header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Новогође пре Божића дође (из главе је цијела народа) Штампај Е-пошта
понедељак, 04 јануар 2016

За певање уз гусле на Бадње вече у Црној Гори ове, 2015. године по старом календару

Вино пије Џомић Велиборе,

А у оној стоној Подгорици,

Поред скута земље господара,

НАТО Мила, што му нема пара,

Покрај скута свог духовног оца,

Црногорског ЕУ прегаоца,

Што је себи титулу узео

Са Цетиња архиепископа.

А када се поднапио вина,

стаде Џома вако бесједити:

„Бејах Барон од Краљева града,

А видите, браћо, ђе сам сада?

Покрај скута земљи господара,

НАТО Мила, славнога владара,

Покрај скута мог архиепископа,

Ниђе нема овакога попа,

Што се вако на високо попе,

И што има и пића и клопе

А и пара говеда да рани,

Нису таки моји Краљевчани,

Све ти је то пука сиротиња,

А ја више нисам аветиња,

Но сам поста више од сердара,

Правник вредан златног џефердара,

Многима сам поскидао главе

Владикама што се важни праве,

Све сам слушо што ми рече ћаћа,

Џелатима баш се добро плаћа.

Послушни син и ћаћа

 

Тужбу писах чича Артемију,

Подмето сам ногу Василију,

Филарета са трона сам гнао,

Георгију  ја бих за врат стао,

Бејах против исте мајке сина

Баш владике оног Константина,

Па се сада од тих тужби силних

Сит наједох са гозби обилних,

Некад ходих поцепаног тура,

А сада сам значајна фигура,

Ијекавски и зборим и творим,

Само да се свом газди додворим,

На кога ме мој господар тутне,

Јурим, гризем, да ми се не љутне,

Дневи су ми моје врло кратке

Да обавим прљаве задатке“.

Пије вино тај Џома Диплома,

Власник славног индекс-доктората (линк: овде:),

А када се поднапио вина,

Стаде себи вако бесједити:

„Сад су прошла они глупи сати

Када сам се моро претварати

Да сам зилот Светог Николаја,

Сад сам главни подгорички баја,

Џипа возим, светосавља грозим,

Ево часа да се види даса“.

Па он хита лепим Бечићима,

Хотел „Сплендид“ нашег Џому прима,

Да у њему ново лето чека,

Право место за правог човека!

А чујеш ли, о Србине брате,

Ти што немаш индекс-докторате,

Што се чудиш, што те мисли море,

И у глави што ти бучи море,

Што се риташ, и чему се питаш:

„Како прота новогође слави

Кад се Божић Србину на јави?

Откуд прота у томе „Сплендиду“

Када дани поста јоште иду?“

Заостали мој Србине брате,

Глуп си, немаш индекс-докторате,

Година је нова, лепа, фина,

За тог Џому Монтенегра сина.

Шта га брига божићно пециво,

Он не пије ни брљу, ни пиво,

Већ он пије много скупља пића,

Све у друштву пробраних младића.

Ту је славни Мићуновић Брано,

Свима познат Брано је добрано,

А са њим је и Грбовић Џиги

Кога нема ни у једној књиги,

Ал га има где га мора бити,

Таквим друштвом наш се Џома кити.

Од Бранкеље, Џигија и Мила

Није јача баш ниједна сила,

Поштењаци то су са Балкана,

Богомољци да им нема равна,

Па се с њима прота Џома дружи,

Да још више заслуга заслужи.

У „Сплендиду“ право је друштванце,

Монтенегро љуби НАТО ланце,

А Џома се на ЕУ позива,

Брисел му је посто жеља жива,

Зато дође да га браћа виде

Сред славнога хотела „Сплендиде“.

Такве браће Џома се не клони,

Ту му пева и Цетински Тони,

И оркестар Жутог Серхатлића,

Има ића, а има и пића.

Црна Горо, негда Његошева,

Мајко славна Мојковца и Чева,

Гнездо Светог Петра Цетињскога -

Џома слуша Тони Цетинскога!

Црна Горо, што нам негда сија,

Ти постаде нова Сицилија,

Прота Џома, нови јунак прави,

Пре Божића новогође слави,

Чека Џома  да пролеће гране,

Па да неком на праг кућни стане,

Да уцмека још неког владику,

Своме газди на понос и дику!

А ви, Србљи, што читати знате,

Из овога поуку имате:

У СПЦ прилике су таке,

Џомићи су фаце врло јаке,

Џомићима ко се замерио

На крупне се зверке намерио,

Па нек чека шта ће да га снађе

Кад му Џома иза леђа зађе.

Покај, Боже, покај мутиводе,

Што у мутном животе проводе!

Последњи пут ажурирано ( уторак, 13 март 2018 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 27 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
Код нас ни патријарси ни сабори никада нису могли да уведу нешто ново, јер је чувар благочешћа код нас увек било само тело Цркве, тј. сам народ, који свагда жели да своју веру сачува непромењену и сагласну вери светих отаца.

(Из ,,Окружне Посланице” Источних Патријараха 1848.год.)

 

Чување истинских канона је дужност сваког човека који се пажљиво односи према својим (црквеним) обавезама: Али, пре свега оних који су Божијим Промислом призвани да руководе другима.

 (Свети Фотије, цариградски патријарх)     

 

Одлично, одлично, пријатељу мој, друже Христов, верни мужу, подвижниче побожности, који си пре спреман да умреш у мукама, него да издаш поверено ти благочешће; у дан суда бићеш са Мученицима.

(Свети Јован Златоусти)

 

Једини  непогрешиви пут ка спасењу јесте апсолутно следовање учењу Светих Отаца, уклањајући се од сваког другог учења и сопственога умовања.

(Св. Игњатије Брјанчанинов)

 

Истински је православан само онај ко и умом и срцем прима све оно чему учи Света Православна Црква и који се смирено сагиње пред њеним ауторитетом. А ко одбацује ауторитет Свете Православне Цркве и пренебрегава њена Божанствена учења, свештена правила и установе, надахнуте Духом Светим – тај се противи Духу Светом и потпада под страшну казну коју је изрекао Сам Божанствени Утемељивач Цркве, Господ наш Исус Христос.

(Архиепископ Аверкије Џорданвилски)

 

Со је изгубила свој укус. Код црквених пастира постоји само слабо, нејасно, и недоследно разумевање ствари и то по слову истине, што убија духовни живот у хришћанском друштву и уништава хришћанство које је у делању, а не у речима. Страшно је када видимо коме је поверено спасење. Али, то је Бог допустио...

(Свети Игњатије Брјанчанинов)

 

Милостивно Божије дуготрпљење одлаже потпуни распад због малог остатка који се спашава, док они који су кренули путем пропасти или су већ пропали достижу врхунац покварености. Они који се спашавају морају то да разумеју и да искористе време које им је дато на спасење... Нека би Милостиви Господ заштитио остатак оних који верују у Њега. Али овај остатак је малобројан и сваким даном је мањи...

(Свети Игњатије Брјанчанинов)

 

Само посебна Божија милост може да заустави ову погубну моралну епидемију, да је одложи на неко време, јер је потребно да се збуде што је проречено Писмима... Нема никога ко би могао да изврши обнову Хришћанства – Сасуди Светог Духа су посвуда пресахнули, чак и у манастирима,  тим ризницама побожности и благодати..

(Св. Игњатије Брјанчанинов)

 

„Боље је сто пута бити блудник, него једном јеретик“.

(Преподобни Гаврило Ургебадзе)


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.