header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Ђакон Владимир Василик: „Тата то је он!“ - Једно савремено чудо Светог Николе Штампај Е-пошта
среда, 21 децембар 2016

 Ову причу је са мном, својевремено, поделио јеромонах Теофилакт (Бељанин), који се подвизавао у Псковско-Печерском манастиру. Касније је издат и његов зборник под насловом „Ово се десило у наше време“, у који је уврштена ова прича.

Догодило се то 70-их година прошлог века. Једна совјетска фамилија бучно је славила рођендан оца породице. Све је текло по правилу – уз гозбу, здравице и пиће. На врхунцу весеља сви су заборавили на петогодишњег сина слављеника. Он је трчао око гостију, пузао под столом и одједном се обрео на балкону, без знања својих родитеља. У питању је био осми спрат.

У једном тренутку укућани су схватили да дечак није у дневној соби. Тражили су га, али њега ни од корова. Није ни у спаваћој соби, ни у кухињи, ни купатилу. Врата су закључана, није могао да изађе из стана. У тај час, родитељи су приметили широм отворена врата од терасе и потрчали ка њима. Нема га ни тамо! Отац је, ужаснут, погледао преко ограде, очекујући да ће видети беживотно тело свог сина на асфалту. А гле! Он се спокојно и весело игра на травњаку испред зграде. Његов отац, од страха, није могао ни да сачека лифт и хитро се спустио низ степенице, искочио на улицу и загрлио свог сина, уз речи:

– Саша, како си доспео овде?

– Тата, обећај ми да се нећеш наљутити?

– Нећу, сине.

– Било ми је досадно и отишао сам на терасу. Гледао сам доле, а тамо је јако занимљиво. Превише сам се нагао и просто полетео доле. Али док сам летео, у наручје ме је узео један дека.

– Који дека? Ено га твој дека горе у стану, са нама.

– Ово је био други дека. Био је јако леп, са кратком седом брадом. Обучен, као људи из цркве. Он ме је донео на травњак и нестао.

Отац није знао шта да мисли. Његом материјалистички ум, просто није могао да појми шта се десило. То је против свих закона физике, на крају крајева и против силе земљине теже. Али његов син је пред њим, жив и здрав. И није могао да прође кроз закључана врата! То се исто коси са свим научним законима.

Цела породица је одахнула када је отац донео Сашу кући и узео га у крило. Наједном му се син обратио:

– Тата, свхатио сам одакле знам оног деку.

Отац испрва није разумео о чему се ради.

– Ког деку?

– Како ког? Па, оног што ме је спасао.

Саша је узео тату за руку и повео га у бакину собу. Тамо се он успео на столицу и прстом показао на стару породичну икону Светог Николе.

– Тата то је он!

С руског: Александар Ђокић

Извор: "Православие.ру"

Последњи пут ажурирано ( среда, 18 децембар 2019 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 105 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.