header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ПИСМА ПОСЕТИЛАЦА arrow Срђан Воларевић: Слово у Ђурђевим ступовима о Преподобном Симеону Мироточивом 2017.
Срђан Воларевић: Слово у Ђурђевим ступовима о Преподобном Симеону Мироточивом 2017. Штампај Е-пошта
понедељак, 27 фебруар 2017

 Ми, данашњи,  чеда немоћи и слабости, отупели од самоугађања, кукавице у страху од бола и немаштине, обогаљени стрепњом над сутрашњим даном, поводљиво жељни непостојаног и пропадљивог, ревносне слуге привида и лажи, плаховито брзи на осуди и још бржи у хуљењу, спори у праштању а неверни у покајању, истрајни у незахвалности, огрезли у зависти, иза седам брава самољубиво закључани у саме себе  да ли смо се икад запитали у чему су и где темељи нашег отачаства.

Или ако нам је милије да кажем: да ли нам је икад срце разиграно запевало при помисли на завичај?  Шта смо му и када принели, да га прославимо и нас саме у томе оплеменимо?  Имамо ли икакву свест о томе шта је наш завичај? И зашто управо завичај?

Сетимо се, како оно каже Псалмопојац: „Ако  заборавим тебе Јерусалиме, нека ме заборави десница моја“.

Или да се запитамо, онако, простодушно, без икаквих примисли, растерећене душе, као што дете уме да пита: знамо ли шта нам Јаков поручује када се пењао уз оне лестве? Или зашто је Божији народ, изашавши из Мисира, после много година ропског и тегобног трајања у туђини, зашто је суровом пустињом дуго, дуго ходио до своје земље? Или јесмо ли у стању да сагледамо пут којим се блудни син враћао свом оцу, где нам ово блудни казује о суноврату једног изгубљеног живота - јер је блудео, како смо до недавно  говорили за оног који се изгубио јер је лутао?

И којих још питања да се ослободимо, да бисмо се и у данашњем дану укрепили у скрушености, миру и спокоју, и примакли светом оцу нашем Симеону, мироточивом и великом чудотворцу и обновитељу српског отачаства? И како да му приступимо да бисмо од њега примили вечну реч о завичају?

И шта да радимо и куд да се окренемо овако спетљани и у чвор свезани, овим и још многим и многим нереченим питањима, пред тлом отачаственим и тлом завичајним, што се из наших душа разастире као лик наших живота и нашег трајања? На коју страну света да се упутимо ако је свет уопште превасходан за та питања?

А каже Псалмопојац: „Нека прионе језик мој за уста моја, ако те не успамтим, ако не уздржим Јерусалима сврх весеља својега“.

Још док у душама нашим одзвањају ове речи похвале Јерусалиму, необоривом бедему земље Господње, чији смо и ми житељи, тешко грешни,  сетимо се како је отац наш и светитељ наш Симеон Мироточиви, окружен злобом, завишћу и мржњом најпре у оковима утамничен био од слугу кнеза овог света, а раскивање окова и слободу, милошћу Божијом, донео му Свети Ђурађ, да би те снаге таме поново удружиле се против њега, окупивши силну војску као пробране војнике  кнеза таме. И као што каже хагиограф, он, отац наш и светитељ наш, миљеник Божији, тада Немања, а данас Симеон Мироточиви, као неустрашиви Гедеон, с мачем у руци а у срцу с љубављу према Исусу Христу Господу нашем, усправио се пред том стихијом која се попут бесне бујице сливала у наше отачаство, у наш завичај, да му се и тада на коњу, са копљем и мачем о бедрима, придружио победоносац и великомученик Свети Ђурађ. И би тада победа скрушености срца пред Господом; и отачаство наше, завичај наш и колевка наша земна, несметано и незазорно усправи се за потоње плодове добра и плодове богоугодне, да би с њима и данас слободно располагати могли,  њиховом светлошћу узвишени и у честитости наших светих отаца; - а не као ови данашњи, модерни и савремени, што нас бичем власти одвраћају од наших светитеља,  размећу се отачаством нашим као робом на бувљаку, гоне у торове  туђих обичаја и бришу нам памћење и, бусајући се у пацифистичка прса, уподобљавају га нашим провереним душманима које знамо као одане слуге кнеза таме.

Ал ко нам може наудити док је уз нас отац наш и светитељ наш Симеон Мироточиви и прва пречага Јаковљевих лестви управо је ова његова задужбина  подигнута у славу Светог Ђурађа, да нас опомене на наше робовање под Турцима и сва нерасудна лутања, како смо као погубљене овчице блудили по тлу наше отаџбине, нашег отачаства и завичаја, на путу повратка нашем небеском, свемоћном и сведржитељном Оцу, у чему нас је Својим жртвеноприношењу зарад нас научио Господ наш Исус Христос – јер вратити се значи „бити кадар стићи и утећи и на страшном месту постојати“, како су наши стари говорили.

Јер отачаство није само пуко тло земаљско, већ и богоугодна  дела и молитва и превсходна одбрана његова мачем, како нас земним својим трајањем  учи наш светитељ у мраку наших дана Симеон Мироточиви – јер отаџбина је стална борба у границама омеђеног трајања, на самој граници између оног да јесмо и оног да нисмо, између посвећења и ништавила, да будемо Богом изабрани или варљива сенка нас самих. И још ако знамо, како нас потсећа један свети старац исихаста, да „храброст је покретачка снага живота“, шта нам се може испречити да служимо Богу, на добро наше миле отаџбине.

Последњи пут ажурирано ( понедељак, 27 фебруар 2017 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 57 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

СА СВЕТИМ ВЛАДИКОМ НИКОЛАЈЕМ ИЗ ДАНА У ДАН -

ПОУКЕ:

 

Не понеси се мудрошћу. Ни туђом, јер није твоја. Ни својом, јер чим си се понео, значи да је немаш много. Ниједна лампа не гори док се не долива. Све се лампе могу напунити, а лампа мудрости никада.

+ + +

„Знање је светлост“, говоре охоли зналци, без радости и милости. Но, гле, Сахара има највише светлости, но зато је она увек усијан кадавер.

+ + +

Што веће богатство изван Бога, то већа бедноћа. Што веће знање изван Бога, то већа празнина.
Бог једини чини богатим и мудрим. Свет без Бога ствара просјаке и глупаке.

 

 


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.