header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Ђакон Павел Сержантов: Брак и аскетизам Штампај Е-пошта
понедељак, 26 децембар 2016

 Све је почело са нашим праоцима, Адамом и Евом. Они су добили заповест у Рају да не једу од дрвета познања добра и зла. Ова заповест је добро позната Православним Хришћанима. То је заповест поста, најстаријег фактора породичног живота.

Као што знамо прва породица је била искушавана од стране ђавола, оца свог зла. Ђаво је био љубоморан и није могао да гледа њихов срећан живот па је наговорио Еву да једе од забрањеног воћа. Тако су Адам и Ева прекршили заповест Божију па их је Бог позвао да их пита зашто су то урадили, а они су покушали да пребаце кривицу на другог као да они нису криви уопште. Адам је кривио своју жену, коју је са усхићењем раније прихватио. Тако је пад у грех почео, а људи се нису покајали. Због тога их је Бог казнио и истерао из Раја.

Присетимо се казне коју је Бог изговорио. Жени је рекао да ће јој умножити болове за време рађања и да ће жудети за својим мужем, а да ће он владати над њом. А мушкарцу је рекао да ће у зноју лица свог јести свој хлеб све док се не врати у земљу, јер је од земље створен и у земљу ће се вратити.

Туга је ушла у људско биће, па је трпљење туге веома битан део аскетизма.

Треба да памтимо да је туга дошла као резултат греха и треба да је отрпимо без мржње и роптања на Бога. Болно је бити болестан и умрети, односно вратити се у земљу. Овај осећај туге треба утопити у покајање. Онда ће ове тешке мисли о смрти постати само подсећање на смрт.

Након пада, Адам не само да је морао да ради већ је морао веома много да ради. Тако је било у његовом животу, а тако је и данас у нашем. Сваки човек мора да размишља како ће нахранити себе и своју породицу. Понекад мора да ради неке послове који су веома тешки и опасни.

Архимандрит Сергеј је често виђао своје парохијане како су веома уморни због тешког посла, па им је говорио да је посао за ожењеног човека исто што и послушање за монаха. А као што знамо монаси не бирају своја послушања како њима одговара. Монах ради оно за шта је добио благослов. Без обзира да ли му се послушање свиђа или да ли му је досадно. Послушање монасима помаже да одсеку своју вољу, да би творили Вољу Божију. Божија Воља је да Адам и његови потомци живе у условима који нису рајски, да се не жале, и да се покају. Али и да се уздају у Бога који води своје људе у своје Царство.

За жену, време подвига је трудноћа. Она тада мора да размишља више о свом детету него о себи, да води рачуна о свом здрављу због детета, и да остави добар посао због детета. То је њен асктизам. А да не говоримо о боловима током порођаја и непрестаној бризи о неоворођеном детету.

Тада родитељи себи одузимају основни одмор и мало спавају. Брину о беби и моле се Богу за добробит детета поготово када је оно болесно да Господ уради оно што би они желели, али не могу, док Господ може.

А ако је дете рођено хендикепирано… Онда је потребна велика вера у Бога да би се носио тај тежак крст.

Веома брзо након порођаја велики труд започиње-подизање детета. Чак и када би посматрали само не религиозни део знамо да без Божије помоћи не можемо ништа. Отац Глеб Каледа је био у праву када је инсистирао да је основа у породици, док је школа само надоградња. Надоградња је битна, али она само унапређује основу.

Често у школи децу уче да памте информације, али их ретко уче да сами размишљају. А још мање их уче моралу. Породица може да надокнади ове недостатке. То јест, ако се родитељи брину не само о физичким потребама детета већ и о емоционалним. За све ово је потребно много година и стрпљења.

Родитељи такође морају да брину и о духовним потребама свог детета. Било би добро научити дете још док је мало да се моли Богу (јер се то у већини школа не учи). Али да би то урадили и сами родитељи треба да знају како да се моле и како да објасне суштину црквених служби. Како дете одраста треба да буде спремно за прву исповест. Родитељи треба да му објасне детету шта је грех и зашто је неопходно да за време исповести каже своје грехе свештенику. Овде је неопходан личан пример родитеља, како они живе духовно. Ако мајка води дете да се причести, а сама се не причешћује и не исповеда, ако отац ретко иде у цркву, онда је веома тешко убедити дете да су свима нама неопходне Црквене Свете Тајне.

У кући где свако једе кад хоће (чак и кад није гладан), где се не схвата појам доручка, ручка, и вечере, веома је тешко за дете да схвати концепт поста. Тешко је детету да пости које је навикнуто да иде кроз кућу са парчетом хлеба и кобасице у рукама. Можемо рећи да је почетак Хришћанског аскетизма правилан унос хране… Молитвом пре јела, особа учи да све започиње молитвом. Ако су дошли гости и није могуће молити се пред њима онда сваки члан породице треба да се прекрсти, бар умно… Битно је неговати видљиве и тајне форме Хришћанског живота. Отац Глеб је говорио да породични живот може да буде добра потпора за духовни живот, али може да буде и велика обструкција.

+ + +

Страст самољубља је највећи непријатељ породице. Егоизам је веома опасан.

Када супружници не желе да попусте ниучему и морбидно штите своју гордост, ако свако броји шта је урадио за породицу, онда ће се таква породица полако распасти. Ако се супружници лако љуте, свађају око ситница, и не могу мирно да живе заједно са својим ближњима, онда се осећају лоше, а њихова деца упијају њихов лош пример. Веома је тешко дати детету добар лични пример!

Потребан је велики подвиг родитеља да не препусте децу телевизији, интернету, или улици. То је један аспекат, а са друге стране деца не треба да буду изложена превеликој бризи. Након свега, превелика брига доводи чак и до побуне деце против својих родитеља.

Породица је школа љубави.

Сав Хришћански аскетизам има за циљ стицање љубави. Христос Спаситељ је све заповести сажео у две, љубав према Богу и љубав према ближњем. Свети Теофан упоређује љубав са ватром, ако не додајемо дрва на ватру она ће се угасити, ако се љубав међу супружницима не одржава и појачава делима љубави онда ће престати. А дела љубави су она основна и очигледна, знаци пажње. Она су способност да за време свађе превазиђемо гнев и да будемо први да понудимо мир.

+ + +

Отац Глеб Каледа је био професор на Московском Универзитету за време Совјетског Савеза. Тајно је био рукоположен за свештеника. У то доба веома је било опасно молити се пре јела када су гости присутни, јер се није знало ко би могао то да пријави атеистичкој власти тог времена.

Превод са енглеског: чтец Владимир (Србљак)

Извор: http://www.pravoslavie.ru/english/64414.htm

Преузето са: Манастир Лепавина

Последњи пут ажурирано ( понедељак, 26 децембар 2016 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 93 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

ДУХОВНЕ ПОУКЕ

Сиромаштво

Није за осуду бити сиромах, већ немати храбрости у подношењу беде. (Св. Василије Велики)

Корист

Корисно ћемо ми за себе наћи тада, када будемо тражили корист за ближњег. (Св. Јован Златоусти)

Жртва усрећује

Није богат онај који поседује иметак и чува га, него онај који га дели. Жртва, а не поседовање нас усрећује. (Св. Климент Александријски)

Убоги и богати

Није убог онај који нема ништа, него онај који много жели; исто није тако богат онај који много има, него онај који ништа не треба. (Св. Јован Златоусти)

Људско срце

По природи људско срце је чисто, меко, топло; али када страсти (грешне навике) продру унутра, оно постаје хладније, тврђе и тамније. Као млеко када се укисели те постаје, гушће, мање течно, лажи (преваре) отврндњавају срце, његов нормални проток смирења је оштећен поквареношћу и злобом.

Са грехом унутар себе и лажама (преварама) око себе, верник је још више убеђен у држање Божијих заповести, јер у њима он налази подршку против његових сопствених грехова и одмор од напада злих људи. (Св. Теофан Затворник)

Божури и трње

Ни на Косову нису расли само божури него и трње. Али се у Грачаницу уносе само божури. (Св. Николај Жички)

Мала сагрешенија

Ђаво нам приказује мале грехове као неважне, јер нас иначе он не би могао наводити у већа сагрешења. (Св. Марко Подвижник)

Непријатности

Мала ватра омекшава велико парче воска, тако и мале непријатности често омекшају, засладе и очисте све наше оштрине, неосећајност и тврдоћу срца. (Св. Игнатије Бријанчанинов)

Огањ

Ми сви једнако примамо благослов од Бога. Међутим, неки од нас примивши од Бога Огањ (то јест Његову реч) постају меки као пчелињи восак, док неки попут глине постају тврди као камен. (Св. Петар Дамаскин)

Опроштај

Чак и ако ти сви духовни оци, патријарси, архијереји и сви људи опросте, још увек ти није опроштено док се не покајеш на делу. (Св. Козма Етолски)


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.