header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow МИСИОНАР arrow Ђакон Владимир Василик: „Тата то је он!“ - Једно савремено чудо Светог Николе
Ђакон Владимир Василик: „Тата то је он!“ - Једно савремено чудо Светог Николе Штампај Е-пошта
среда, 21 децембар 2016

 Ову причу је са мном, својевремено, поделио јеромонах Теофилакт (Бељанин), који се подвизавао у Псковско-Печерском манастиру. Касније је издат и његов зборник под насловом „Ово се десило у наше време“, у који је уврштена ова прича.

Догодило се то 70-их година прошлог века. Једна совјетска фамилија бучно је славила рођендан оца породице. Све је текло по правилу – уз гозбу, здравице и пиће. На врхунцу весеља сви су заборавили на петогодишњег сина слављеника. Он је трчао око гостију, пузао под столом и одједном се обрео на балкону, без знања својих родитеља. У питању је био осми спрат.

У једном тренутку укућани су схватили да дечак није у дневној соби. Тражили су га, али њега ни од корова. Није ни у спаваћој соби, ни у кухињи, ни купатилу. Врата су закључана, није могао да изађе из стана. У тај час, родитељи су приметили широм отворена врата од терасе и потрчали ка њима. Нема га ни тамо! Отац је, ужаснут, погледао преко ограде, очекујући да ће видети беживотно тело свог сина на асфалту. А гле! Он се спокојно и весело игра на травњаку испред зграде. Његов отац, од страха, није могао ни да сачека лифт и хитро се спустио низ степенице, искочио на улицу и загрлио свог сина, уз речи:

– Саша, како си доспео овде?

– Тата, обећај ми да се нећеш наљутити?

– Нећу, сине.

– Било ми је досадно и отишао сам на терасу. Гледао сам доле, а тамо је јако занимљиво. Превише сам се нагао и просто полетео доле. Али док сам летео, у наручје ме је узео један дека.

– Који дека? Ено га твој дека горе у стану, са нама.

– Ово је био други дека. Био је јако леп, са кратком седом брадом. Обучен, као људи из цркве. Он ме је донео на травњак и нестао.

Отац није знао шта да мисли. Његом материјалистички ум, просто није могао да појми шта се десило. То је против свих закона физике, на крају крајева и против силе земљине теже. Али његов син је пред њим, жив и здрав. И није могао да прође кроз закључана врата! То се исто коси са свим научним законима.

Цела породица је одахнула када је отац донео Сашу кући и узео га у крило. Наједном му се син обратио:

– Тата, свхатио сам одакле знам оног деку.

Отац испрва није разумео о чему се ради.

– Ког деку?

– Како ког? Па, оног што ме је спасао.

Саша је узео тату за руку и повео га у бакину собу. Тамо се он успео на столицу и прстом показао на стару породичну икону Светог Николе.

– Тата то је он!

С руског: Александар Ђокић

Извор: "Православие.ру"

Последњи пут ажурирано ( среда, 21 децембар 2016 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 5 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

СА СВЕТИМ ВЛАДИКОМ НИКОЛАЈЕМ ИЗ ДАНА У ДАН -

ПОУКЕ:

 

СУНЦЕ ПРАВДЕ

Што год Христос као Сунце правде стоји више, то су наше људске сенке мање и краће; а што год је Христос ниже на видокругу нашем, то су сенке људске јаче и дуже. Када Христос потпуно ишчезне са нашег видокруга, онда се сенке људске издужују и међу собом преплићу и бију као авети. 

Такво аветињско време доживљавао је хришћански свет доста пута.

Доживели смо га и ми у наше доба, и не једном. Ми нисмо ценили светлост и светлост се удаљила од нас; волели смо своје густе и дугачке сенке, па својим сенкама прекрили сву земљу.. И Бог је ишчезао са хоризонта европског.

Јер, Бог се људима не намеће. Сваку твар у васиони Он држи чврсто под Својом влашћу, у својој крепкој руци; само се човеку не намеће, само је човеку оставио на вољу да бира: или са светлошћу или са тамом; или у рај са Анђелима, или у рит са жабама; или бити син Бога Свевишњега, или се признати за сина кала лончарскога и ћумура ковачкога.

 

 + + +

ТРИ ПРЕДМЕТА

О три предмета не жури да говориш:

О Богу - док не утврдиш веру у њега,

о туђем греху - док се не сетиш свога, и

о сутрашњем дану - док не сване.


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.