header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow САОПШТЕЊА arrow Уредништво: Шта је проблем – хрватски споменик Степинцу или српске владике испод Степинчеве слике?
Уредништво: Шта је проблем – хрватски споменик Степинцу или српске владике испод Степинчеве слике? Штампај Е-пошта
субота, 11 фебруар 2017
            Код нас се стално замењују тезе. Дигла се хука и бука јер су Хрвати подигли споменик Алојзију Степинцу, који је, ЗВАНИЧНО, од стране папе 1998. проглашен за римокатоличког блаженика – свеца. То је учињено 10. фебруара, када се он званично слави као светац у Хрватској. Али, шта је ту проблематично?
           Хрвати, народ који свој идентитет граде на верности папи, Степинца заиста доживљавају као свог свеца, утемељитеља своје слободне државе, бранитеља свих хрватских „вреднота“. И ко то право може да им одузме? Зар паписти немају такве свеце кроз историју? Зар унијати на Украјини не славе унијатског бискупа Јозафата Кунцевича, који је вадио из земље лешеве сахрањених са православним опелом, и бацао их псима, а тог истог Јозафата је папа Пије Девети прогласио за свеца у 19. веку?    
 

 Овде је прави проблем велики део епископата СПЦ са својим патријахом, који се додворава Ватикану и Хрватима, и чији представници седе испод „иконе“ Степинца на Каптолу у Загребу. Овде је проблем патријарха српског, који у Јасеновцу, утемељеном на усташко – папистичком клеронацизму, рекао да немамо никог ближег од Хрвата

(http://www.politika.rs/scc/clanak/349864/Регион/Иринеј-Срби-немају-ближе-од-Хрвата ).

Овде је проблем митрополита Порфирија и његовог духовног оца, Иринеја Буловића, који желе да у Царству Небеском буду са онима што славеСтепинца

(http://borbazaveru.info/content/view/7749/1/)                                  

Док ти, суштински, проблеми не буду решени (а решиће их православни Христос, за Кога су Новомученици српски пострадали од усташа чији је духовни отац био Степинац) уопште се не треба чудити Хрватима, који се Степинцу моле као свом заступнику пред Богом.                                                                   

 

Последњи пут ажурирано ( субота, 11 фебруар 2017 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 6 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

Тело не може ни љубити ни мрзети. Не може се тело заљубити у тело. Способност за љубав припада души. Кад се душа заљуби у тело, то није љубав но жеља, пожуда. Кад се душа заљуби у душу, не кроз Бога, то је или дивљење или сажаљење. Кад се пак душа кроз Бога заљуби у душу, без обзира на изглед тела (лепоту, ругобу), то је љубав. То је права љубав, кћери моја. А у љубави је живот.

Свети Владика Николај, "Касијана"

Научник привлачи знањем, богаташ богатством, леполик лепотом, вештак вештином. Свак од њих привлачи ограничен број лица. Једино љубав привлачи сва људска бића. Привлачност љубави је неограничена. И учен и неук, и богат и сиромах, и вешт и невешт, и леп и ружан, и здрав и болестан, и млад и стар – сви хоће да буду љубљени. Христос је распростро своју љубав на све, и љубављу привукао к себи све. Својом љубављу Он је обухватио и мртве, давно иструлеле и од људи заборављене.

Свети Владика Николај , "Касијана"

Човек и мртав жели да буде љубљен. И после смрти бори се против смрти. Зато се многи труде, да завештањима и задужбинама обезбеде љубав према себи и после смрти. И жив и мртав човек жели да буде љубљен. Сродници могу да имају љубав према умрлим сродницима. А Христос рече: „Кад ја будем подигнут од земље, све ћу привући к себи“ (Јован. 12, 32). Подигнут на крст Он је својом жртвом из љубави према свима привукао к себи све, чак и душе умрлих из Ада. Пре Христа, кћери моја, није постојала наука о љубави, нити религија љубави.

Свети Владика Николај, "Касијана"


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.