header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Руске духовне приче: Како сејеш, тако ћеш и пожњети Штампај Е-пошта
четвртак, 27 октобар 2016
             Када су га стигле године и здравље попустило, старац је одлучио да се пресели код сина, снаје и свог драгог четворогодишњег унука. Вид му је ослабио, руке су се тресле а ход постао несигуран.

Синовљева породица је увек заједно ручала, али дрхтаве дедине руке и слаб вид ометали су тај догађај. Грашак из кашике често је завршавао на поду, а млеко из чаше брзо је правило флеке на столњаку.

Цела ситуација је нервирала снају али и сина.

– Под хитно морамо нешто предузети – рече син – Доста ми је више просуте хране, флекавих стољњака и његовог мљацкања.

Заједно су одлучили да у углу собе поставе столић за којим ће старац да обедује сам.

Десило му се да је два пута испустио тањир који се разбио и после тога храну су му сипали у дрвену чинију. Због свега тога, старац је био тужан, а очи су му биле пуне суза. Син и снаја су му се обраћали само кад би опет нешто испустио или просуо.

Четворогодишњи унук је све то посматрао и ћутао. Једне вечери отац га је затекао како се на поду игра са дрвеним штаповима.

– Шта то радиш сине?

– Правим дрвене чиније за тебе и маму, из којих ћете ви јести кад ја порастем – поверљиво одговори малиша.

Ове речи запрепастише родитеље. Немо су се гледали, а сузе су им навирале на очи. И без и једне изговорене речи они су знали шта им је чинити.

Те вечери син је пришао старцу, нежно га ухватио испод руке и довео до стола за којим су сви заједно вечерали. Све остале дане он је јео са својом породицом. Из неког разлога ни син ни снаја нису више бринули што је пала виљушка или што се просуло млеко.

Са руског превела: Јагода Милета

Извор: "Видовдан"

Последњи пут ажурирано ( четвртак, 27 октобар 2016 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 18 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

ДУХОВНЕ ПОУКЕ

Сиромаштво

Није за осуду бити сиромах, већ немати храбрости у подношењу беде. (Св. Василије Велики)

Корист

Корисно ћемо ми за себе наћи тада, када будемо тражили корист за ближњег. (Св. Јован Златоусти)

Жртва усрећује

Није богат онај који поседује иметак и чува га, него онај који га дели. Жртва, а не поседовање нас усрећује. (Св. Климент Александријски)

Убоги и богати

Није убог онај који нема ништа, него онај који много жели; исто није тако богат онај који много има, него онај који ништа не треба. (Св. Јован Златоусти)

Људско срце

По природи људско срце је чисто, меко, топло; али када страсти (грешне навике) продру унутра, оно постаје хладније, тврђе и тамније. Као млеко када се укисели те постаје, гушће, мање течно, лажи (преваре) отврндњавају срце, његов нормални проток смирења је оштећен поквареношћу и злобом.

Са грехом унутар себе и лажама (преварама) око себе, верник је још више убеђен у држање Божијих заповести, јер у њима он налази подршку против његових сопствених грехова и одмор од напада злих људи. (Св. Теофан Затворник)

Божури и трње

Ни на Косову нису расли само божури него и трње. Али се у Грачаницу уносе само божури. (Св. Николај Жички)

Мала сагрешенија

Ђаво нам приказује мале грехове као неважне, јер нас иначе он не би могао наводити у већа сагрешења. (Св. Марко Подвижник)

Непријатности

Мала ватра омекшава велико парче воска, тако и мале непријатности често омекшају, засладе и очисте све наше оштрине, неосећајност и тврдоћу срца. (Св. Игнатије Бријанчанинов)

Огањ

Ми сви једнако примамо благослов од Бога. Међутим, неки од нас примивши од Бога Огањ (то јест Његову реч) постају меки као пчелињи восак, док неки попут глине постају тврди као камен. (Св. Петар Дамаскин)

Опроштај

Чак и ако ти сви духовни оци, патријарси, архијереји и сви људи опросте, још увек ти није опроштено док се не покајеш на делу. (Св. Козма Етолски)


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.