header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ПИСМА ПОСЕТИЛАЦА arrow О потапању Мораче
О потапању Мораче Штампај Е-пошта
петак, 23 децембар 2016

Боже мили шта је ово данас,
Те је мука навалила на нас,
Бише стари да манастир топе,

Наочиглед цијеле Европе,

Ђе се као закони спроводе,
И цијене људске се слободе.

Да манастир Морача се топи,
То изгледа ваља и Европи.
Да га водом потопе због бране,
У језеро њега да сахране,
Да не звоне звона манастира,
Да у њега не буде пастира,
Да у њега не долазе овце,
Но из бране да извлаче новце,

 Да се благо на гомиле слаже,
То је неком од светиње драже.

Да је ледна вода над звоником,

 Да ли ће се обратити иком,
Овај народ смушени и луди,
Те се свему што догоди ћуди,
А не диже ка Господу гласе,
Бог да дође и да људе спасе,
Ове наше посматрам пастире,

Шта год буде са тиме се мире,
Па ће као цркву Грачаницу,
Да потопе у ону тамницу,
У то ледно језеро без душе,
И о
Божији да се закон глуше,
И да гнијев призивају Бога,
На страдање рода хришћанскога.

Бог убио те безумне људе,
Који да се потопе је труде,
Зар светињу што државу брани,

У језеро ледно да сахрани,
Зар да свету литурђију поју,
У локале у државу моју,
Да манастир томе намјењени,

Неки локал брана замијени.

Видјели су како сви су прошли,

Што манастир потопише прошли,

У Ваљево Грачаницу свету,
Зар то има иђе на свијету,
Да се цркве потапају старе,
Да добију проклете се паре.

Шта ће паре страдалима горе,

Кад их Господ ко папир изгоре,
А они се сломише на суду,

Потапање би им узалуду,
Јер сви они земљу пољубише,
И животе своје погубише.
Шта ће сад им проклети животи,

 Кад се свако од њих осрамоти,

Не чините и не скрнавите,
И немојте да брану правите,
То је брана што одбија Бога,
И спасење рода хришћанскога,
У памет се браћо моја мила,
То би права трагедија била,
Да још један манастир потоне,
И да звона његова не звоне.

Бојан Горановић
Никшић

 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 34 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

СА СВЕТИМ ВЛАДИКОМ НИКОЛАЈЕМ ИЗ ДАНА У ДАН -

ПОУКЕ:

 

СУНЦЕ ПРАВДЕ

Што год Христос као Сунце правде стоји више, то су наше људске сенке мање и краће; а што год је Христос ниже на видокругу нашем, то су сенке људске јаче и дуже. Када Христос потпуно ишчезне са нашег видокруга, онда се сенке људске издужују и међу собом преплићу и бију као авети. 

Такво аветињско време доживљавао је хришћански свет доста пута.

Доживели смо га и ми у наше доба, и не једном. Ми нисмо ценили светлост и светлост се удаљила од нас; волели смо своје густе и дугачке сенке, па својим сенкама прекрили сву земљу.. И Бог је ишчезао са хоризонта европског.

Јер, Бог се људима не намеће. Сваку твар у васиони Он држи чврсто под Својом влашћу, у својој крепкој руци; само се човеку не намеће, само је човеку оставио на вољу да бира: или са светлошћу или са тамом; или у рај са Анђелима, или у рит са жабама; или бити син Бога Свевишњега, или се признати за сина кала лончарскога и ћумура ковачкога.

 

 + + +

ТРИ ПРЕДМЕТА

О три предмета не жури да говориш:

О Богу - док не утврдиш веру у њега,

о туђем греху - док се не сетиш свога, и

о сутрашњем дану - док не сване.


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.