header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ПРАВОСЛАВЉЕ-актуелно arrow Римокатолкиња кренула под Острог да моли за здравље
Римокатолкиња кренула под Острог да моли за здравље Штампај Е-пошта
четвртак, 16 фебруар 2017

 Чим сам угледала манастир почела сам да плачем…

         Једна неименована жена поделила је своју причу, своје искуство, о одласку у манастир Острог. Њена исповест проширила се и друштвеним мрежама. Многи су коментарисали да се ради о још једном чуду под Острогом.

Волела бих ово да поделим са вама. Пуно пута сам видела огласе у којима поједине агенције нуде пут у манастире, између осталог и у манастир Св. Василија Острошког. Пуно сам и чула о њему.

Привлачила ме је идеја да одем једном тамо. Онда смо сазнали да моја мама има закрчење крвног суда на врату и да јој треба операција. Рекли су да је операција ризична и да може доћи и до инфаркта.

Једва да сам научила да живим са тим што мог тате више нема, кад још и ово … Била сам сама, једина подршка коју сам имала била је моја тетка и њена породица. И других особа је било око мене, али нисам осећала да им је заиста било стало до нас.

Пожелела сам да одем код Св. Василија и да га замолим да ако је Божија воља, да моја мама не иде на операцију, јер ја стварно немам снаге то да поднесем, и да буде здрава, и да ми је још не узима. Чини ми се да увек губим људе око себе, оне које волим тако је и са момцима, тако је и са родитељима и са пријатељима.

Ја ни сад немам снаге да пролазим кроз тако нешто, мој тата је умро изненада, готово да није ни био болестан, до задњег дана свог живота је радио … И тако, зове моја сестра да идем са њом на море, и ако хоћу, можемо отићи и у тај манастир.

„Ово је Божје чудо“, помислила сам, Бог је желео да одем тамо.

Моја сестра није знала да ја желим већ одавно да одем тамо, већ је хтела због њене ћеркице, јер је она рођена на тај дан, на дан Св. Василија. Знала сам да иду тамо људи свих вера, било је католика, православаца, видела сам муслимане … Чула сам приче о овом свецу, да је учинио многа чуда, желела сам да учини чудо и у мом животу.

Стигли смо на море, за недељу смо се договорили да ћемо отићи у манастир. Ослањам се на себе, тако да је чудно што сам препустила сестри да она навије сат да звони, а да нисам и ја, за сваки случај, навила. Сат није звонио, она се чудила, јер је навила, и није се то још никад десило раније. Требало је аутобус да стигне у 7, чини ми се, из Херцег Новог.
Чула сам само нервозно: „Устај“, не знам како, али стигли смо на бус …

За 5 минута све три смо већ биле спремне. Толико о томе што кажу: „Коме је суђено и дато, тај ће стићи до тамо.“

После ми је сестра рекла да је њу птичица пробудила … Ни пре а ни после, птичице на нашем прозору није било, само то јутро …

Кад смо путовали тамо, почела сам да плачем. Не знам зашто, чим сам угледала манастир, и како смо се приближавали, не знам зашто сам плакала. Нисам могла да зауставим сузе … Било ме је срамота, што плачем, крила сам сузе …

То ме је прошло кад сам ушла, било је све ок … Нисам знала баш православне обичаје, понашање у цркви, пошто сам католкиња, али све је добро прошло … Осетила сам неописив мир …

Молила сам се за моју маму, за тадашњег момка са којим сам желела да се помирим …

Са момком сам се помирила, затим смо се разишли. Све је то део Божијег плана, ако смо једно за друго, бићемо заједно. Моја мама је сада са мном, рекли су јој да је то што има облик закрчења крвног суда који није опасан толико и да пошто се није мењао већ две године да не мора на операцију …

Лекар који је толико инсистирао на операцији, променио је мишљење из корена …

Сада моја мама узима лекове и добро је. Схватила сам да Исус заиста дозвољава неке ситуације које нам се не свиђају, да нас приближи себи, али никад неће дати више него што можемо поднети. Хвала ти Исусе мој, хвала ти Свети Василије!

Извор: „Колектив.ме“ / „Курир“ / „Царса“

Последњи пут ажурирано ( четвртак, 16 фебруар 2017 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 66 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

ДАНАС ПРОСЛАВЉАМО:

САБОР СВЕТОГ ЈОВАНА, ПРЕТЕЧЕ И КРСТИТЕЉА ГОСПОДЊЕГ

+ + +

ПОУКЕ СВЕТИХ ОТАЦА О БОГАТСТВУ И СИРОМАШТВУ

Љубав према земаљским стварима помућује ум и срце, док презир према њима доноси мир и тишину (авва Исаија).

-Сиромаштво лишава многих земаљских угодности, зато води путем који је слободан од многих опасности.

-Нећемо желети сувишно. Бићемо задовољни малим – и увек ћемо бити богати (Свети Јован Златоуст).

-Сиромаху су потребни само храна и одећа, док су богатоме потребна имања, куће, гозбе, почасти, безбедност, слава (Свети Јован Златоуст).

-Нека те не заводи туђе добро, јер ћеш и своје брзо оставити (Свети Димитрије Ростовски).

-Угађање телу и уживање у великом богатству и власти, представљају смрт за душу. Напротив, рад, трпљење, сиромаштво праћено благодарношћу, и умртвљивање тела – живот су душе и пут до сваке утехе. Почетак греха је похота, кроз коју разумна душа гине. А љубав представља почетак спасења и Царства Небеског за душу (Свети Антоније Велики).

-Не завиди богатима и не тугуј што немаш богатство, јер оно никако није обележје истинске среће и задовољства.

-Имати богатство, то никако не значи бити спокојан, задовољан и не желети ништа више. «Ти тугујеш – вели свети Златоуст – кад видиш богатог, а он тугује много више од тебе, кад види некога ко је богатији од њега».

-Боље је живети у сиромаштву, него у неправедно стеченом богатству (Свети Тихон Задонски).

-Богатство се не састоји у томе да се поседује благо, него да се не брине о његовом прибављању (Свети Јован Златоуст).

-Ко је погазио страст према богатству, тај је богатији од свих (Свети Јован Златоуст).

-Не имати богатство, него немати потребу за богатством – то је највеће богатство (Свети Исидор Пелусиот).

-Богу нису угодна велика дела, него велика љубав са којом се она чине (Свети Василије Велики).

-Кад је неко лењ у нечем малом што зависи од њега, не веруј да се разликује ни у великом (Свети Исак Сиријац).

Нема ничег великог кад је мала љубав, и ничег малог кад је љубав велика (Свети Василије Велики).


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.