header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Патријархов благослов за подводачицу и масоне Штампај Е-пошта
среда, 30 новембар 2016
 Миодраг Лукић:

Не пада ми на памет да ћутим! 

Ћутање је гријех

Вјероватно ће се сви на први поглед сложити са реченицом из наслова, али је исто тако вјероватно да ће у наставку читања многи почети да се противе ономe што пишем. Пошто сматрам да је ћутање гријех, велики у намјању руку као и гријех непружања помоћи утопљенику који рукама граби за неким чврстим предметом, а човјек који то гледа не пружи руку иако је у могућности да то учини, проговорио сам o теми о којој сви због нечега ћуте.

Прошле године је амбасадорка Љиљана Никшић међу Србе у Швајцарској довела човјека који се представља као гроф Филипе Пикапјетра, а они су га примили раширених руку и одмах поставили за почасног предсједника “Удружења српско-швајцарског пријатељства Арчиблад Рајс”. Медији су помпезно најавили великог српског пријатеља швајцарског грофа Филипа Пикапјетру, а да нико није провјерио ко је овај човјек. Примљен је у амбасади Републике Србије, као и у Удружењу српских привредника у Швајцарској, као што је примљен и у Влади Републике Србије и Министарству спољних послова.

Сматрам да Срби који су били тада активни нису криви jeр им је тог човјека довела жена која је званични представник Владе Републике Србије, али се питам како је могуће да нису примјетили да је иста, представљајући тог назови грофа, рекла да сви знамо шта Свети кнез Лазар значи за српски народ, а у том тренутку је представила Пикапјетру као великог мајстора реда витeзова Светог Лазара.

 

 

 

 

Проговорио сам, али су сви покушали да ме ућуткају. Први је то учинио Бобан Петковић, тадашњи предсједник Српског културног савеза у Швајцарској, који ме прекинуо на јавном скупу па нисам могао да испричам оно што ћу да напишем у овом тексту, али сам искористио своје обраћање да упозорим да умни и часни Срби из Српском Културном Савезу већ деценијама прикупљају и шаљу хуманитарну помоћ угроженима у Србији и Српској, што је више него похавално, али је за сваку критику што ћуте о случају “Каба”.

У кратко, извјесна Богданка Каба је организовала сакупљање помоћи за операцију дјевојчице Јане Стаменковић из Смедерева. Сакупљени новац, више од десет хиљада франака, задржала је за себе а они који су учествовали у акцији ћуте као заливени о том случају иако је за њега сазнала већина заинтересовних Срба у Цириху и околини. Ћутање је гријех рекао сам у наслову, а у овом случају је и саучесништво у криминалној радњи, јер је мистериозна Каба наставила са својом праксом, само је промјенила локацију. Пошто Каба и њене преваре нису основна тема овог текста, вратимо се случају „Гроф Пикапјетра“.

Прочитао сам у медијима и чуо од пријатеља да се појавио швајцарски гроф који је велики српски пријатељ и истовремено је велики канцелар (велики мајстор) реда витезова Хоспиталаца и запитао сам се ко је заблуди: Они који пишу да је швајцарски гроф српски пријатељ, они који вјерују да у Швајцарској постоје грофови или је можда у заблуди патријарх СПЦ, господин Иринеј Гавриловић, који је благословио дјеловање витешког реда Светог Лазара у Србији? Наравно овде пресносим само оно што сам прочитао у медијима и чуо од „витезова“, јер нисам сугуран да је Патријарх благословио дјеловање овог реда, као што се надам да није истина да је дао благослов некаквој новинарки која се представља презименом де Винча или од Винче.


Прво што је морало да убоде у очи моје сународнике у Швајцарској је чињеница да је човјек Швајцарац из њемачког говорног подручја са италијанским именом. Друго и важније је то што се човјек представља као гроф и истовремено као швајцарски држављанин. За неупућене, Швајцарац који би добио племићку титулу би морао да се одрекне швајцарског држављанства, односно човјек који има племићку титулу би, ако би желио да добије швајцарско држављанство, морао да се одрекне своје племићке титуле.

Врло неопрезно би било од мене да тврдим да је патријарх СПЦ-а у заблуди, али истовремено врло глупо би било да повјерујем како је Пикапјертра сасвим у реду само зато што могу да га видим на фотографијама на којима је снимљен у присуству патријарха односно епископа Јована Ћулибрка.

Дакле почевши да сумњам у грофовску титулу и идентитет Пикапјетре провјерио сам прво његову припадност реду Светог Лазара. О реду Светог Лазара нема потребе да говорим јер је опште познат, али није опште познато да постоји више паралених организација које се називају овај назив што потврдио велики канцелар витешког реда Светог Лазара, Клеменс Штротман бивши државни секретар владе Њемачке из времена Хелмута Кола. Тврди да познаје Пикапјетру и да је он споредна фигура и да не припада реду који он води.

Већина мојих сународника иако живе у Швајцарској не знају да је овде могуће скоро све регистровати као удружење па је СПЦ давне 1969 овде регистрована као удружење. Тако је витешки ред 2003 регистрован као удружење и Филипе Пикапјетра је до 2011 био секретар тог удружења.



Одкуд Пикапјетра у Србији и међу Србима?

У овом тренутку не знам како је дошло до тога, ако је дошло, да Патријарх благослови дјеловање назови реда Светог Лазара у Србији (Клеменс Штротман познаје Пикапјетру и тврди за њега да је маргиналац и да је само ред који он лично води онај прави), али могу хронолошки да пратим његове долазке у Србију. Појавио се у Србији у друштву новинарке Весне Југовић (Весна де Винча или Весна од Винче) поводом манифестације Дани Јоргована. Медији који су извјештавали о овом догађају донијели су вијест да је новинарка Да Винча добила благослов од Патријарха за оно што да ради, што не могу да провјерим, али сам сазнао да је Пикапјетра тражио пријем код благопочившег Патријарха Павла, али није примљен.

Ако је жена која се бави организовањем и3бора најљепше дјевојке, такозване мис или краљице љепоте добила благослов од Патријарха за било шта што ради, морамо озбиљно да се забринемо. Ако је Патријарх дао благослов једној таквој жени која је узгред буди речено оптуживана и за подвођење својих клијенткиња, онда он није прочитао оно што је Свети Владика Николај написао на ту тему. Преносим текст у цјелости:

+ + +

Једној мајци: О краљицама лепоте

Јављате ми с безумном радошћу, да Вам је ћерка изабрата за краљицу лепоте. Па као да очекујете, да Вам и ја честитам. Мене је стид о том и писати, а место честитања изјављујем Вам дубоко сажаљење. Не знам зашто још кажете у писму: „Мојој ћерки као образованој девојци то веома ласка“? Јер шта да се рече о образованим и необразованим у наше дане? Међу многобројним савременим кризама криза образованости је једна међу главним. Ко зна, да ли се може назвати образованом једна варошка дама пре него једна стидљива чобаница у планини! Ту се никад неће доћи до сагласности док год се не вратимо на народни појам образованости, и не кажемо, у хармонији са многомилионим гласовима народним: образован је онај ко има образа. А ко нема образа, није образован, па ма где живео, ма какав положај заузимао и ма колику гомилу знања у глави носио.

У нашим шумадијским селима о лепоти се шаптало а о карактеру гласно говорило. То је долазило од дубоког сазнања народног, да је лепота нешто пролазно и од човека независно, док је карактер непролазан и од човека зависан. Знате ли народну песму о Милици девојци? Како је дивно одговорила неким ласкачима:

Нисам вила да збијам облаке

Но девојка да гледам преда се!

Бирање краљица лепоте модерни је обичај старих латинских народа. У ствари то је само једна вешто прикривена трговина белим робљем. Јесте ли пратили судбу многих краљица лепоте у Европи? Како језиво! Дивљи бракови, ванбрачна деца – бедна деца! – сензационалне брачне парнице, самоубиства. Ево вам рубрика, у које се обично уписују краљице лепоте! Па зар и Ваша ћерка… боље да сте јој дали да чита запис о јуначкој погибији оца јој на Церу планини него што сте је извели на шарено и опасно биралиште. Ко Вам може јамчити, да се Ваша велика радост ускоро не обрне у неисказану жалост, и у стид, стид да ћете се закључавати у соби и рукама крити лице од јаркога сунца? И Ви ћете знати да се комшилук злобно кикоће, и то ће Вам још више срце парати.

Од свих искушења, које човек има да савлада на самом себи, лепота је свакако најнеодољивије искушење. Њој су одолеле света Катарина и Варвара и Анастасија и Петка и многе друге, које су сазнале у себи једну узвишенију красоту од оне на себи. Али да ли ће јој моћи одолети Ваша ћерка, која нема неке јаке духовне визије, и која је уз то драговољно изашла једном на трг лепоте? Нека би дао јаки Бог! Но лепота као и богатство – још више од богатства – води охолости, а охолост је глечер са кога се неминовно суља у паклени бездан.

Американски трговци филмова пронашли су сасвим произвољно, из своје главе, а ради боље трговине – да је издајник Јуда био најлепши од дванаест апостола. То се наравно ничим у свету не може доказати осим ваљда једино свршетком Јудиним. Као што сте свакако чули и читали, његов свршетак био је сличан свршетку неких модерних краљица и краљева лепоте. Тај „лепи“ Јуда пошто је издао Сина Божијег сишао је у поток и обесио се. И бацивши сребрнике у Цркви изађе, и објеси се.

Ко далеко оде у шетњу с ђаволом тешко се враћа на прави пут. Шта да Вам саветујем? Удајте ћерку што пре; и то што скромније то боље. За неког фурунџију или кондурџију. Наравно, ако би ови честити људи решили се, да приме на себе такву одговорност. Тако се можете надати, да ћете доживети да се радујете својој законитој унучади, и Богу да благодарите. По Својој свемоћи Створитељ може задржати човека да не падне на клизавом путу, којим се по незнању или слабости упутио. Нека би Он био на помоћи Вама и онима које Ви највише волите у свету – деци Вашој!

+ + +

За мене лично је став Светог Владике Николаја уједно и став Српске Православне Цркве, а лично сматрам избор мис деградацијом жене и ником не бих препоручио да своје дијете пријави на такав избор нити желим да повјерујем да је жена која се тиме бави добила благослов од Патријарха Српске Православне Цркве.

Ова жена, која заслужује благослов колико и било која проститутка је дошла на сјајну идеју да у Србији засади толико јоргована колико је по легенди засадио краљ Урош први Немањић када се женио Јеленом Анжујском. Било јој је то мало па је почела да сади јороговане и у јужној Француској, опет заједно са фамозним грофом Филипом Пикапјетром, као и са грофом који се представља као Филип од Орлеана и Бурбона, а наши медији му допишу да је и од Анжуја.

Ми никад нисмо тачно утврдили из које племићке породице је била наша краљица Јелена. Називамо је Анжујском, али немамо историјске изворе о овој породици, па ипак нашим новинарима не пада тешко да Филипу од Орлеана и Бурбона (Бог сами зна да ли је то тачно) додају да је и од Анжуја.

Весни Југовић вјероватно не пада тешко да организује манифастацију „Дани Јоргована“ и сади јоргован широм Србије и јужне Француске кад то плаћају порески обвезсници републике Србије, која је толико богата да има новца за бацање.

Преносим са сајта Министарства спољних послова (линк до целог документа):

+ + +

РЕПУБЛИКА СРБИЈА МИНИСТАРСТВО СПОЉНИХ ПОСЛОВА

Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону

Број: 52/2015-01/158

Београд, 09. децембар 2015. године

На основу члана 23. и члана 32. ст. 2. и 3. Закона о државној управи („Слyжбени гласник PC“ бр. 79/05, 101/07, 95/10 и 99/14), члана 13. став 2. и члана 37. Закона о министарствима („Слyжбени гласник PC“ бр. 44/14), ), члана 7. Закона о буџету Републике Србије за 2015. годину (,,Службени гласник РС”, бр. 142/14) у вези са Одлуком о расписивању Конкурса за суфинансирање пројеката који својим квалитетом доприносе очувању и јачању веза матичне државе и дијаспоре, број: 52/2015-01 од 12. новембра 2015. године, као и на основу Предлога одлуке Радне групе број: 52/2015-01/157 од 09. децембра 2015. године, први потпредседникВладе и министар спољних послова доноси

ОДЛУКУ

о суфинансирању пројеката

Средства у укупном износу од 29.934.000 (словима: двадесетдевет милионадеветстотридест четири хиљаде) динара намењена за сyфинансирање пројеката који својим квалитетом доприносе очувању и јачању веза матичне државе и дијаспоре који имају за циљ: употребу, учење, чување и неговање српског језика и ћириличког писма, чување и неговање српског културног, етничког, језичког и верског идентитета и унапређење економске сарадње Републике Србије и дијаспоре, распоређују се следећим корисницима:

 

 

Овде ћу изоставити све оне кориснике који су добили новац јер би нас могло одвући у другом смјеру када бисмо видјели ко све и за шта добија новац.

Мислим да би се краљ Урош у краљица Јелена преврнули у гробу када би могли да виде на шта Србија арчи новац док милион становника живи испод минимума егзистенције.

Не знам шта о овоме мисли госпођа де Винча која сваке године довуче своју задњицу у Француску да посади јорговане понекад и на гробу велигог умјетника Леонарда да Винчија којег ваљда сматра презимењаком, а можда и даљим рођаком јер ко зна шта све може да се роди у њеном уму – ако је Филип од Орлеана добио у титулу и анжујско поријекло, зашто се не би испоставило да је Југовићка на неки волешбан начин сестра од тетке Леонарда да Винчија? Све ово наравно преносе српски медији и плаћају порески обвезници.

То што њене глупости, финансиране новцем пореских обвезника Републике Србије прати жута штампа сасвим је разумљиво, вијест и јесте за жуту штампу, али се тиме најчешће бави РТС, који је такође плаћен новцем пореских обвезника.

Весна де Винча и гроф Филип Пикапјетра су очигледно пронашли себе у друштву обожавалаца јоргована и око себе су окупили одлично друштво, са много истрошених ликова и племића из побочних огранака њихових мање или више славних породица, али на жалост 2016 године им се неће придружити Филип од Орлеана и Бурбона, неки кажу и од Анжуја, јер су се господа грофови посвађали и 2014 завршили на суду због свог удружења које називају редом Витезова Светог Лазара.

Ову информацију је лако провјерити на интернету јер то је саставни дио годишњег извјештаја кантона Ури пред чијим судом су грофови имали заказано рочиште.

Око чега су се посвађали грофови није ми познато, а био сам лијен да се упуштам у истраживање јер не држим ни до једног ни до другог нити њиховог витешког реда, али држим много до мог народа и Српске Православне Цркве и морао сам да наставим истраживање.

Ред витезова Светог Лазара стварно постоји у Јерусалиму. Да ли је то онај ред који води Клеменс Штротман или је то ред који је као удружење регистрован у Швајцарској или су два реда присутна у Светој земљи није ми познато, али ми је познато да је Пикапјетра уз помоћ епископа Јована Ћулибрка успио да дође у непосредну близину нашег Патријарха.

Да ли је добио благослов за рад свог удружења које назива редом витезова Светог Лазара не знам као што не знам како се завршило суђење у Швајцарској и ко је остао у удружењу; Филип Пикапјетра или Филип од Орлеана?

Не треба да заборавимо да се уз Пикапјетру у Јерусалему појављује и фамозна да Винча, али о њеним небулозним изјавама и одјећи „пригодној“ за посјећивање православних манастира овдје нећу да потрошим ни ријеч.

Од како сам почео да се бавим Пикапјетром, неколико мојих познаника доживјели су да их из Србије често зову „важне личности“ између осталих и амбасадорка Љиљана Никшић и да се распитују за кога радим, да ли сам врбован, зашто хоћу да облатим човјека који је донио толико новца Србији итд. Између редова су моји познаници замољени да утичу на мене јер ћу ако објавим у медијима сумњу у грофовску титулу Филипа Пикапјетре и његове поштене намјере нанијети штету држави Србији.

Пошто је ред витезова Светог Лазара у Швајцарској регистрован као хуманитарно удружење, лако је могуће да је одређена помоћ стигла у Србији, као што је лако могуће да неколико људи имају одређену финансијску корист од дружења са Филипом Пикапјетром, али никако не могу да повјерујем да ће Србији и српском народу бити нанешена штета, поготову ако претпоставимо да је тачно да оно што пише на сајту тог удружења. Пише да се ред данас бави прије свега пословима везаним за екуменски покрет и овде бих могао много тога да напишем, али препустићу неком ко је стручнији од мене да то учини.

За свједоке  сам, као што сте видјели, позвао Светог Владику Николаја Жичког и Протонамјесника Брнислава Кончаревића. Првог да нам каже каква мора да буде жена која се бави организовањем манифестације „избор мис“, а другог да нам каже шта је то екуменизам, нарочито о ставу католичке цркве, ако на том коњу јаше Филип Пикапјетра. Ако он јаше, ко му коња у Србији придржава, осим Љиљане Никшић, Јована Ћулибрка и Весне од Винче?

ЕКУМЕНИЗАМ – СТВАРНОСТ ИЛИ ЗАБЛУДА

Није ми јасно да сви покушавају да ме ућуткају, почев од мојих познаника Бобана, Звонка и Бошка, па преко свештеника све до државних службеника. Ја сам слободан у слободоуман човјек и изнад свега цијеним правду и истину и не пада ми на памет да ћутим о нечему о чему треба да урламо.

Немам ништа лично против човјека који се представља као гроф Филип Пикпајетра, али као што сам навео имам оправдане разлоге да сумњам како у његово племићко поријекло тао и у његове добре намјере. Још мање имам нешто против амбасадорке Љиљане Никшић иако не могу да јој опростим глупост, или је то био безобразлук, што је представљајући Пикапјетру као канцелара витешког реда Светог Лазара, рекла да сви знамо шта Србима значи Свети кнез Лазар, па су неупућени могли да повјерују да је њен пријатељ гроф припадник неког српског витешког реда или реда који је посвећен нашем Светом кнезу Лазару. Такође против Весне Југовић (де Винча) немам ништа лично и жао ми је што је уопште помињем, што никад не бих чинио да се не појављује као жена која је довела у Србију овог прилично мистериозног човјека.

Свети Владика у једном тренутку каже за бирање најљепше дјевојке: У ствари то је само једна вешто прикривена трговина белим робљем.

Чули смо шта каже Светац, а видјели смо ко је и чиме се бави дружбеница човјека који се представља као велики канцелар једног хришћанског реда (упитно је колико су они хришћани), па је вријеме да се запитамо има ли спаса Србији и Српској Православној Цркви, ако су ово двоје стварно добили благослов од Патријарха?

А отац Бранислав каже:

И на крају, умјесто резимеа, кажимо. Сматрамо да је неко свјесно неутралисао једну, рекли бисмо, бар у зачетку, добру идеју – хришћанско јединство, зарад протежирања, оног што сматрамо да ће, бар за нас православне, бити проблем  вијека који је пред нама, а то је унија. Унија је проблем вијека који долази за Православље, из два разлога: Први (рекли бисмо мање опасан), отворена тежња римокатолика да наметну свој политички, умјесто теолошког дијалога. Други, који је много опаснији од првог, јесте свијесна тежња појединих кругова и појединаца да дође до подјеле унутар православних. До подјеле ће доћи сигурно ако не дођемо себи и останемо баштиници љепоте вјере коју су нам предали наши преци, који су за њу знали и умирати. Зато пазимо се јавних, донекле, рекли би смо и смијелих и храбрих, можда помало и острашћених изјава да треба да разговарамо са сваким посебно са нама „блиским“ римокатолицима. Свакако да треба да разговарамо, али на оним позицијама које се темеље на вјери отаца, а не на оним позицијама које се темеље на новотаријама, сумњиве теолошке оријентације, ма биле оне толико „блиске“ нама и слаткоријечиве.

Извори из Србије тврде да епископ Јован Ђулибрк покушава уз помоћ Филипа Пикапјетре  да поврати Српској Православној Цркви један манастир у Јерусалиму. Ја страхујем сасвим оправдно да ће ова сарадња бити на штету СПЦ-а, а самим тим и цијелог српског народа.

Ако погледате фотографије у прилогу гдје можете да препознате, фамазног грофа и његовог пријатеља масона Тахира Хасановића на слави код патријарха Иринеја биће вам јасно да је све што сам горе написао било више него благо. Можда сам могао одмах да кажем: НЕМА НАМ СПАСА АКО СЕ НЕ ПРОБУДИМО!!!!

 
               Извор: "Фејсбук репортер"

 

Последњи пут ажурирано ( среда, 30 новембар 2016 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 13 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

СА СВЕТИМ ВЛАДИКОМ НИКОЛАЈЕМ ИЗ ДАНА У ДАН -

ПОУКЕ:

 

 "О Српче моје златно, вредност твоја у вери је твојој. Ако би, не дај Боже, неки злокобни ишчупао веру из душе твоје, бићеш јефтинији од замуклог славуја и чудовишнији од очупаног пауна!"

"Брани, дакле, веру своју, јер она брани тебе. Вера ти је извор живота, вера - храна, вера - одело душе твоје, вера - здравље твоје, вера - песма твоја и радост и весеље, вера - вредност твоја, вера - цена бића твога, вера - пламен Божанства у теби, Србине брате мој."

 "Борба за веру борба је за душу; борба за душу борба за прави живот; борба за прави живот борба је за једну вредност већу и вишу од свега света и свега у свету. Јер Христова су уста изрекла ону велику реч: шта користи човјеку да цео свет задобије а душу своју изгуби? Заиста велика и света реч, изречена од најсветијих уста."

"Због тога ти говорим: бори се и не клони! Тајанствени сат времена, навијен руком Створитеља, сваки минут избија и откуцава земни рок земнородним. На сваки откуцај анђели изводе из овог живота чете Божје, и пресељавају их у други свет. Кад избије твој минут, ти ћеш морати оставити све и поћи једино са душом својом. Бори се за душу, да би имао с чим поћи у онај свет. А борба за душу, борба је за веру. Јер је речено и потврђено, да само душа са вером има намену и сврху. Душа без вере нема ни намене ни сврхе. Тако је речено и тако потврђено."

"Кад очуваш веру своју, очувао си душу своју. Кад очуваш душу своју, лако ћеш се растати са овим светом, и лако ћеш ући у живот вечни, који обећа Створитељ благословеним Србима Својим."

 

 


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.