header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Биговић: Не бити у дијалогу са свима је против Цркве Штампај Е-пошта
понедељак, 30 март 2009

Биговић: Зло је супротстављање грађанског и верског

Image          БЕОГРАД - Професор Православног богословског факултета у Београду, протојереј Радован Биговић оценио је данас да је највеће зло, које штети развоју друштва, "супротстављање грађанског и верског".

 

Истакавши да верско и грађанско нису у супротности, јер су и верујући људи грађани, Биговић је апеловао на смислен дијалог, који не значи, како је објаснио, само толеранцију, већ и узајамно поштовање и уважавање, без кога нема плуралистичког друштва и слободе у хришћанској љубави.

Подела на верско и грађанско је неприхватљива

"Ова дистинкција на верско и грађанско ушла је у наше друштво, а потпуно је бесмислена и неприхватљива" изјавио је он у дебати на тему: "Држава, друштво и верске заједнице" која је данас у организацији Центра за демократију одржана у седишту Народне банке Србије.

Отуд се и у образовном систему супротстављају верска настава и грађанско васпитање, "што не постоји нигде на свету, а родитељи доводе у шизоидну ситуацију да бирају да ли да им деца буду верници или грађани, а желе да буду и једно и друго", указао је Биговић.

Поводом све присутнијих теза у јавности да се СПЦ меша у политику и државна питања, Биговић је истакао да уставно право на слободу свести и вероисповести подразумева и "јавно уживање тог права у заједници".

"Изнети своје мишљење није смртни грех. Сви то чине па и верске заједнице, а држава то не мора да усвоји и најчешће не усваја", подсетио је проф. Биговић истакавши да се нико, међутим, "не залаже за теократију, нити сања о клерикалном типу државе".

Подсетивши да се однос Цркве и државе кроз историју мењао и да уговор о ЕУ помиње редован и транспарентан дијалог с верским заједницама које имају и своје представнике у Бриселу, Биговић је навео да СПЦ и друге верске заједнице у Србији "не траже ништа више осим да се примењује овај европски модел".

"Не бити у дијалогу са свима је против вере и саме Цркве", рекао је Биговић указавши да су, истина, "наше верске заједнице тренутно више усмерене према држави, него цивилном друштву, што није добро јер не треба да имају моћ у смислу доминације".

Биговић сматра да је проблем што, изгледа, не разумемо добро шта значи одвојеност државе од Цркве, када је реч о праву верских заједница да се изјашњавају о најважнијим друштвеним питањима.

Свештеници не треба да агитују за партије

Црквени канони забрањују свештеницима да се баве политиком и они не треба да то чине, нити да агитују за поједине партије, јер је то контрапродуктивно, али не видим зашто то не би могли да раде верујући људи, којих има у свим верским заједницама као и свим НВО, казао је он.

Биговић је указао да су верске заједнице у Европи традиционално склоније десници, "што има за последицу успоравање друштвеног развоја" истакавши да није нашао довољно уверљив разлог зашто не би биле отворене и према левици, јер су чак и ближе онима мање конзервативним.

"Историјски гледано увек је постојао дијалог верских заједница и с десницом и с левицом", казао је он и закључио да је "пуно разлога за дијалог Цркве и верских заједница у целини с покретима и организацијама на левици, тим пре што су јој млади веома склони".

Професор социологије религије на Филозофском факултету у Београду, Милан Вукомановић је оценио да су верске заједнице "изградиле доста респектабилан однос с државом", што је добро", али да "неке ствари на тој релацији још нису решене".

Према његовим речима, чињеница да влада чека на став СПЦ и након што је завршена јавна расправа о закону против дискриминације, намеће с правом питање "да ли је држава у том односу искрена или постоји тенденција да се верске заједнице третирају као политичке партије с 95 одсто бирачког тела".

Вукомановић је оценио да се "Црква бави многим политичким питањима, не само када је реч о статусу Косова и Метохије, што се може разумети, јер је реч о проблему који има есхатолошку димензију, већ и у вези с Војском, медијима, односима са суседима".

"Мада су после 2000. године верске заједнице почеле да успостављају односе са НВО, јаз међу њима је још најизразитији", рекао је он истакавши да "све разлике међу политичким партијама нису толике, колике су разлике невладиних организација с Црквом и државом".

"Стиче се утисак да се у нашем друштву више тежи симфонији Цркве и државе, него једнакости свих у друштву", истакао је Вукомановић и закључио да би Влада и држава требало да створе услове и "дају пример како да сви будемо равноправни".

Расправу, која је вођена у оквиру Демократског политичког форума, помогла је Фондација Фридрих Еберт, а учествовали су представници верских заједница, надлежних државних институција, НВО, историчари, социолози, представници појединих странака и политички аналитичари.

 http://www.rtv.rs/sr/vesti/drustvo/religija/2009_03_30/vest_122550.jsp

Последњи пут ажурирано ( уторак, 12 новембар 2013 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 28 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
+ + +
„Ако кажете да не постоји завера, онда постоје само две могућности: или сте незналица, или сте део завере.“

Уредништво „Борбе за веру“


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.