header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow СВЕТ ОКО НАС arrow Како се осећај за морал мења приликом употребе страног језика?
Како се осећај за морал мења приликом употребе страног језика? Штампај Е-пошта
уторак, 03 јануар 2017

 ·  Џули Седајви (Julie Sedivy), психолог на Браун Универзитету у Калгарију за часопис Aмерикан сајентист (American scientist) разматра питање морала и како се наш осећај за морал мења приликом употребе страног језика. Она том приликом каже:

„Шта нас дефинише? Наше навике? Наш ’укус’? Наше успомене? Aко би ме неко приморао да одговорим на ово питање, ако би ме питао шта је то што ме дефинише и шта је срж мог бића, онда бих морала да му одговорим да је то мој осећај за морал, моје дубоко усађено осећање о ономе што је исправно, и ономе што је погрешно.

 Па ипак, као и многи други људи који говоре више од једног језика, осећам да сам помало другачија особа на сваком од језика којем користим – ’нападнија’ на француском, ’опуштенија’ на енглеском и мирнија на руском.  Могуће је да заједно са овим разликама, казаљка на мом ’моралном компасу’ показује другачији смер зависно од језика који користим у том тренутку.“

Психолози који проучавају моралне одлуке су све заинтересованији за ово питање. Неколико скорашњих студија се усмеравају на то како људи размишљају о етици на нематерњем језику и на пример како се одлуке доносе на месту као што је, на пример, место састанка групе чланица Уједињених нација које користе француски језик при доношењу одлука. Резултати су показали да када се људи суоче са моралним дилемама, они заиста другачије реагују када их разматрају на страном језику, него што је то случај са матерњим.

У студији из 2014. године коју је радо Aлберт Коста (Albert Costa) волонтери су упознати са дилемом познатијом као „проблем воз“: замислите да сте на станици и да воз иде према групи од људи који стоје на шинама, а не могу да се помере. Ви сте близу мењача који ће променити правац кретања воза на други ред шина и тиме спасити те људе, али и убити једног човека који стоји на другој страни. Да ли ћете повући мењач?

Већина људи би пристала да повуче мењач. Aли шта ако је једини начин да зауставите воз гурање овог једног човека на пут? Људи често нерадо говоре да би ово урадили, иако је у оба сценарија једна особа жртвована да би се спасила већа група. Aли Коста и његове колеге откривају да постављање ове дилеме на језику који су волонтери научили као страни, драстично повећава њихову одлуку да гурну ову особу.

Користећи другачије окружење за експеримент, Џенет Гајпел (Janet Geipel) и њене колеге су такође откриле да је употреба страног језика променила моралне судове учесника у њиховом експерименту. У њиховој студији, волонтери су читали описе ситуација које су се чиниле безопасним, али би од стране многих људи могле бити оцењене као морално проблематичне – на пример, приче у којима су брат и сестра добровољно пристали на сексуалне односе, или је неко  скувао и појео свог пса након што га је ударио ауто. Они који су читали приче на страном језику су о овим радњама судили са мање строгоће него што је то био случај на матерњем језику.

Зашто је битно да ли судимо о моралности неког чина на матерњем или страном језику? Према једном објашњењу, овакви судови укључују два супротна модела размишљања – један, који је осећај „изнутра“ и други, пажљиво одлучивање о већем добру за највећи број људи. Када користимо страни језик, ми несвесно „потонемо“ у аналитични мод јер приликом коришћења страног језика улажемо више напора.

Aлтернативно објашњење је да се разлике у моралним судовима које доносимо појављују јер нам је матерњи језик обојен са више емотивног интензитета, него онај који је научен у академском окружењу. Као резултат, морални судови донесени на страном језику су мање вођени емотивним реакцијама које излазе на површину када користимо језик који смо научили у детињству.

Извори: BIZLife и americanscientist.com, "Ћирилизовано"

Преузето са: "ЦАРСА"

 

 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 97 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

СА СВЕТИМ ВЛАДИКОМ НИКОЛАЈЕМ ИЗ ДАНА У ДАН -

ПОУКЕ:

 

Не понеси се мудрошћу. Ни туђом, јер није твоја. Ни својом, јер чим си се понео, значи да је немаш много. Ниједна лампа не гори док се не долива. Све се лампе могу напунити, а лампа мудрости никада.

+ + +

„Знање је светлост“, говоре охоли зналци, без радости и милости. Но, гле, Сахара има највише светлости, но зато је она увек усијан кадавер.

+ + +

Што веће богатство изван Бога, то већа бедноћа. Што веће знање изван Бога, то већа празнина.
Бог једини чини богатим и мудрим. Свет без Бога ствара просјаке и глупаке.

 

 


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.