header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow МИСИОНАР arrow Духовне поуке Преподобног Никона Оптинског (1)
Духовне поуке Преподобног Никона Оптинског (1) Штампај Е-пошта
петак, 30 септембар 2016

    СЛАВА ТЕБИ БОЖЕ МОЈ ЗА ПОСЛАТО МИ ИСКУШЕЊЕ

 (Превод текста са бугарског сајта „Буди веран" објављеног 07. авг. 2016. г.)

О искушењима

Живот без искушења је знак за то да Бог не благоволи према човеку (није наклоњен човеку - прим.прев.). Не треба да завидимо онима који живе без искушења,  јер је крај њиховог живота без страдања плачеван.

Не треба намерно да изазивамо страдања, јер у томе има гордог самопоуздања. Али када  сама дођу, не бој се од њих и не мисли да су дошла случајно, стицајем околности. Не, она су допуштена од стране нама недостижног Промисла Божјег.

На земљи, никада није било и неће бити места без патњи. Овакво место може да постоји само у срцу, када је у њему Господ.

Свако добро дело и наша вера треба да буду испитани. Испитивање се врши  искушењима, која се допуштају како би се открило ко заиста воли Бога. Без да претрпи искушења, чак и благодарна (захвална - прим.прев.) душа, није способна да наследи Царство Божје.

Одважно подношење искушења је изједначено са мучеништвом.

Страдања су животни удео свих, који желе спасење. Стога, уколико страдамо треба да се радујемо, јер се тако извршава наше спасење.

Искушење у нашем срцу отвара пролаз за Божју благодат.

Искушења (сви облици страдања – прим.прев.), нису ништа друго до преживљавања нашег срца, када се дешава нешто супротно нашој жељи и нашој вољи. Како нас ова не би притискала и мучила, потребно је да се откажемо од своје воље и да се у свему смиримо пред Богом. Бог жели наше спасење и устројава га недостижно за нас. Препусти се вољи Божјој и наћи ћеш мир срцу своме, и својој страдалној души.

           Када напада искушење, отац Никон је учио да се чита молитва: „ Слава Теби, Боже мој, за послато ми искушење! Прихватам оно што је достојно за одплату дела мојих. Прими ме у Царство Твоје. Нека је у свему Твоја света воља!

За све захваљујем Господу. Жалостан сам само тада, када размишљам о страдањима оних, који су мене ожалостили… Али нека буде воља Божја.

Треба да знамо да нас Промисао Божји не ослобађа од страдања потпуно и не уклања их сасвим од нас, не избавља нас од искушења, и ова такође не отклања потпуно од нас, него нам даје силу, чврстину и храброст да их претрпимо ( и тако победимо - прим.прев. ).

О усаглашавању воље човекове са вољом Божјом

Верујем да Господ устројава моје спасење, шаљући ми једно или друго. Верујући да Божји Промисао бди нада мном, бојим се да усмеравам свој живот по своме расуђивању. Увиђам како слеђење сопствене воље човеку доноси невоље и тешкоће. Нека буде блага и савршена Божја воља! Њој препуштам и себе самога, и сав свој живот, и све: прихватање воље Божје моме срцу доноси мир.

Постизање (препуштања себе самог вољи Божјој и прихватања - прим.прев.), воље Божје могуће је онима са  чистим животом. Они добијају дар духовног расуђивања, а овај је највиши  од свих врлина.

---

Један мирјанин упитео оца Никона:

- Реците баћушка, како да живим?

Отац Никон се замислио и одвратио:

- Читате ли псалтир?

- Да, читам.

- Обзиром да читате, мора да се сећате да је тамо, на једном месту, написано: Бог „Упућује кротке истини, учи кротке ходити путем Његовијем. „ (Пс. 24:9;  Превод: Ђура Даничић). Шта значе ове речи? Ове речи значе да Сам Господ учи путевима Господњим, а не човек. Да само Господ може човека да научи путевима Господњим, али не учи Он све људе него само кротке, јер онај који се у срцу своме смирује, он душу своју чини способном да прими божанско учење. Само овакви биће од Господа научени.

Да пронађе Господа може само онај, који у свом личном животу испуњава Христове заповести. Али, уколико је некоме његова лична воља - „ нека буде по моме „ - драгоценија од Христовог учења, о таквом ћу прећутати. Свако ће пожњети оно што је посејао.

Не треба да се тражи човекова правда, тражи само правду Божју.

Ако се у свему препустимо вољи Божјој, онда ће бити све у реду, и оно непријатно биће прихваћено као неопходно.

 

О молитви

Нити један дан не остани без молитве. Извршавајте своја молитвена правила; уколико из неких разлога не можете цело, ипак извршите барем пола правила или неки његов део, али нити један дан не будите без молитве. Знајте да ако пропуштате правило, ако остављате молитву, неосетно ћете стићи до таквог стања да код жеље да се молите, код снажне потребе да се обратите Богу, нећете моћи то да учините, срце ће остати хладно и грубо и стајаћете (на молитви - прим.прев) као пањ. Молитвом се умољавају Божји венци, привлачи се Божји благослов. Призива ли човек  благослов, овај ће му и доћи.

Не заборављај молитву, она је живот за душу.

Молитва, са препуштањем самога себе вољи Божјој, правила је чуда, прави их и сада и немогуће чини могућим.

Моли се свакодневно, и ујутро и увече, за оне према којима гајиш лоша осећања, те на тај начин, уместо нерасположења према њима, да се у тебе усели чиста љубав у Господу, јер ближњи треба да се воли у Господу и због Господа.

Тамо, где смо беспомоћни, једино средство је молитва.

Ђаволова завист, и свих демона, подстиче их да желе погибељ људи,  а борба са овима јавља се нарочито у време молитве слугу Божјих, јер код правилне молитве човек може да добије и добија свако благо. Редослед напада непријатеља је следећи: најпре, благовидне помисли; код пажње према њима ум се лишава слободе. Следе откривено  грешне помисли и ум, изгубивши слободу код првих помисли, бива побеђен од ових других. Због тога опште правило гласи: за време молитве одбацуј све помисли.

Помолих се, прочитах оно што је одређено и слободан сам, испуних свој дуг; таква молитва не даје добре плодове. А оваква молитва јавља се код оних , који своје општење са Богом ограничавају само на испуњавање правила или одлазак у цркву, не тежећи томе да им молитва испуни цео њихов живот и сва њихова дела.  

Треба пажљиво да изговарамо речи молитве, да се удубљујемо у смисао, а не да тежимо вишим преживљавањима… Јер, уколико читамо неправилно и без потребне пажње и удубљивања у прочитано, тако радујемо бесове.

Боље је молитвено правило да не буде много дугачко, али да буде испуњавано постојано и са пажњом.

Ћутање припрема душу за молитву. Тишина - како ова благотворно (корисно -прим.прев.) делује на душу!

Страх Божји је пројава (знак - прим.прев) одсутности поуздања у своје силе. Храброст је знак присуства наде у свемогућу силу и помоћ Божју.

Наставиће се...

 Духовне поуке Преподобног Никона Оптинског (2)

Са бугарског превео: Брат Бодуш

 

Уредништво "Борбе за веру" најсрдачније захваљује брату Бодушу из Бугарске на преводу и слању овог душекорисног текста.

 

 

 

Последњи пут ажурирано ( субота, 01 октобар 2016 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 38 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

ДУХОВНЕ ПОУКЕ

Сиромаштво

Није за осуду бити сиромах, већ немати храбрости у подношењу беде. (Св. Василије Велики)

Корист

Корисно ћемо ми за себе наћи тада, када будемо тражили корист за ближњег. (Св. Јован Златоусти)

Жртва усрећује

Није богат онај који поседује иметак и чува га, него онај који га дели. Жртва, а не поседовање нас усрећује. (Св. Климент Александријски)

Убоги и богати

Није убог онај који нема ништа, него онај који много жели; исто није тако богат онај који много има, него онај који ништа не треба. (Св. Јован Златоусти)

Људско срце

По природи људско срце је чисто, меко, топло; али када страсти (грешне навике) продру унутра, оно постаје хладније, тврђе и тамније. Као млеко када се укисели те постаје, гушће, мање течно, лажи (преваре) отврндњавају срце, његов нормални проток смирења је оштећен поквареношћу и злобом.

Са грехом унутар себе и лажама (преварама) око себе, верник је још више убеђен у држање Божијих заповести, јер у њима он налази подршку против његових сопствених грехова и одмор од напада злих људи. (Св. Теофан Затворник)

Божури и трње

Ни на Косову нису расли само божури него и трње. Али се у Грачаницу уносе само божури. (Св. Николај Жички)

Мала сагрешенија

Ђаво нам приказује мале грехове као неважне, јер нас иначе он не би могао наводити у већа сагрешења. (Св. Марко Подвижник)

Непријатности

Мала ватра омекшава велико парче воска, тако и мале непријатности често омекшају, засладе и очисте све наше оштрине, неосећајност и тврдоћу срца. (Св. Игнатије Бријанчанинов)

Огањ

Ми сви једнако примамо благослов од Бога. Међутим, неки од нас примивши од Бога Огањ (то јест Његову реч) постају меки као пчелињи восак, док неки попут глине постају тврди као камен. (Св. Петар Дамаскин)

Опроштај

Чак и ако ти сви духовни оци, патријарси, архијереји и сви људи опросте, још увек ти није опроштено док се не покајеш на делу. (Св. Козма Етолски)


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.