header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Владислав Ђорђевић: Феминистичка злупотреба Библије: Светитељка Јунија Штампај Е-пошта
уторак, 17 јануар 2017

 Протестанти заступају тезу да је само Библија извор вере. Тај став је јеретичан, јер нигде у самом Светом Писму нема идеје да је само Свето Писмо извор вере. Оно је повлашћени, канонски део Светог Предања, али не и његов једини део.

Из те погрешне премисе рађају се бројне злоупотребе Библије и бројна јеретичка учења. Посебно су занимљива она која чине феминистички „теолози”. Они злоупотребљавају Библију да би оправдали своје приземне феминистичке циљеве.


1. Андроник и Јунија

Феминистичка „теолошкиња” Елизабет Шуслер Фиоренца (Elisabeth Schüssler Fiorenza, 1938) написала је књигу „За успомену на њу: феминистичка теолошка реконструкција порекла хришћанства” (In Memory of Her: А Feminist Theological Reconstruction of Christian Origins, 1983). У њој је она себи поставила циљ да „реконструише” Нови Завет. Имајући у виду тај циљ, она је пронашла и један опскурни текст и учинила га проминентним. Реч је о Римљанима посланици 16,7: „Поздравите Андроника и Јунију, родбину моју, и моје другаре у сужањству, који су знаменити међу апостолима, који и прије мене вјероваше Христа.” Она је овај стих злоупотребила у три корака.

Она је најпре израз „који су знаменити међу апостолима” („oítinés epísēmoi en toîs apostóloi”) протумачила тако да Андроник и Јунија нису били они ти који су познати у кружоку апостола, него да су сами били „знаменити апостоли”. Такво значење је граматички допустиво, али му контекст не иде у прилог. Контекст сугерише да су били само верни Павлови помагачи. Нигде друге се не спомињу, па није вероватно да их Апостол Павле сматра „знаменитим апостолима”.

Али то управо тврди Шуслер Фиоренца. По њој, они су били у рангу других великих Апостола (Павла, Петра, Јакова и других). Све је то далеко од библијског текста и контекста. Блиско је само општем феминистичком настојању да се жене уздигну у друштвеној хијерархији по сваку цену.

Затим је ауторка сугерисала да то што је Јунија била „знаменити апостол” доказује да су жене у доба ране Цркве биле Апостоли.

Напослетку је извела закључак да данас жене могу и треба да буду ђаконице, пастирице, презвитерице, епископице и архијерејке.

Феминистичкој јересоначелници Елизабет Шуслер Фиоренци заправо није стало до Цркве и њеног добра, него само до тога да жене заузму што веће друштвене позиције. Циљ је секуларни, не духовни.

 

2. Јунија у контексту „Женских студија”

Теза о апостолу Јунији је била изнета у доба када је јавност била феминистички настројена, па је Јунију као апостола дочекала са одушевљењем. Ето нама преседана за жене клирике! Намножили су се радови о Јунији. Један од њих, Елдон Џеј Еп (Eldon Jay Еpp) ентузијастички је написао књигу „Јунија, прва жена апостол” (Јunia: Тhe First Woman Аpostle, 2005). Aли сва та манија писања о Јунији има мало везе са теологијом и библистиком. Она има везе са нечим другим: са „Женским студијама” (Women’s Studies). Наиме од 70-их година XX века започет је „Покрет Женских студија (Women’s Studies movemеnt). Његов циљ је био да се пише и расправља о женама, и тако створи клима за прихватање феминистичких друштвених захтева. Захваљујући овом покрету, писање о женама је у академским круговима постала манија. Покрет је у потпуности успео. И код нас су на универзитетима отворене катедре за „Женске судије”. Касније су преименоване у „Родне судије”. Назив је промењен, али опсесија писања о женама није. Циљ тих студија је писати о женама свуда и увек. Стога треба величати и „Јунију, првог женског апостола”. Дакле, мотиви те опседнутости Јунијом нису библијски ни црквени, него световни и феминистички.

Али Свето Писмо и Свето Предање не иду у прилог тој феминистичкој интенцији. Свето Писмо Јунију описује само као значајног сарадника Светог Андроника и Светог Павла. Она се у Њему не назава апостолом. Стога протестанти који наводно признају за ауторитет само Свето Писмо немају никаквог основа да је називају апостолом. Заклињући се у Библију, они је изневеравају.

 

3. Свето Предање о светитељима Андронику и Јунији

Ни Свето Предање не иде феминистичким циљевима наруку. Оно тврди да је Андроник припадао кругу Седамдесеторице Ученика. Он је био Апостол и Епископ у Панонији, а Јунија је била његова помагачица и сапутница. Обоје су имали чудотворне моћи. Оне су сведочиле о надмоћи хришћанског Бога. Напослетку су мученички страдали. Због светог живота, исцелитељских способности и мученичке смрти Црква их прославља као светитеље (17. маја по црквеном календару, 30. маја по грађанском). Дакле, Андроника и Јунију треба поштовати као светитеље и молити их за заступништво пред Богом.

Дакле, Света Јунија је била Андроникова помагачица. Није била ни ђакон, ни презвитер, ни епископ, нити је за тим тежила. Њен дух је био у суштој супротности са духом модерног феминизма. Она је у мисионарском подвигу следила Андроника, вероватно свог супруга. Није истицала себе, а још мање своју женскост, како то чине феминисткиње. Била је смерна и самозатајна слушкиња Божја. Дух савремног феминизма је потпуно супротан духу светитељке Јуније. Она је била богочежњива светитељка, а феминисткиње од ње праве своју хероину. Феминистичко пискарање о Јунији је типично секташка злоупотреба Библије.

 

4. Закључак

„Феминистичка теологија”, супротно свом називу, није теолошка дисциплина, већ заправо дисциплина секуларног феминизма. Стога је исправније  „феминистичку теологију” звати „теолошки феминизам”. Ту се ради о феминизму који употребљава, тј. злоупотребљава Библију, а не о некој теолошкој дисциплини. Када се радикалне феминисткиње баве теологијом, као нпр. Свенка Савић, то је за њих само прилика да промовишу своје феминистичке идеје. Тако се у зборнику „Феминистичка теологија” (1999), којег је приредила управо Свенка Савић, не пропагира правоверно хришћанство, него заправо „родни” феминизам. Зборник заступа радикални феминизам заогрнут у теолошки речник. За образованог читаоца то камуфлирање је провидно. Покушај спајања радикалног феминизма и православног хришћанства није могуће, јер су то две неподударне идеологије. Хришћанство је пут спасења и богопознања, а „родни” феминизам опасна и душегубна јерес.

 

Библиографија

1.      Epp, Eldin Jay, Junia: The First Woman Apostle, Augsburg Fortress Press, Minneapolis, USA, 2005.

2.      Савић, Свенка (ур.), „Феминистичка теологија”, Футура публикације, Нови Сад, 1999.

3.      Schüssler Fiorenza, Elisabeth, In Memory of Her: А Feminist Theological Reconstruction of Christian Origins, Crossroad, New York, New York, USA, 1983.

 

Последњи пут ажурирано ( субота, 04 фебруар 2017 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 20 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

СА СВЕТИМ ВЛАДИКОМ НИКОЛАЈЕМ ИЗ ДАНА У ДАН -

ПОУКЕ:

 

Не понеси се мудрошћу. Ни туђом, јер није твоја. Ни својом, јер чим си се понео, значи да је немаш много. Ниједна лампа не гори док се не долива. Све се лампе могу напунити, а лампа мудрости никада.

+ + +

„Знање је светлост“, говоре охоли зналци, без радости и милости. Но, гле, Сахара има највише светлости, но зато је она увек усијан кадавер.

+ + +

Што веће богатство изван Бога, то већа бедноћа. Што веће знање изван Бога, то већа празнина.
Бог једини чини богатим и мудрим. Свет без Бога ствара просјаке и глупаке.

 

 


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.