header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ЕПАРХИЈСКЕ НОВОСТИ arrow Изјава Епископа бачког др Иринеја
Изјава Епископа бачког др Иринеја Штампај Е-пошта
понедељак, 16 март 2009

Епископ бачки др Иринеј

ИЗЈАВА 

ЗАБРАНА ДИСКРИМИНАЦИЈЕ ПО ОСНОВУ НЕКЕ ЛИЧНЕ СКЛОНОСТИ НИЈЕ ИСТО ШТО И СЛОБОДА ЈАВНОГ ИЗРАЖАВАЊА ТЕ ЛИЧНЕ СКЛОНОСТИ

 Због различитих, често и једностраних или погрешних интерпретација проблематике у вези са Предлогом закона о забрани дискриминације у неким средствима јавног извештавања, дајем, у циљу разјашњавања и објективног информисања, следећу личну изјаву, која представља и став Светог Синода моје сопствене Цркве и став свих традиционалних Цркава и верских заједница.

Основна права и слободе јесу уједно основне вредности правног поретка и друштва у целини. Ту спада и забрана дискриминације, тојест начело једнаке заштите правâ и слободâ. Међутим, могућни основи дискриминације јесу нешто сасвим различито.

Забрањена је дискриминација по основу имовног стања, али држава је дужна да умањује сиромаштво. Забрањена је дискриминација по основу инвалидитета, али држава мора предузети све да до инвалидитета не дође.

Предлог који је Влада упутила Скупштини садржи нешто што нема везе са забраном дискриминације по основу сексуалне оријентације. Тај Предлог гарантује право на слободу јавног изражавања сексуалне оријентације. Такво право не постоји ни у једном међународном уговору о забрани дискриминације, ни у једној европској директиви, ни у једном релевантном европском или светском законодавству. Право на јавно изражавање неке личне склоности, која не спада ни у домен мисли и идеја ни у домен културе, није средство борбе против дискриминације. Вршење таквог права, дакле јавно изражавање било које сексуалне оријентације, вређа право грађана на приватност и породични живот, а вређа и њихова верска уверења, као и неприкосновеност достојанства личности.

Традиционалне Цркве и верске заједнице не желе ни најмање умањење забране дискриминације. Грађани Србије, као и странци који живе у Србији, не смеју бити дискриминисани због својих личних својстава или склоности. Традиционалне Цркве и верске заједнице подржавају сваки напор у том правцу, укључујући и хитно доношење одговарајућег закона.

У овом свом настојању традиционалне Цркве и верске заједнице делују потпуно самостално, без икаквог садејства са било којом политичком странком.

            16. март 2009. године

Доставља: епископ бачки Иринеј, с.р.

* * *

Последњи пут ажурирано ( понедељак, 16 март 2009 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 133 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
Код нас ни патријарси ни сабори никада нису могли да уведу нешто ново, јер је чувар благочешћа код нас увек било само тело Цркве, тј. сам народ, који свагда жели да своју веру сачува непромењену и сагласну вери светих отаца.

(Из ,,Окружне Посланице” Источних Патријараха 1848.год.)

 

Чување истинских канона је дужност сваког човека који се пажљиво односи према својим (црквеним) обавезама: Али, пре свега оних који су Божијим Промислом призвани да руководе другима.

 (Свети Фотије, цариградски патријарх)     

 

Одлично, одлично, пријатељу мој, друже Христов, верни мужу, подвижниче побожности, који си пре спреман да умреш у мукама, него да издаш поверено ти благочешће; у дан суда бићеш са Мученицима.

(Свети Јован Златоусти)

 

Једини  непогрешиви пут ка спасењу јесте апсолутно следовање учењу Светих Отаца, уклањајући се од сваког другог учења и сопственога умовања.

(Св. Игњатије Брјанчанинов)

 

Истински је православан само онај ко и умом и срцем прима све оно чему учи Света Православна Црква и који се смирено сагиње пред њеним ауторитетом. А ко одбацује ауторитет Свете Православне Цркве и пренебрегава њена Божанствена учења, свештена правила и установе, надахнуте Духом Светим – тај се противи Духу Светом и потпада под страшну казну коју је изрекао Сам Божанствени Утемељивач Цркве, Господ наш Исус Христос.

(Архиепископ Аверкије Џорданвилски)

 

Со је изгубила свој укус. Код црквених пастира постоји само слабо, нејасно, и недоследно разумевање ствари и то по слову истине, што убија духовни живот у хришћанском друштву и уништава хришћанство које је у делању, а не у речима. Страшно је када видимо коме је поверено спасење. Али, то је Бог допустио...

(Свети Игњатије Брјанчанинов)

 

Милостивно Божије дуготрпљење одлаже потпуни распад због малог остатка који се спашава, док они који су кренули путем пропасти или су већ пропали достижу врхунац покварености. Они који се спашавају морају то да разумеју и да искористе време које им је дато на спасење... Нека би Милостиви Господ заштитио остатак оних који верују у Њега. Али овај остатак је малобројан и сваким даном је мањи...

(Свети Игњатије Брјанчанинов)

 

Само посебна Божија милост може да заустави ову погубну моралну епидемију, да је одложи на неко време, јер је потребно да се збуде што је проречено Писмима... Нема никога ко би могао да изврши обнову Хришћанства – Сасуди Светог Духа су посвуда пресахнули, чак и у манастирима,  тим ризницама побожности и благодати..

(Св. Игњатије Брјанчанинов)

 

„Боље је сто пута бити блудник, него једном јеретик“.

(Преподобни Гаврило Ургебадзе)


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.