header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow АПОКАЛИПСА arrow Пажња!!! Зашто је заиста отворен Христов Гроб
Пажња!!! Зашто је заиста отворен Христов Гроб Штампај Е-пошта
уторак, 01 новембар 2016

Игор Евсин, православни публициста

НЕСАГЛЕДИВЕ ПОСЛЕДИЦЕ ОТВАРАЊА ГРОБА ГОСПОДЊЕГ

Као што је већ познато, у Храму Гроба Господњег у Јерусалиму изводе се рестаурациони радови. Научници који раде рестаурацију гробнице Исуса Христа, уклонили су мраморну заштитну плочу са камена на коме је лежало тело Христово. Ова плоча је била постављена 1555. године ради заштите светиње, пошто су ходочасници узимали и односили делиће реликвија, самим тим рушећи Христов Гроб.

Археолози који су уклонили мраморну плочу са Христовог почивалишта тврде да је у основи овог процеса жеља да се изврши рестаурација главне хришћанске светиње. Такође, они се надају да ће сазнати како је мајка Светог Равноапостолног императора Константина, Света Равноапостолна Јелена, сазнала да је управо то место Гроб Господњи.

Неки представници Православне Цркве, али и Римокатоличке, у отварању Христовог Гроба не виде ништа лоше. На пример, земеник председника Наставног комитета Руске Православне Цркве протојереј Максим Козлов је изјавио да овај догађај спада искључиво у област црквене археологије. „С верске тачке гледишта, ја уопште не видим овде ништа значајно“, - додао је он.

На опаску да научници просто желе да утоле сопствену знатижељу, председник Синодалног мисионарског одељења Московске патријаршије игуман Серапион одговорио је да је радозналост у људској природи и да човеку не може бити забрањено да сазна нешто ново. „Конкретно, људе занима како је поступала Света Јелана трагајући за Гробом Господњим и Животворним Крстом и шта је тада значио гроб Христов“, - појаснио је он.

Игор Евсин

Дакле, ни са верске ни са људске тачке гледишта у овом догађају нема основа за дискусију. Да ли је то тако? Не знам, ја нисам богослов, али као обичан православни хришћанин постављам питања која ме веома смућују.

Као прво, Христов Гроб је отворен искључиво због радозналости? Сумњам у то и мишљења сам да ће се „истраживачи“ постарати да свакаквим преварама потврде информацију из филма „Изгубљени Исусов гроб“, који је снимљен 2007. године у Канади. У том филму аутори тврде да је на основу строго „научних“ археолошких и криминолошких истраживања, анализа ДНК и статистичких прорачуна „доказано“ да је библијски Исус сахрањен у гробници Талпиот, скупа са породицом. Као што је сада познато, Талпиот је стамбени комплекс у Јерусалиму. 1980. године тим градитеља је тамо открио гробницу. Истраживачи тврде да су на пет од десет кутија са костима, пронађених у крипти Талпиот, била урезана имена која су, како верују, повезана са кључним фигурама Новог Завета: Исус, Марија, Матеј, Јосиф и Марија Магдалина. Шести натпис, писан на арамејском, преводе као „Јуда син Исусов“. Тако су се појавили „нови научни докази“ и тобожње анализе ДНК спроведене у једној од најнапреднијих лабораторија, које указују на то да су у гробници Талпиот чувани „остаци Исуса из Назарета и његове породице – Марије Магдалине и сина Јуде“.

Христов Гроб након скидања мраморне плоче
фото: "Спутњик"

Но, чак и ако одбацимо као неодрживу моју верзију у вези са плановима отварања праве гробнице Исуса Христа, још увек остаје много озбиљних питања. Као прво: коме је и због чега све то потребно? Научницима? Зашто? Да би пронашли доказе да је управо то Гроб Господњи? Или су хришћанским црквама, које су дале дозволу за вршење научних огледа са Христовим почивалиштем, потребни научни докази светости тог места? И једнима и другима није довољно то што на овом месту сваке године силази Благодатни огањ?

И ако је дошло дотле да се светост мора доказивати научном експертизом, онда ћемо и мошти многобројних Светитеља давати на анализе ДНК-а и стављати уз њих потврде о оригиналности?

Али, Христовом Гробу је потребна рестаурација – могу ми приговорити опоненти. А ко је могао да одлучи да је Христовом почивалишту, скривеном вековима, потребна рестаурација? И опет – због чега? Зар русофоб-муслиман, који спонзорише терористе у Сирији и подржава тамошње масакре како муслимана тако и хришћана - јордански краљ Абдулах II? Јер управо он је у рестаурацију Кивуклије уложио 4 милијарде долара (!!!). Да, рестаурационе радове практично подржавају све хришћанске конфесије. Но, за мене је и то узнемирујуће, јер Господњи Гроб је Светиња над Светињама. Тешко ми је и да замислим да ће у Светињу над Светињама свих хришћана, уз спонзорство милијардера-кољача Абдулаха, упасти ко зна какви људи и газити ногама по светињи, правдајући то потребом за обављањем рестаурационо-истраживачких радова. За мене то је просто скрнављење Светиње. Шта, зар смо заборавили како су бошљевици „истраживали“ светитељске мошти у Русији? Но, тада је православна Русија, колико год је могла, устала у заштиту својих светиња. Вршење таквих „научних радова“ нико од свештенослужитеља ничим није оправдавао и сви хришћани су то сматрали светогрђем и богохулством.

А сада газе Гроб Господњи и – НИШТА! Таква чињења, без обзира чиме се оправдавају, јесу скрнављење светог места и нарушавање закона датог од Самог Господа: „А Бог рече: не иди овамо. Изуј обућу своју с ногу својих, јер је место где стојиш света земља“ (2.Мојс. 3,5).

Скрнављење Светиње над Светињама

За секуларни свет скидање плоче са Гроба Господњег је акт десакрализације највеће светиње хришћанског света. Осим тога, то је есхатолошки чин, који је дошао након - макар и непризнатог, али, по свему судећи, - последњег „Васељенског сабора“ и већ започетог Трећег светског рата.

После свега реченог веома сам узнемирен због ћутања (па чак и саглашавања) хришћанских цркава у вези са скрнављењем Гроба Господњег. Шта је то ако не знак наступања свеопштег отпадништва?

Али ако ја у својим закључцима нисам у праву, онда са хришћанским смирењем молим читаоце да ме исправе и да ми опросте због, за православног човека, погрешних погледа...

По материјалу са: "Одигитрија"

Превод и приређивање: "Борба за веру"

Последњи пут ажурирано ( понедељак, 07 новембар 2016 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 67 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

 Грех је окултна појава, то је изазов Богу, у име илузорне слободе, то је жеља човека да оскврни и уништи образ Божији у својој души. Грех је бесмислен и безобразан, али је он привлачан управо својом бестидношћу. Зашто се таквим захтевом траже најциничније књиге и развратне слике? Управо зато што су они сазвучни страстима и сликама, које се крију у дубинама људске подсвести.

Људи на екрану са великим интересом гледају на слике насиља и ругања над људским телом, као да су хипнотисани том мрачном фантазмагоријом. У сатанистичким сектама садизам и разврат се јављају ритуалима ноћних оргија. Сада хоће да претворе сабат вештица у очаравајући спектакл.

Свети говоре да спасење почиње са виђењем својих грехова. Прво дејство благодати јесте зрак, који је усмерен у дубину душе, у коме човек види себе, покривеног крастама греха, као прокажени са чировима. Пред њим се откривају страсти, као чудовиште које обитава у срцу. Ако се душа не бори са грехом, и покорава му се, онда она сама постаје демоноподобна и демоно-образна. Угризи савести нам говоре о томе, али се само после смрти открива сав демонизам греха, и душа задрхти од ужаса, што остаје у вечности са грехом, као са неизбрисивим печатом одбацивања.

Из утробе земног живота, душа се рађа у вечност, или са ликом Христа, или са ликом сатане; а после васкрсења из мртвих, не само душа, већ и тело, примају образ онога, чему је човек служио. У томе је тајна раја и пакла, вечног блаженства и вечних мука.

Грех има своје апологете; са сваким веком њихов број се увећава, а са сваком деценијом њихов карактер постаје све наглијим и циничнијим.

Савремени оригенисти сачињавају нове теорије да би успокојили грешника. Приклањајући се његовом узглављу, они му, као Шехерезада Ал Рашиду, говоре бајке, само не из „Хиљаду и једне ноћи“, већ из Оригеновог и Карпократовог предања. Њихов главни догмат - коначно свеспасење.

Али Господ је на земљу донео не мир са грехом и сатаном, већ огњени мач благодати, који ће заувек да раздели добро и зло. Оптичка варка ће се завршити и наступиће горко буђење.

Архимандрит Рафаил Карелин


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.