header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ПРАВОСЛАВЉЕ-актуелно arrow Поводом 100. годишњице убиства Распућина: "Пуцајући у Распућина, завереници су пуцали у Цара"
Поводом 100. годишњице убиства Распућина: "Пуцајући у Распућина, завереници су пуцали у Цара" Штампај Е-пошта
понедељак, 02 јануар 2017
 БЕСЕДА МИТРОПОЛИТА ВЛАДИВОСТОВСКОГ И ПРИМОРСКОГ ВЕНИЈАМИНА НА ВЕЧЕРИ ПОСВЕЋЕНОЈ СЕЋАЊУ НА ГРИГОРИЈА РАСПУЋИНА

17/30. децембра 2016. навршило се тачно 100 година  од убиства Григорија Јефимовича Распућина. Тим поводом,  у Санкт-Петербургу  одржано је  29. децембра вече у знак сећања на овог "пријатеља Царске Породице". Иницијатори и  организатори скупа били су велики руски православно-патриотски сајт „Руска народна линија“ и издавачка кућа „Царскоје дело“. На свечаности су учествовали познати друштвени делатници, православни монархисти, свештенослужитељи и мирјани.

Истим поводом у Москви је 21. новембра одржана историјска конференција под називом „Стогодишњица мученичког подвига Пријатеља Царске Породице Григорија Јефимовича Распућина – Новог“. На овој конференцији говорили су доктор историјских наука професор Александар Боханов, православни историчари Олег Платонов и Сергије Фомин, затим историчари Леонид Болотин, Борис Галенин, Василиј Бојко-Велики и Виктор Саулкин.

Са сајта „Информ-религија.ру“ - који у наставцима, под претежним слоганом "Наш задатак је да разрушимо клевету", прати догађања везана за 100. годишњицу убиства Григорија Распућина, - доносимо уводно излагање са скупа у Санкт-Петербургу једног од најауторитативнијих архијереја Руске Православне Цркве, митрополита владивостовског и приморског Венијамина Пушкарја, који је у априлу 2016. године исповеднички позвао Руску Цркву да – по примеру Грузијске и Бугарске Цркве – иступи из свејеретичког „Светског савета цркава“, рекавши том приликом, између осталог,  да су „оснивачи екуменизма имали сатанску замисао да створе једну лажну цркву у будућем царству Антихриста“.

+ + +

       >>Свечасни оци, браћо и сестре!

Желим вам добродошлицу на вече посвећено сећању на Царског пријатеља Григорија Јефимовича Распућина! Име овог човека до данас изазива мноштво клевета и протувуречних оцена. Међутим, ми знамо како су се према Григорију Јефимовичу топло односили Господар Николај Александрович и цела Царска Породица.

Око Григорија Јефимовича Распућина појединици су створили мрачну и напету атмосферу. Циљ тих активности био је – дискредитација Царске Породице.

Атентат на Царског пријатеља био је ништа друго до атентат на Цара и целу Русију. Пуцајући у Распућина, завереници су пуцали у Цара. Није пуцањ са „Ауроре“ наговестио револуцију, него пуцањ у Григорија Јефимовича.

Навршили се 100 година од страшног злочина – убиства Григорија Јефимовича Распућина. И до данашњег дана множе се митови о овој личности. Већ је откривено мноштво чињеница и доказа који оповргавају клеветничке увреде и лажљиве измишљотине о Григорију Јефимовичу. И, поред тога, у друштву и даље преовладава митологија.

Тако је било и када је Васкрсао Христос, а јудеји поткупили стражу која би могла да сведочи о Христовом Васкрсењу. Наређено им је да говоре како су ученици ноћу украли Тело Христово. „И разгласи се ова реч по Јеврејима и до данас“ (Мт.28,15).

Вековима, на сваки начин, покушавали су да искриве истину о Христу, стварајући читаве митолошке школе, као што су Штраусова и Бауерова. Тако је и са историјом наше Русије, која је опутана лажју, коју су изродиле читаве скупине људи, често себе гордо именујући научницима. Мало је вероватно да лажни научници и псеудоисторичари, који не познају и не признају Христа, могу да разумеју историју човечанства, историју Свете Русије и живот човека који се посветио служењу Богу и Цару.

Григориј Јефимович Распућин је човек који је достојно заслужио име Царског пријатеља. И, наравно, он је достојан поштовања његовог спомена, као и нашег тражења и откривања новим поколењима истине о његовом животу.

Нека би се ово ваше значајно вече, које је окупило велики број патриота наше Свете Русије, обратило у велико и добро дело, приводеће до тријумфа Истине! Истине Христове, ка којој је на Земљи стремио наш Цар Мученик Николај Александрович, сва његова Света Породица и њихов верни пријатељ Григорије Јефимович Распућин, чији спомен данас вршимо!

Амин!

С љубављу у Христу,

+ митрополит владивостовски и приморски Венијамин<<

 

По материјалу са: „Информ-религија.ру“

Превод и приређивање: „Борба за веру“

Последњи пут ажурирано ( понедељак, 02 јануар 2017 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 116 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

ДАНАС ПРОСЛАВЉАМО:

САБОР СВЕТОГ ЈОВАНА, ПРЕТЕЧЕ И КРСТИТЕЉА ГОСПОДЊЕГ

+ + +

ПОУКЕ СВЕТИХ ОТАЦА О БОГАТСТВУ И СИРОМАШТВУ

Љубав према земаљским стварима помућује ум и срце, док презир према њима доноси мир и тишину (авва Исаија).

-Сиромаштво лишава многих земаљских угодности, зато води путем који је слободан од многих опасности.

-Нећемо желети сувишно. Бићемо задовољни малим – и увек ћемо бити богати (Свети Јован Златоуст).

-Сиромаху су потребни само храна и одећа, док су богатоме потребна имања, куће, гозбе, почасти, безбедност, слава (Свети Јован Златоуст).

-Нека те не заводи туђе добро, јер ћеш и своје брзо оставити (Свети Димитрије Ростовски).

-Угађање телу и уживање у великом богатству и власти, представљају смрт за душу. Напротив, рад, трпљење, сиромаштво праћено благодарношћу, и умртвљивање тела – живот су душе и пут до сваке утехе. Почетак греха је похота, кроз коју разумна душа гине. А љубав представља почетак спасења и Царства Небеског за душу (Свети Антоније Велики).

-Не завиди богатима и не тугуј што немаш богатство, јер оно никако није обележје истинске среће и задовољства.

-Имати богатство, то никако не значи бити спокојан, задовољан и не желети ништа више. «Ти тугујеш – вели свети Златоуст – кад видиш богатог, а он тугује много више од тебе, кад види некога ко је богатији од њега».

-Боље је живети у сиромаштву, него у неправедно стеченом богатству (Свети Тихон Задонски).

-Богатство се не састоји у томе да се поседује благо, него да се не брине о његовом прибављању (Свети Јован Златоуст).

-Ко је погазио страст према богатству, тај је богатији од свих (Свети Јован Златоуст).

-Не имати богатство, него немати потребу за богатством – то је највеће богатство (Свети Исидор Пелусиот).

-Богу нису угодна велика дела, него велика љубав са којом се она чине (Свети Василије Велики).

-Кад је неко лењ у нечем малом што зависи од њега, не веруј да се разликује ни у великом (Свети Исак Сиријац).

Нема ничег великог кад је мала љубав, и ничег малог кад је љубав велика (Свети Василије Велики).


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.