header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ПРАВОСЛАВЉЕ - АКТУЕЛНО arrow У манастиру у Бошњанима на Светог Илију проплакала икона Светог Апостола Луке
У манастиру у Бошњанима на Светог Илију проплакала икона Светог Апостола Луке Штампај Е-пошта
среда, 03 август 2016

 Чудо на Светог Илију! Проплакале иконе манастира Свети Лука у Бошњану, недалеко од Варварина. Више од стотину верника јуче је сведочило тренутку када су из очију на чудотворним иконама Св. Луке и Св. Алексеја Царевића потекле мироточиве сузе, док се манастиром ширио специфичан мирис.

Ова несвакидашња појава, према речима свештеника и верских аналитичара, представља Божју опомену, несрећу и страдање. Последњи пут су, како кажу мештани, заплакале 24. априла на Цвети, на дан политичких избора у Србији.

Верски публициста Владимир Димитријевић објашњава за „Ало” да мироточење икона значи да Бог и свеци брину о људима, шаљући им поруке.

– Ако мироточи обилно са различитих места на икони, попут руку Христа или светих, оно може означавати милост Божју и радосне догађаје. Ако тече у виду суза, оно може да означава близину страдања и догађаје који ће све потрести.

И у једном и у другом случају то су опомене и позиви на духовно буђење, указивање на чињеницу да све што чинимо и што јесмо, чинимо и јесмо у Божјем присуству – наводи Димитријевић.

Протођакон Љубомир Ранковић истиче да је тешко објаснити зашто иконе плачу, јер то само Бог зна.

– Када физички мртва ствар пројави живо дејство, попут суза, то може бити само Божје дело. Плач је знак туге и долазак жалости, несреће, али и опомена од Бога. Да се неко исцелио преко тих суза, онда би то била Божја милост. С обзиром на то да ова порука није послата разговетно у виду писма или гласа, већ тајно, значи да морамо сачекати и видети шта ће се то догодити – каже Ранковић.

Извор: "Ало"

Последњи пут ажурирано ( среда, 03 август 2016 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 68 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

СА СВЕТИМ ВЛАДИКОМ НИКОЛАЈЕМ ИЗ ДАНА У ДАН -

ПОУКЕ:

 

СУНЦЕ ПРАВДЕ

Што год Христос као Сунце правде стоји више, то су наше људске сенке мање и краће; а што год је Христос ниже на видокругу нашем, то су сенке људске јаче и дуже. Када Христос потпуно ишчезне са нашег видокруга, онда се сенке људске издужују и међу собом преплићу и бију као авети. 

Такво аветињско време доживљавао је хришћански свет доста пута.

Доживели смо га и ми у наше доба, и не једном. Ми нисмо ценили светлост и светлост се удаљила од нас; волели смо своје густе и дугачке сенке, па својим сенкама прекрили сву земљу.. И Бог је ишчезао са хоризонта европског.

Јер, Бог се људима не намеће. Сваку твар у васиони Он држи чврсто под Својом влашћу, у својој крепкој руци; само се човеку не намеће, само је човеку оставио на вољу да бира: или са светлошћу или са тамом; или у рај са Анђелима, или у рит са жабама; или бити син Бога Свевишњега, или се признати за сина кала лончарскога и ћумура ковачкога.

 

 + + +

ТРИ ПРЕДМЕТА

О три предмета не жури да говориш:

О Богу - док не утврдиш веру у њега,

о туђем греху - док се не сетиш свога, и

о сутрашњем дану - док не сване.


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.