header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Српска житија у расејању Штампај Е-пошта
недеља, 29 март 2009

Српска житија у расејању

Image         Препис Доментијановог „Житија Светог Саве” и Вуканово јеванђеље само су делић српског писаног блага у страним земљама, које ће изучавати Комисија за истраживање и прикупљање српских рукописа у иностраним збиркама

Никољданско јеванђеље по Марку , Даблин, библиотека Честар Битија, 13-14 век (Фото Народна библиотека Србије)

„Далеко од очију, далеко од срца”, каже пословица, која би се могла применити и на случај српских рукописа расејаних по свету, од којих за неке знамо где се чувају, али највећи део je остао мало истражен или потпуно непознат.

„Ово је један од начина враћања дуга нашим прецима, помало заборављеним, који су учествовали у стварању српске културе, историје и традиције”, каже мр Зоран Недељковић, управник Библиотеке Српске патријаршије и председник недавно основане Комисије за истраживање и прикупљање српских рукописа у иностраним збиркама. Шесточлана комисија, састављена од професора са Православног богословског, Филозофског и Филолошког факултета, као и стручњака из Народне библиотеке Србије, основана је одлуком Светог архијерејског синода 16. децембра прошле године, са благословом митрополита црногорско-приморског Амфилохија, који замењује патријарха српског Павла у вршењу дужности, као и уз подршку Министарства за дијаспору.

– Идеја је била да то писано културно благо, расуто по свету у минулим вековима, на неки начин буде враћено у Србију, јер су то заиста изузетна сведочанства о култури српског народа, њеном континуитету, вековном постојању наше цркве и државности наше отаџбине – објашњава мр Недељковић.

Проучаваће се збирке у музејима, библиотекама, манастирима, приватне и друге архиве до којих наши стручњаци буду могли да дођу, истраживачи ће користити и приватне контакте да би што више сазнали о српском писаном благу, а наша министарства, државне и црквене институције помагаће да се и преко амбасада и других званичних установа лакше дође до земаља које су предмет истраживања. Као резултат, биће објављен каталог српских рукописа из сваке земље која буде предмет истраживања. То ће бити подлога за заинтересоване научне истраживаче у земљи и иностранству.

– Истраживања су започета у Чешкој и после неколико месеци рада у више различитих збирки, једна од њих је и богата Шафарикова, пронађено је више од 80 различитих српских текстова. Неки од њих су изузетно значајни, као на пример преписи неких Доментијанових дела, неопходних за боље познавање и проучавање српске средњовековне књижевности. Такав је, на пример, препис Доментијановог „Житија Светог Саве” из 15. века или преписи Студеничког типика са „Житијем светог Симеона” од Светог Саве из 1619. године – објашњава мр Недељковић.

Већ сада се зна да има доста српских рукописа у Мађарској, Бугарској, Бечу, а наши истраживачи уцртали су, за сада, у своју маршруту и Румунију, Грчку, Ватикан, Синај, Свету гору, Немачку...

– Веома нам је интересантна Русија. Само у Петрограду и Москви има више стотина српских рукописа, за добар део знамо, али их немамо у форми каталога. Напоменућу само неке од њих. У Петрограду се, на пример, чува Вуканово јеванђеље писано крајем 12. века, које је поред Мирослављевог наше најстарије јеванђеље. У Петрограду имамо и Радослављево јеванђеље из 15. века које има само 12 сачуваних листова и изузетно лепе минијатуре које су у њему осликане. Такође, у Москви се чува један препис Теодора Граматика из 1263. године, „Шестоднев Јована Егзарха”, који је радио за Доментијана – наводи управник патријаршијске библиотеке.

Занимљива за проучавање биће и Украјина, где су педесетих година 18. века основана два српска насеља, Славеносербија и Нова Сербија, насељена српским народом који је дошао из Аустроугарске, већином војницима и њиховим породицама.

– Мало је вероватно да ће нам неко вратити те рукописе који су, у исто време, и светска културна баштина, али свакако ћемо замолити да их добијемо у дигиталној форми или ћемо их вратити бар у сазнајној форми кроз опис рукописа, збирке где се налази и сигнатуре под којом је заведена. Иначе, комисија ће у свом раду детаљно описати сваки рукопис, где је настао, у каквом је стању, где се сада налази и уопште дати један краћи стручни опис – истиче мр Недељковић.

Осим проучавања самих текстова, комисија ће се трудити да истражи путеве и начине како су они доспели у земље у којима се сада налазе.

– Напоменуо бих да су рукописи већином црквеног, богослужбеног карактера, али вероватно нису сви такви. Наше истраживање се неће ограничити само на њих, него уопште на књижевна дела из тих времена. Пројекат ће се сигурно радити и више од једне деценије, у зависности од средстава и организације – наводи мр Недељковић.

Јелена Беоковић

          [објављено: 30/03/2009]

http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Srpska-zitija-u-rasejanju.sr.html

 

Последњи пут ажурирано ( недеља, 29 март 2009 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 18 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
+ + +
„Ако кажете да не постоји завера, онда постоје само две могућности: или сте незналица, или сте део завере.“

Уредништво „Борбе за веру“


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.