header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ПИСМА ПОСЕТИЛАЦА arrow Проф. Груја Р. Јовановић: Икос - народ пита патријарха и Синод СПЦ
Проф. Груја Р. Јовановић: Икос - народ пита патријарха и Синод СПЦ Штампај Е-пошта
четвртак, 05 новембар 2015

ImageПоводом случаја Епископа нишког Г. ЈОВАНА

Српска православна црква има свој Устав којим се декларише и номинује као правна институција. Поседовањем овог највишег правног акта, са пратећим законским и подзаконским актима, СПЦ сврстава се у ред савремених, напредних, модерних правних  установа.

 Истина, она није ДРЖАВНА установа  већ чисто НАРОДНА - духовна, али обе ове установе имају свој изграђени правни систем по коме функционишу у управно-правним  па и судским, кривичним и дисциплинским пословима. За сваку је похвалу констатација да има много сличности  у постојању одредаба којима се на истоветан начин, цивилизовано процесуирају, третирају, схватају и решавају правне ствари, разматрају чињенице, изводе докази и доносе пресуде,  одлуке и решења.

Међутим, овај СЛУЧАЈ (просто не знамо како да га назовемо) уклањања Епископа Јована из Епархије нишке указује на то да Устав СПЦ (а и остале законске па и подзаконске акте) треба преиспитати, нешто променити, допунити, прецизније формулисати, дакле, савременизирати га  и строго се држати записаног слова у њему. Само тако се постиже сврха правилног пресуђивања, истинитост, прецизност, правдољубивост и законитост  а искључује  свака сумња, пристрастност, самовоља и произвољност.

СЛУЧАЈ Епископа нишког Г. Јована је најбољи илустративни  пример како у Цркви  НЕ СМЕ, а и НЕ ТРЕБА     да се ради, и до какве збрке, неправилности, бруке и срамоте може довести недостатак и непознавање правних  прописа, њихова недефинисаност, некомплетност, нејасноћа, свако исхитрено ад хок решење које доносе  нестручни, некомпетентни људи уз то малициозни  и осветољубиви.                 

Случај је вредан пажње,  а посебно  анализе, што ћемо у даљем излагању  и учинити  ради наравоученија и за «не-дај-бо-же » у будућности и што је најважније да се из тога извуку неки корисни закључци и прекине са лошом компромитујућом самовољном праксом у Цркви. 

...Жалили се свештеници на одлуку владике због премештаја, што је сасвим природно и нормално. Али због добрих «веза» жалбе су упутили директно Патријарху. И начинили су прву грешку, можда из незнања а можда из...! Међутим, Патријарх, као самостални орган, није овлашћен да посебно - самостално одлучује уопште o жaлбама. Таксативним набрајањем послова Патријарха, у члану 55 Устава СПЦ, није Патријарху посебно стављена у надлежност ова дужност. Другостепени орган за одлучивање по жалбама је Синод СПЦ у коме је Патријарх само један од чланова. И сад настаје збрка...

Уместо да Синод, као другостепени орган у управном поступку, пошто се ради о жалбама, приступи решавању жалби, испита, пре свега ОСНОВАНОСТ жалби и утврди  остале чињенице, релевантне за одлучивање, а како је у  међувремену, поднесена тужба !!! противу владике  због наводно незаконитог премештаја свештеника !!!, на иницијативу Патријарха, Синод доноси исхитрену одлуку  (а Патријарх је одмах спроводи у дело)

- 1. да се усвоје жалбе свештеника,

- 2. да се пониште ожалбена решања о премештају

- 3. да  сам  Владика Јован буде  суспендован па чак и удаљен из Епархије нишке без права  да живи у њој и да  служи у некој  од њених цркава!  

Каква  БРУКА  и СРАМОТА!  Чудна, брзоплета, исхитрена, ад хок одлука преко   колена! Нестручна, незаконита, пристрастна одлука «судија»  члановa Синода!  Нажалост, у јавности је то, разним « информацијама » толико  закукуљено и замумуљено     да се не зна још увек права истина... Дакле, ево шта може да уради једна криминална група  хохштаплера у спрези са највишим црквеним пристрастним високодостојанствеником, кога ова група има у рукама, који не преза  да погази све законске прописе само да задовољи апетите и крајње неморално, понижавајуће, нељудски и нехришћански поступи са својим колегом, братом, човеком-рабом Божијим, епископом, преосвећеном личности...

Зато НАРОД, у недоумици, с правом ПИТА:

-   Ко је овластио Патријарха да, заједно са члановима Синода, овако грубо, безосећајно и противзаконито поступи у решавању  СЛУЧАЈА Епископа нишког Г. Јована, када је јасно Уставом СПЦ у члану 69 тач. 27 под А записано  да по питању СУКОБА НАДЛЕЖНОСТИ И НЕСУГЛАСИЦЕ између Архијереја и Св. Арх. синода  СУДИ  СВЕТИ АРХИЈЕРЕЈСКИ САБОР?  Дакле, очигледно је да је Патријарх  злоупотребио свој службени положај па је  због тога  одлука Синода НИШТАВА, а да има правде и  да  неко од свештених лица има СМЕЛОСТИ,   затражио би да Патријарх, због очигледне злоупотребе функције, буде смењен или, ако то жели, благоизволи да призна свој грех и сам се повуче са положаја.

 - Какво је то МОДЕРНО суђење спровео Патријарх са Синодом када није  утврђивао нити ценио ОСНОВАНОСТ  жалби свештеника? (Ако уопште и зна шта је то основаност?) Знамо да Патријарх нема правног знања, да најчешће одлучује по својој вољи, јер му „лични закон лежи у  топузу“  али мора да има стручну службу коју  треба обавезно да консултује. Како су судије, чланови Синода, свештена лица која такође не познају ПРАВО, стручна служба је та која ће водити рачуна нарочито : 1. о битној повреди поступка, 2. примени материјалног права, 3. о  утврђивању  чињеница (посебно непотпуним и погрешним), и 4. о другим околностима  значајним за одлучивање. У конкретном случају Патријарх мора бити ИЗУЗЕТ из одлучивања по овом предмету јер је ЛИЧНО ЗАИНТЕРЕСОВАН (Чл. 77 и 124 Устава СПЦ – аналогно тумачење) и зато ЈЕ НИШТАВА СВАКА ОДЛУКА  у којој  он учествује у овој правној ствари.

 - Зашто није урађена пресуда-одлука-решење са јасним диспозитивом,   јавно саопштена а заинтересованим странкама, макар један писани примерак био уручен? Па не живимо ли, ваљда, још увек у феудалном или робовласничком  друштву?

  - Где је образложење одлуке, њеног врло битног, ако не, и најважнијег елемента?

  - Зашто странкама није дата Поука о правном леку и омогућено им право на жалбу?

  - Даље. Какво је то злочиначко дело Епископ Јован учинио да мора да напусти нишку, СВОЈУ, резиденцију  и епископију у чији је трон на најсвечанији протоколарни начин постављен и устоличен?          

- Из којих разлога му је Патријарх забранио да, до окончања СПОРА, мајског заседања Сабора СПЦ, не сме и не може, редовно и уредно, да врши своју архијерејску дужност у својој матичној Епархији нишкој када је жив,  здрав,  прав, покретан, разуман и способан?...                 

- Да ли је било нужно, зашто и  из којих то ’’оправданих’’  разлога  је одређен Администратор Нишкој епархији? Колико то кошта и колики поремећај изазива у животу и раду ове

Древне дијецезе српске.  

- С којим правом Патријарх  забрањује своме колеги да служи Литургију у Храму у коме је устоличен? Па није тај Храм  ничија ПРЋИЈА, понајмање Патријархова, па да је неко тако третира, својата и њоме располаже. Патријарх и сви епископи су међусобно ЈЕДНАКИ, са јасно, у Уставу, таксативно утврђеним правима, обавезама и дужностима. С тим што је Патријарх само ПРВИ међу ЈЕДНАКИМА али који НЕМА права да се меша у живот и рад других архијереја, (што се не угледа на Патријарха ПАВЛА!) а још мање да им наређује шта и како да раде,  о чему је Г. Гавриловић, док је био владика нишки, много пута говорио грађанима чак и  на ТВ у Нишу. Каква је то промена у мишљењу, једно мисли и ГОВОРИ као владика а друго мисли и РАДИ као Патријарх?.. Патријарх заборавља да Црква није  ЊЕГОВА ЛИЧНА ИМОВИНА, већ НАРОДНА УСТАНОВА, и овакав поступак, у СЛУЧАЈУ Епископа Јована,  је најобичнија злоупотреба службене дужности (да не наводимо друге његове очигледне, у изобиљу, бруталне примере греха и порока) и најбоље показује колико је мангупски клан нишких свештеника силан, моћан и штетан, а у исто време Патријарх слаб, немоћан и неспособан да управља кормилом брода СПЦ, па зато треба размотрити могућност  за његову смену. (Узгред питање : Зашто није узета у разматрање, већ бачена у кош, пре две године поднета тужба противу Патријарха са богатим и стручно документованим канонским преступима, гресима и кривицама?) Зар је могуће да Патријарх толико поклекне и сроза свој ауторитет оваквим злоделом само да би заштитио интересе једног криминално-корумпираног клана недостојних свештеника?

 - Каква је то «мудра» логика Патријарха да му се «брат у Христу без кривице крив» потуца по беломе свету, и тамо може да служи, а само у своме ДОМУ не сме или «није достојан?»   Па овако неморално и кабадахијски  раде само лоше приватне газде  са својим особљем- радницима, а Патријарх није приватни ГАЗДА ЦРКВЕ  а још  мање њен ВЛАСТОДРЖАЦ.

 - С којим правом Патријарх пролонгира коначно решавање СЛУЧАЈА епископа Јована до мајског заседања  Сабора СПЦ идуће године? Зар је он толико, кужан, ружан, опасан, епидемичан, огрезао у криминалу, или недостојан да са својом паством дочека тај судњи мајски дан? Зашто, макар  до ТОГ ДАНА не може да буде са СВОЈИМ НАРОДОМ и да му служи па да тог судњег дана, када му се саопшти срамна одлука, стојећи на амвону са подигнутим дикиријама и трикиријама, „последњи пут“ у Саборном нишком храму, заједно са својим верним народом, велегласно запева, по Мокрањчевом напеву: „Боже, дај им мало памети, и опрости им јер не знају шта раде!“

- Чему оваква и оволика понижења, вређања, мучења једног часног, поштеног, недужног и врло савесног и примерног  човека, уз то још, и црквеног великодостојника?

- Каква је то нова врста казне  у ПРЕВАСПИТАВАЊУ умних, честитих, паметних људи који имају смелости да се супроставе самовољи и јавашлуку мангупа и хохштаплера? ’’Генијална’’ је идеја Патријарха, али патолошки ЈАЛОВА, да ће оваквим поступком бесомучног кињења, понижавања, омаловажавања, вређања  и деградирања личности човека, изврсног духовника и угледног архијереја, прво га сломити а онда преваспитати тако да овај ПРЕОСВЕЋЕНИ РАБ БОЖИЈИ ''ПРИЗНА'' наводни  свој грех, ’’клекне’’ понизно на колена пред Безумницима, који га неоправдано оптужише, «ИЗВИНИ’’ им се и  чак их ''ЗАМОЛИ'' за опроштај!?  

- Како је могуће да један човек, па макар то био и ’’свети’’ Патријарх, иначе практично  у улози окрутног властодржца, кријући се иза титуле, сме и може да човека, достојног сваког респекта, једноставно уклони са радног места, као најобичнију шаховску фигуру и одбачену непотребну ствар? Па није ово средњи век   а још мање робовласничко друштво! Патријарх као и да заборавља да је   време суђења турског кадије већ давно прошло.

 - Зашто овакву неправду Патријарх са Синодом, истовремено, чини и неопростиво наноси увреду верним људима Епархије нишке а и самом Епископу Јовану?  Зар је страх од мафијаша јачи од страха да се изгуби  образ и достојанство? Оправдано се поставља и питање у народу: ЧИМЕ то мафијаши и криминалци задужише првог човека Српске цркве?

 - Зар све ово што се сада  дешава у СПЦ није велика срамота и брука како за Цркву тако и за Патријарха па и за чланове Архијерјског синода. И још, НАРОД већ поставља питање да ли овакви људи могу да остану на челу Цркве и да је и даље, очигледно, воде погибељним путем у тотални суноврат и потпуно уништење?

 - Зашто се овај СЛУЧАЈ, као и сви други проблеми, не реши, људски, мирно, достојанствено, законито, конкретно ПО ОДРЕДБАМА УСТАВА СПЦ, маколико недостатака тренутно имао, уз уважавање и коришћење богатог искуства и праксе стечене у другим правним системима, хришћанским и јеванђелским начелима којима су препуна уста свих наших свештених лица?

  А СВЕ ЈЕ ВРЛО ЈЕДНОСТАВНО. Синод је имао практично да решава, стицајем околности,  две правне ствари:

1.  ЖАЛБE свештеника, у управном поступку, као другостепени орган, због премештаја незадовољних свештеника, и

2. ТУЖБУ противу владике Нишке епархије, у судско-дисциплинском поступку, ЗА КОЈУ НИЈЕ НАДЛЕЖАН, због наводно незаконитог премештаја свештеника.

И ПРВО, решавајући ЖАЛБЕ свештеника Синод је једино могао да закључи да су жалбе НЕОСНОВАНЕ  и да мора да буду ОДБИЈЕНЕ на основу чланова 165 и 172 Устава СПЦ, јер жалиоци немају статус сталних пароха пошто нису положили практични испит који су били дужни да положе поеле три године проведене у свештеничком односно ђаконском чину или од овога буду ослобођени,

 И ДРУГО, решавајући по ТУЖБИ противу Нишког епископа, Синод је требало да се огласи  НЕНАДЛЕЖНИМ, јер по чл. 69 тач. 27 А/а, несугласице између Архијереја и Синода решава  Св. Арх.САБОР. Међутим Синод је, следећи своју уобичајену праксу, мада у основи незаконита, могао да испита ОСНОВАНОСТ тужбе па да је на чл.172 Устава СПЦ такође ОДБИЈЕ јер Архијереј има право да, по потреби, премести привременог парохијског свештеника.

 Кукање, лелекање, сентименталности, моралисање, број уцвељених жалилаца нису елементи за разматрање у доказном поступку, а још мање да буду ОСНОВ – разлог да се жалбе  усвоје. Устав као  основни закон је кристално јасан и безусловно се мора испоштовати. На подносиоцима жалбе је сада само да извуку горку поуку: прво, да што пре положе стручни испит и тако себе законски обезбеде од будућег нежељеног премештаја,  и друго, да моле Бога да опрости Патријарху грех-незнање што  ожалбеним свештеницима није омогућио полагање овог ’’спасоносног’’  испита и увалио их тако у велику муку и зло.

Коначна ПРЕСУДА, одлука или решење  Синода СПЦ, без обзира на навијачке страсти, мора да  гласи:

-  ОДБИЈАЈУ СЕ  жалбе жалилаца КАО НЕОСНОВАНЕ,

-  реактивирају се решења о њиховом премештају,  и

- Епископ нишки Г. Јован ослобађа се сваке одговорности, и враћа се у трон Нишке епархије са овлашћењима и правима која му припадају по Уставу СПЦ и Канонима.

 Само оваква правна одлука, која, у конкретном случају, произилази из Устава,  једино је мериторна, могућа и исправна, законита и праведна  И  УЗ ТО ВРЛО ПОУЧНА ЗА СВЕ. Зато НАРОД ПИТА и, С ПУНИМ ПРАВОМ, ШТО ПРЕ, очекује овакву  ОДЛУКУ.

 Проф. ГРУЈА Р Јовановић

НИШ

Последњи пут ажурирано ( четвртак, 05 новембар 2015 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 115 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.