header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow СРБОЦИД arrow Дмитриј Седов: Европски парламент као капела-костурница
Дмитриј Седов: Европски парламент као капела-костурница Штампај Е-пошта
уторак, 09 август 2016

 У свему треба бити постепености. Недавно одржана изложба “Хрватски светитељ Алојзије Степинац” међу зидинама Европског парламента, представља још једну етапу у претварању те цењене институције у капелу-костурницу. За неупућене –  код римокатолика капела представља цркву украшену људским костима. Ономе ко први пут уђе у такву верску институцију, диже се коса на глави. По зидовима су изложене кости руку и ногу, лустери су украшени лобањама, по угловима су разбацани стари запуштени скелети.

Очигледно је то безумно лепо за укус римокатоличких монаха. Наравно, ти монаси нису били друмски разбојници и кости за украшавање добијали су без примене насиља. Једноставно, у епохи Средњег века, када је у Европи беснела куга, они су у огромним котловима кували своју сабраћу која су умрла од те болести, а костуре су користили за корисне ствари.

Једна од најпознатијих римокатоличких капела налази се у Кутној Гори у Чешкој. Не знам колико је тај облик култног ентеријера близак хришћанству, али после посете таквој костурници у Кутној Гори, ја сам се почео односити према римокатолицизму горе него раније. Раније сам се према њему једноставно односио лоше, јер је непознати нацистички војник урезао на довратку куће мог деде римокатолички крст и паролу “С нама је Бог”. Било је то у Белорусији за време рата. Кућа је остала читава до дан данас, а давно усопши деда није склањао то ремек дело, како би људи знали какав је бог био са њима. Пола села је било убијено.

Сетио сам се тих успомена јер је Алојзије Степинац активна фигура догађаја из Другог светског рата и о њему се има шта рећи. Тачније, о њему морају да говоре саме његове речи. Узмимо као пример запис који је сачинио Алојзије на неколико недеља пре почетка Другог светског рата у свом дневнику: “Хрвати и Срби су два различита света, два различита пола; они никада неће наћи заједнички језик, осим ако се не деси чудо Божије. Та шизма је највеће зло у Европи, можда ћак и веће од протестантизма. Ту нема морала, нема принципа, нема истине, нема праведности, нема честитости…”.

Зар вам се не чини да је лукави Алојзије завиривао баш у дневник Алфреда Розенберга. Онога који је био родоначелник Хитлеровог плана за уништење источних народа. Истоветна љубав према другим нацијама, истоветна трпељивост према другим конфесијама.

На изложби у Европском парламенту, из неког разлога није било фотографија са оваквим записима. А њих је требало окачити поред централног портрета блаженог. И сваки коментар би одмах постао сувишан. Иако, можемо претпоставити, да ако међу зидинама Европског парламента буду зидали капелу украшену сличним делима, у њој би се могли сместити и многи други Степинчеви експонати. Сумирајући их, познати италијански историчар Марк Ривели пише: “Максималну одговорност (за геноцид над Србима) сноси примат Хрватске монсињор Алојзије Степинац: он је био повезан са усташком аристократијом, био је члан парламента Независне државе Хрватске, начелник свих капелана одреда убица, био је награђен од стране диктатора Павелића… Истина… установљена на ту страну разумних сумњи, огледа се у томе да будући блажени Степинац није ни прстом мрднуо да би спречио етнорелигиозни геноцид”.

Не чуди што је после доласка Титовог режима на власт у Југославији, Степинац био осуђен на 16 година затвора по оптужби за државну издају и ратне злочине.

Не чуди ни то да је, налазећи се у затовру, он добио од Ватикана чин кардинала свештеника. А 1998. године убројан је у лик блажених Римокатоличке цркве. Света Столица је увек разумно схватала значај информативних ратова.

Мислим да је успео почетак велике градње капеле костурнице у згради Европског парламента. Изложба о Алојзију Степинцу је спроведена без гриже савести и без призивања на историјско памћење. И од њеног назива “Хрватски светитељ Алојзије Степинац” није се срушио плафон те богоугодне институције.

Не сумњам да ће ова изложба представљати пример којим ће се одушевљавати руководство Украјине. Над Кијевом одавно лебди идеја да је дошло време да се канонизују крвници пољског, руског, јеврејског и украјинског народа – Степан Бандера и Роман Шухевич. У том случају би у Европски парламент стигла велика колекција костију и лобања из Украјине.

Због тога ми и говоримо о постепености. Прво Степинац, потом Бандера са Шухевичем, а тамо кад погледаш, већ и Мусолини искаче. Како се све ђаво не шегачи.

Тако ће се Европски парламент претворити у гробље скелета. Технологија њиховог добијања је позната још од Средњег века: прво се скувају у котлу до непрепознатљивости, а потом се кости окаче да висе по зидовима.

Последњи пут ажурирано ( уторак, 09 август 2016 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 5 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

СА СВЕТИМ ВЛАДИКОМ НИКОЛАЈЕМ ИЗ ДАНА У ДАН -

ПОУКЕ:

 

 "О Српче моје златно, вредност твоја у вери је твојој. Ако би, не дај Боже, неки злокобни ишчупао веру из душе твоје, бићеш јефтинији од замуклог славуја и чудовишнији од очупаног пауна!"

"Брани, дакле, веру своју, јер она брани тебе. Вера ти је извор живота, вера - храна, вера - одело душе твоје, вера - здравље твоје, вера - песма твоја и радост и весеље, вера - вредност твоја, вера - цена бића твога, вера - пламен Божанства у теби, Србине брате мој."

 "Борба за веру борба је за душу; борба за душу борба за прави живот; борба за прави живот борба је за једну вредност већу и вишу од свега света и свега у свету. Јер Христова су уста изрекла ону велику реч: шта користи човјеку да цео свет задобије а душу своју изгуби? Заиста велика и света реч, изречена од најсветијих уста."

"Због тога ти говорим: бори се и не клони! Тајанствени сат времена, навијен руком Створитеља, сваки минут избија и откуцава земни рок земнородним. На сваки откуцај анђели изводе из овог живота чете Божје, и пресељавају их у други свет. Кад избије твој минут, ти ћеш морати оставити све и поћи једино са душом својом. Бори се за душу, да би имао с чим поћи у онај свет. А борба за душу, борба је за веру. Јер је речено и потврђено, да само душа са вером има намену и сврху. Душа без вере нема ни намене ни сврхе. Тако је речено и тако потврђено."

"Кад очуваш веру своју, очувао си душу своју. Кад очуваш душу своју, лако ћеш се растати са овим светом, и лако ћеш ући у живот вечни, који обећа Створитељ благословеним Србима Својим."

 

 


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.