header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Понешто о секретару Комисије за промену Устава СПЦ: Дочек Нове године по "Њу ејџ канонима" Штампај Е-пошта
понедељак, 04 јануар 2016

         Доктор права и „стручњак“ за канонска питања, члан разних Синодских комисија за суђење само појединим епископима СПЦ, пријатељ разних балканских мафијаша, члан Правног Савјета Митрополије Црногорско-приморске, подгорички парох, често лице са насловних страна жуте и полужуте штампе, „прогоњени“ прогонитељ, протојереј Велибор Џомић, због своје надасве обилате „скромности“ и „несреброљубља“, изненадио је изгледа само неупућену јавност својим најновијим брукањем пред свијетом – дочеком нове године (и то оне новокалендарске) у елитном и најскупљем приморском хотелу Сплендид.

Прота Велибор, који је у црквеним круговима познат као велики среброљубац још из његових Требињских дана, како пишу подгоричке Вијести[1], дочекао је, Боже нас сачувај и саклони, по појединим „Њу Ејџ канонима“ новокалендарску, у народу познату као католичку нову годину, уз оркестар Жутог Серхатлића и концертом поп-рок звијезде и Хрвата – Тонија Цетинског. Друштво у најскупљем приморском хотелу су му поред многих новопечених монтенегристичких богаташа правили и многи „знаменити“ црногорски мафијаши познати као љубимци најгорих страсти и порока.

Скоро ништа те новогодишње вечери у хотелу Сплендид није зрачило хришћанском топлином и скромношћу Витлејемске Пећине Богомладенца Исуса Христа чије се Свето Рођење Приближава. Није било ни пастира, осим ако се не рачуна сами залутали квазипастир, прота Велибор. Анђели нису као у Витлејему Јудејскоме појали – Слава Богу на висини и на земљи мир, међу људима добра воља – осим ако их неко пијан није побркао са Жутим Серхатлићем и Хрватом Тонијем Цетинским. Нигдје није било витлејемске сламе и јасала, већ пуно новопеченог сјаја и злата, са духом мафијшке дон Корлеоновске Сицилије. О скромности да и не причамо. Ни Христа Бога ту наравно није било, да из духовно миљама далеке хришћанске скромности витлејемске сламе, посвједочи нашем „позлаћеном“ каноничару, „врлом“ правнику и новогодишњем проти Велибору, ону јеванђелску поруку Христову: Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери, што затварате Царство небеско пред људима; јер ви не улазите нити пуштате да уђу они који би хтјели. … Није могуће да не дођу саблазни, али тешко ономе кроз кога долазе; боље би му било да му се воденички камен објеси о врат и да га баце у море, него да саблазни једног од ових малих…

Видјећемо да ли ће прота Велибор Џомић као и много пута раније, проћи без икакве црквене казне?! Да ли ће канони Цркве важити понекад и за проту Велибора Џомића или ће се опет истопити на одсјају злата са Сицилије и Сплендида? Материјала за црквену одговорност је у изобиљу било и раније, још од давних Требињских дана, али се проти Велибору стално гледало кроз прсте. Вријеме је за чишћење Цркве изнутра. Или ће неко одозго Пилатовски опрати руке… Надамо се да неће, јер ће у супротном и тај неко сам преузети пуну одговорност за најновију јавну бруку среброљубивог, бахатог и нескромног подгоричког проте Велибора Џомића који је нехришћанском прославом новокалендарске нове године у сред Божићног поста, и то у најскупљем и по много чему мафијашком хотелу Сплендид, поново јавно обрукао мантију коју носи.

Линк: Вијести – Џомић Нову годину чекао у Слендиду, Шарић у Медитерану

Извор: „Принцип“

Последњи пут ажурирано ( понедељак, 12 март 2018 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 23 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

 Грех је окултна појава, то је изазов Богу, у име илузорне слободе, то је жеља човека да оскврни и уништи образ Божији у својој души. Грех је бесмислен и безобразан, али је он привлачан управо својом бестидношћу. Зашто се таквим захтевом траже најциничније књиге и развратне слике? Управо зато што су они сазвучни страстима и сликама, које се крију у дубинама људске подсвести.

Људи на екрану са великим интересом гледају на слике насиља и ругања над људским телом, као да су хипнотисани том мрачном фантазмагоријом. У сатанистичким сектама садизам и разврат се јављају ритуалима ноћних оргија. Сада хоће да претворе сабат вештица у очаравајући спектакл.

Свети говоре да спасење почиње са виђењем својих грехова. Прво дејство благодати јесте зрак, који је усмерен у дубину душе, у коме човек види себе, покривеног крастама греха, као прокажени са чировима. Пред њим се откривају страсти, као чудовиште које обитава у срцу. Ако се душа не бори са грехом, и покорава му се, онда она сама постаје демоноподобна и демоно-образна. Угризи савести нам говоре о томе, али се само после смрти открива сав демонизам греха, и душа задрхти од ужаса, што остаје у вечности са грехом, као са неизбрисивим печатом одбацивања.

Из утробе земног живота, душа се рађа у вечност, или са ликом Христа, или са ликом сатане; а после васкрсења из мртвих, не само душа, већ и тело, примају образ онога, чему је човек служио. У томе је тајна раја и пакла, вечног блаженства и вечних мука.

Грех има своје апологете; са сваким веком њихов број се увећава, а са сваком деценијом њихов карактер постаје све наглијим и циничнијим.

Савремени оригенисти сачињавају нове теорије да би успокојили грешника. Приклањајући се његовом узглављу, они му, као Шехерезада Ал Рашиду, говоре бајке, само не из „Хиљаду и једне ноћи“, већ из Оригеновог и Карпократовог предања. Њихов главни догмат - коначно свеспасење.

Али Господ је на земљу донео не мир са грехом и сатаном, већ огњени мач благодати, који ће заувек да раздели добро и зло. Оптичка варка ће се завршити и наступиће горко буђење.

Архимандрит Рафаил Карелин


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.