али, то је Бог допустио...

(Свети Игњатије Брјанчанинов)

 

Милостивно Божије дуготрпљење одлаже потпуни распад због малог остатка који се спашава, док они који су кренули путем пропасти или су већ пропали достижу врхунац покварености. Они који се спашавају морају то да разумеју и да искористе време које им је дато на спасење... Нека би Милостиви Господ заштитио остатак оних који верују у Њега. Али овај остатак је малобројан и сваким даном је мањи...

(Свети Игњатије Брјанчанинов)

 

Само посебна Божија милост може да заустави ову погубну моралну епидемију, да је одложи на неко време, јер је потребно да се збуде што је проречено Писмима... Нема никога ко би могао да изврши обнову Хришћанства – Сасуди Светог Духа су посвуда пресахнули, чак и у манастирима,  тим ризницама побожности и благодати..

(Св. Игњатије Брјанчанинов)

 

„Боље је сто пута бити блудник, него једном јеретик“.

(Преподобни Гаврило Ургебадзе)


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.