header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow СВЕТА ЛИТУРГИЈА arrow Свети Теофан Затворник: Пост - неопходно средство
Свети Теофан Затворник: Пост - неопходно средство Штампај Е-пошта
петак, 03 март 2017

 Ништа нема што би човека могло опоганити да уђе споља у њега, него што излази из њега оно је што погани човека“ (Марко 7:15).

То место, и њему слична, да нас храна не поставља пред Бога, спомињу обично они, који не љубе пост, претпостављајући да тиме, довољно оправдавају своје одсуство жеље да посте, упркос уставу и поретку Цркве.

Колико је задовољавајуће ово извињење, сваком верном Цркви је јасно. У посту је уздржање од неких јела установљено не зато, што су она нечиста, већ да би тим уздржањем, лакше достигли стањење тела, неопходно за унутрашње преуспевање.

Такав смисао поста је толико суштински, да се они, који неко јело сматрају нечистим, убрајају у јеретике. Онима који нису склони ка посту би на томе требало настојати, а не на томе, да је пост обавезан, иако је он, заиста, средство за одупирање греховним жељама и тежњама тела. Али то је таква тачка, на којој се никако не може одустати.

Ако је унутрашње успевање обавезно, то се обавезно и средство за њега, сматра неопходним, односно пост. Савест и говори то свакоме. За њено успокојење, они тврде: „Ја другим средством надомештам смањење поста“, или „Пост је штетан за мене“, или „Постићу када ја хоћу, а не када је то установљено.“

Али прво извињење је неумесно, јер још нико без поста није успео да савлада своје тело и да како треба сачува своје унутрашње стање.

Последње је такође неумесно, јер је Црква - једно Тело, и жеља да се у њој човек одели од других јесте противна Њеном устројењу. Удаљити себе од општих одредби Цркве могуће је само изласком из Ње, а Њен члан не може тако говорити и то захтевати.

Друго оправдање има сенку права. И тачно је, пост није обавезан за оне, на које ће пост деловати штетно, јер је пост установљен не да би убијао тело, већ да би умртвљивао страсти. Али ако промешамо такве добронамерне, показаће их се тако мало, да и неће бити негде да се ставе.

Остаје само један разлог - одсуство жеље. Против тога се нема шта спорити. И у Рај не уводе против воље. Али, када буду осудили за пакао, хоћеш-нећеш, крећи: хватају и бацају тамо.

Извор: http://pagez.ru/ds/vozderj_.php#7

Преузето са: „Православни одговор“

 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 30 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

Тело не може ни љубити ни мрзети. Не може се тело заљубити у тело. Способност за љубав припада души. Кад се душа заљуби у тело, то није љубав но жеља, пожуда. Кад се душа заљуби у душу, не кроз Бога, то је или дивљење или сажаљење. Кад се пак душа кроз Бога заљуби у душу, без обзира на изглед тела (лепоту, ругобу), то је љубав. То је права љубав, кћери моја. А у љубави је живот.

Свети Владика Николај, "Касијана"

Научник привлачи знањем, богаташ богатством, леполик лепотом, вештак вештином. Свак од њих привлачи ограничен број лица. Једино љубав привлачи сва људска бића. Привлачност љубави је неограничена. И учен и неук, и богат и сиромах, и вешт и невешт, и леп и ружан, и здрав и болестан, и млад и стар – сви хоће да буду љубљени. Христос је распростро своју љубав на све, и љубављу привукао к себи све. Својом љубављу Он је обухватио и мртве, давно иструлеле и од људи заборављене.

Свети Владика Николај , "Касијана"

Човек и мртав жели да буде љубљен. И после смрти бори се против смрти. Зато се многи труде, да завештањима и задужбинама обезбеде љубав према себи и после смрти. И жив и мртав човек жели да буде љубљен. Сродници могу да имају љубав према умрлим сродницима. А Христос рече: „Кад ја будем подигнут од земље, све ћу привући к себи“ (Јован. 12, 32). Подигнут на крст Он је својом жртвом из љубави према свима привукао к себи све, чак и душе умрлих из Ада. Пре Христа, кћери моја, није постојала наука о љубави, нити религија љубави.

Свети Владика Николај, "Касијана"


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.