header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow АПОКАЛИПСА arrow Архимандрит др Никодим (Богосављевић): „Док се не уклони онај који сада задржава“ (2.Сол. 2,7)
Архимандрит др Никодим (Богосављевић): „Док се не уклони онај који сада задржава“ (2.Сол. 2,7) Штампај Е-пошта
четвртак, 17 март 2016

 Другом Христовом доласку претходиће стварање антихристовог царства, царства јудејског месије, лажног христа. Св. Ап. Павле објашњава Солуњанима, који су мислили да ће Христов Долазак бити брз: „Да вас нико не превари ни на који начин; јер неће доћи [Христос] док најпре не дође отпадништво и не појави се човек безакоња, син погибли, који се противи и преузноси изнад свега што се зове Бог или светиња, тако да ће сам сести у храм Божији као Бог, тврдећи за себе да је Бог“ (2. Сол. 2, 3-4). И још додаје: „И сад знате шта га задржава да се не јави до у своје време. Јер тајна безакоња већ дејствује, само док се уклони онај који сад задржава“ (2. Сол. 6-7).

Свети Оци једнодушно тумаче да под оним „који сад задржава“ стварање антихристовог царства треба подразумевати православног Цара: најпре визнатијског и потом руског. Руски Цар Св. Николај 2. је „уклоњен“ 17. 07. 1918. године, и скоро стотину година касније антихристово царство се још није остварило. Сматра се да је после „уклањања“ православног Цара „онај који сада задржава“ Цар Небески, Свети Дух, Који обитава у Православној Цркви. Другим речима, Црква Православна, захваљујући Светоме Духу, јесте „онај који сад задржава“ да се не оствари „тајна безакоња“ у пуноћи. Из овога произилази да ће се антихрист зацарити онда када Црква изгуби моћ да га „задржава“. С обзиром на обећање Христово да је Црква неуништива и да је ни „врата пакла неће надвладати“ (Мт. 16, 18), услов да она престане да врши службу „онога који сада задржава“ јесте да је напусти сила Светога Духа, да обезоблагодати; а то се може догодити једино ако Црква прихвати јерес за своје званично учење.

28. јануара 2016. Предстојатељи Помесних Цркава су прихватили документ „Односи Православне Цркве према осталим хришћанима света“ за најављени Свети и Велики Сабор. Митр. Лимаски Атанасије, Митр. Пирејски Серафим, проф. Д. Целингидис, учесници скупа у Санкт-Петербургу 06. марта, писац ових редова и многи други православни богослови, сматрају да се њиме промовише свејерес екуменизма. Ако се он прихвати на Светом и Великом Сабору на Криту, за Духове ове године, Православна Црква ће прихватити јерес за своје званично догматско учење, и самим тим себе лишити благодати Светога Духа, Духа истине, Који не може обитавати у лажи, и, самим тим, престати да врши своју службу „онога који сада задржава“. И царство антихриста ће се остварити. Увод у његово стварање треба да буде Трећи Светски Рат.

Не знамо да ли ће Господ допустити да се све ово догоди. Једино што знамо јесте да је почетак Светог и Великог Сабора на Криту заказан за 16. 06. 2016.

Извор:  http://nikodimbogosavljevic.com/dok-se-ukloni-onaj-koji-sada-zadrzava-doc

Последњи пут ажурирано ( четвртак, 17 март 2016 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 33 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
ПОУКЕ СВЕТИХ ОТАЦА О БОГАТСТВУ И СИРОМАШТВУ

Љубав према земаљским стварима помућује ум и срце, док презир према њима доноси мир и тишину (авва Исаија).

-Сиромаштво лишава многих земаљских угодности, зато води путем који је слободан од многих опасности.

-Нећемо желети сувишно. Бићемо задовољни малим – и увек ћемо бити богати (Свети Јован Златоуст).

-Сиромаху су потребни само храна и одећа, док су богатоме потребна имања, куће, гозбе, почасти, безбедност, слава (Свети Јован Златоуст).

-Нека те не заводи туђе добро, јер ћеш и своје брзо оставити (Свети Димитрије Ростовски).

-Угађање телу и уживање у великом богатству и власти, представљају смрт за душу. Напротив, рад, трпљење, сиромаштво праћено благодарношћу, и умртвљивање тела – живот су душе и пут до сваке утехе. Почетак греха је похота, кроз коју разумна душа гине. А љубав представља почетак спасења и Царства Небеског за душу (Свети Антоније Велики).

-Не завиди богатима и не тугуј што немаш богатство, јер оно никако није обележје истинске среће и задовољства.

-Имати богатство, то никако не значи бити спокојан, задовољан и не желети ништа више. «Ти тугујеш – вели свети Златоуст – кад видиш богатог, а он тугује много више од тебе, кад види некога ко је богатији од њега».

-Боље је живети у сиромаштву, него у неправедно стеченом богатству (Свети Тихон Задонски).

-Богатство се не састоји у томе да се поседује благо, него да се не брине о његовом прибављању (Свети Јован Златоуст).

-Ко је погазио страст према богатству, тај је богатији од свих (Свети Јован Златоуст).

-Не имати богатство, него немати потребу за богатством – то је највеће богатство (Свети Исидор Пелусиот).

-Богу нису угодна велика дела, него велика љубав са којом се она чине (Свети Василије Велики).

-Кад је неко лењ у нечем малом што зависи од њега, не веруј да се разликује ни у великом (Свети Исак Сиријац).

Нема ничег великог кад је мала љубав, и ничег малог кад је љубав велика (Свети Василије Велики).


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.