header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Понешто о секретару Комисије за промену Устава СПЦ: Дочек Нове године по "Њу ејџ канонима" Штампај Е-пошта
понедељак, 04 јануар 2016

         Доктор права и „стручњак“ за канонска питања, члан разних Синодских комисија за суђење само појединим епископима СПЦ, пријатељ разних балканских мафијаша, члан Правног Савјета Митрополије Црногорско-приморске, подгорички парох, често лице са насловних страна жуте и полужуте штампе, „прогоњени“ прогонитељ, протојереј Велибор Џомић, због своје надасве обилате „скромности“ и „несреброљубља“, изненадио је изгледа само неупућену јавност својим најновијим брукањем пред свијетом – дочеком нове године (и то оне новокалендарске) у елитном и најскупљем приморском хотелу Сплендид.

Прота Велибор, који је у црквеним круговима познат као велики среброљубац још из његових Требињских дана, како пишу подгоричке Вијести[1], дочекао је, Боже нас сачувај и саклони, по појединим „Њу Ејџ канонима“ новокалендарску, у народу познату као католичку нову годину, уз оркестар Жутог Серхатлића и концертом поп-рок звијезде и Хрвата – Тонија Цетинског. Друштво у најскупљем приморском хотелу су му поред многих новопечених монтенегристичких богаташа правили и многи „знаменити“ црногорски мафијаши познати као љубимци најгорих страсти и порока.

Скоро ништа те новогодишње вечери у хотелу Сплендид није зрачило хришћанском топлином и скромношћу Витлејемске Пећине Богомладенца Исуса Христа чије се Свето Рођење Приближава. Није било ни пастира, осим ако се не рачуна сами залутали квазипастир, прота Велибор. Анђели нису као у Витлејему Јудејскоме појали – Слава Богу на висини и на земљи мир, међу људима добра воља – осим ако их неко пијан није побркао са Жутим Серхатлићем и Хрватом Тонијем Цетинским. Нигдје није било витлејемске сламе и јасала, већ пуно новопеченог сјаја и злата, са духом мафијшке дон Корлеоновске Сицилије. О скромности да и не причамо. Ни Христа Бога ту наравно није било, да из духовно миљама далеке хришћанске скромности витлејемске сламе, посвједочи нашем „позлаћеном“ каноничару, „врлом“ правнику и новогодишњем проти Велибору, ону јеванђелску поруку Христову: Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери, што затварате Царство небеско пред људима; јер ви не улазите нити пуштате да уђу они који би хтјели. … Није могуће да не дођу саблазни, али тешко ономе кроз кога долазе; боље би му било да му се воденички камен објеси о врат и да га баце у море, него да саблазни једног од ових малих…

Видјећемо да ли ће прота Велибор Џомић као и много пута раније, проћи без икакве црквене казне?! Да ли ће канони Цркве важити понекад и за проту Велибора Џомића или ће се опет истопити на одсјају злата са Сицилије и Сплендида? Материјала за црквену одговорност је у изобиљу било и раније, још од давних Требињских дана, али се проти Велибору стално гледало кроз прсте. Вријеме је за чишћење Цркве изнутра. Или ће неко одозго Пилатовски опрати руке… Надамо се да неће, јер ће у супротном и тај неко сам преузети пуну одговорност за најновију јавну бруку среброљубивог, бахатог и нескромног подгоричког проте Велибора Џомића који је нехришћанском прославом новокалендарске нове године у сред Божићног поста, и то у најскупљем и по много чему мафијашком хотелу Сплендид, поново јавно обрукао мантију коју носи.

Линк: Вијести – Џомић Нову годину чекао у Слендиду, Шарић у Медитерану

Извор: „Принцип“

Последњи пут ажурирано ( понедељак, 12 март 2018 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 61 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
Код нас ни патријарси ни сабори никада нису могли да уведу нешто ново, јер је чувар благочешћа код нас увек било само тело Цркве, тј. сам народ, који свагда жели да своју веру сачува непромењену и сагласну вери светих отаца.

(Из ,,Окружне Посланице” Источних Патријараха 1848.год.)

 

Чување истинских канона је дужност сваког човека који се пажљиво односи према својим (црквеним) обавезама: Али, пре свега оних који су Божијим Промислом призвани да руководе другима.

 (Свети Фотије, цариградски патријарх)     

 

Одлично, одлично, пријатељу мој, друже Христов, верни мужу, подвижниче побожности, који си пре спреман да умреш у мукама, него да издаш поверено ти благочешће; у дан суда бићеш са Мученицима.

(Свети Јован Златоусти)

 

Једини  непогрешиви пут ка спасењу јесте апсолутно следовање учењу Светих Отаца, уклањајући се од сваког другог учења и сопственога умовања.

(Св. Игњатије Брјанчанинов)

 

Истински је православан само онај ко и умом и срцем прима све оно чему учи Света Православна Црква и који се смирено сагиње пред њеним ауторитетом. А ко одбацује ауторитет Свете Православне Цркве и пренебрегава њена Божанствена учења, свештена правила и установе, надахнуте Духом Светим – тај се противи Духу Светом и потпада под страшну казну коју је изрекао Сам Божанствени Утемељивач Цркве, Господ наш Исус Христос.

(Архиепископ Аверкије Џорданвилски)

 

Со је изгубила свој укус. Код црквених пастира постоји само слабо, нејасно, и недоследно разумевање ствари и то по слову истине, што убија духовни живот у хришћанском друштву и уништава хришћанство које је у делању, а не у речима. Страшно је када видимо коме је поверено спасење. Али, то је Бог допустио...

(Свети Игњатије Брјанчанинов)

 

Милостивно Божије дуготрпљење одлаже потпуни распад због малог остатка који се спашава, док они који су кренули путем пропасти или су већ пропали достижу врхунац покварености. Они који се спашавају морају то да разумеју и да искористе време које им је дато на спасење... Нека би Милостиви Господ заштитио остатак оних који верују у Њега. Али овај остатак је малобројан и сваким даном је мањи...

(Свети Игњатије Брјанчанинов)

 

Само посебна Божија милост може да заустави ову погубну моралну епидемију, да је одложи на неко време, јер је потребно да се збуде што је проречено Писмима... Нема никога ко би могао да изврши обнову Хришћанства – Сасуди Светог Духа су посвуда пресахнули, чак и у манастирима,  тим ризницама побожности и благодати..

(Св. Игњатије Брјанчанинов)

 

„Боље је сто пута бити блудник, него једном јеретик“.

(Преподобни Гаврило Ургебадзе)


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.