header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Владимр Фролов: Ватикански "геометри" Штампај Е-пошта
недеља, 12 март 2017
         На злонамерном захтеву за ревизију непостојећег српског „геноцида“ у БиХ, поднетог на личну иницијативу млађег Изетбеговића, јoш се ни штампарско мастило осушило није, а огласише се и првосвештеници римокатолички, као очекивани „пратећи вокали“ зле антисрпске намере!

Нобеловац Андрић, иако католик по рођењу али српски писац по личном определењу, понајбоље је описао међуодносе три вере на једној земљи, и стране „куваре “ као нежељени прилог који већ вековима даје посебан укус, тим међусобицама.

Од како су још у XIII веку добили писмено одобрење српских владара из породице Немањића, да у данашњој БиХ за пристигле рударе,који отворише модерне копове руде, угља и соли, слободно исповедају своју веру, почеше се RKC духовници и послом „геометра“ бавити, притом премеравајући српску земљу као terra misiones, на изразито српску штету!

Долазак Османлија, и насилно турчење племства за повластице које су већ стекли, отвори потом вишевековни период бивствовања српског народа између коца османскога и конопца латинскога, само да се икако одрекне од своје вере православне!

Отоманска власт била је сурова али и пробитачна, дајући разне повластице за дукате, те тако латински попови и опсташе као острва у рударским насељима, јер су нови господари одмах наставили већ уходану трговину сољу и угљем.

На тим се просторима, кроз неколико векова усталила пракса да RKC свештеници (фрањевци) држе службу на народном језику, а књиге богослужбене им ћирилицом печатане, те се већина њихових верника међусобом називала српским именом, не делећи се од преостале православне браће своје!

Како је слабила отоманска моћ, на рубном подручју аустријске царевине које баш обухвата Војну крајину, Далмацију и Славонију, јер се уз Уну, Саву и Дунав устали граница, тако се у Ватикану заче намера да се најзад то вишевековно међустање у БиХ коначно реши, разуме се по жељи њиховој да се ту учврсти „царска вера“, како су то у Бечу тада називали, али на исто помишљали!

Зато се по наредби из Ватикана подузеше драстични кораци, после Другог српског устанка и стечене српске аутономије, те се 1821.године забрани рад фрањевачког семеништа у Приком на реци Цетини, где је верска обука била на глагољици као старословенском писму, које данас хрватски повиестничари лажно именују само хрватским!

Код католика Далмације, Босне, Херцеговине, Славоније, сузбија се и коначно укида српско ћирилско писмо, те су после 1815.године ретке књиге штампане ћирилицом, а сва црквена коресподенција наредбом се пребацује на латиницу.

Уз Ватикан, изразити поборник овакве антисрпске политике је аустријски канцелар кнез Мeternich, те га зато мудри књаз Милош саркастично назва „мехтербаши“, што је турски назив за диригента у јањичарском војном оркестру!

Заједнички Ватикан и бечки двор помогоше, да се најзад у Херцеговини сагради и први католички самостан у месту Широки Бријег, и то тек после 1832.године, када је папа одузео право херцеговачким фрањевцима да сами бирају свог викарног бискупа, те се тада поче процес интензивног похрваћивања Срба-католика, који ће тeк бравар Broz докрајчити са својим комунистима!

Никада се ватиканци нису либили да туђе идеје за своју корист прихвате и спроводе, те тако и сада, двојица првосвештеника RKC, надбискуп Врхбосански Puljić и бискуп бањалучки Кomarica, не случајно опсетише се, да је током 1993.године UNHCR почео да користи адвентистичку хуманитарну агенцију АDRА, чији су активисти отварали своје канцеларије у већим градовима БиХ, плански преносећи пакете које су рођаци из белог света али и из тадашње СРЈ слали као помоћ својима, угроженим ратом и несташицом свега, јер је над Србима успешно вежбана хуманитарна катастрофа као вид васпитавања тих православних дивљака, који не желе „демократију по NАТО стандардима“, те су зато уведене васпитне мере међународне изолације и избацивања из чланства ОУН, земље, једног од оснивача ОУН, далеке 1945.године!

Тада је и UNHCR прихватио Аdrinu поделу тадашње БиХ на четири радне регије, јер су дистрибутивни центри на рубним подручјима били везани за аеродроме и луке где се помоћ допремала, те су у прво време чак и муслиманске хуманитарне организације користиле Аdrine стандардне картонске кутије, у које се морало упаковати по одређеном списку хране и тоалетних потрепштина за појединце, као директне примаоце.

Загреб и Београд као аеродромски сабирни центри, а Сплит и Ријека као поморски сабирни центри, постадоше средишта одкуда је помоћ превожена у организацији UNHCR у регионалне дистрибутивне центре у Тузли, Сарајеву, Бањалуци и Мостару. Допремање ове помоћи до крајњих корисника било је овисно о распореду трупа UNPROFOR на терену, као оружане заштите за ове хуманитарне транспорте.

Нажалост, друга је прича и што су ти хуманитарни транспорти често и са знањем руководилаца UNHCR а UNPROFOR обавезно, злоупотребљавани за допремање муниције и оружја муслиманским и хрватским паравојскама, нарочито у изолованим енклавама!

Оружани сукоб између HVO и муслиманске паравојске, који су Хрвати почели током 1993.године, угрозио је ову уходану шему, јер није било могуће прелазити линије сукоба а сачувати храну и намирнице од „самоснабдевања“ оних, које тада подржава „демократска међународна заједница“ у њиховој „одбрани од српске агресије“!

Бискупи се ето „сами“ опсетише, али је вероватније претпоставити да се у Ватикану опсети неко да је и садашњи генерални секретар OUN тада био чиновник UNHCR, па ће тако лакше да прогута „бискупску паленту“ регионализације БиХ, која се баш умотава у мултиетничност, мултикултуралност и мултиконфесионалност некадашње „тигрове коже“ БиХ!

Република Српска, изгледа није каменчић који је упао у ватиканске млинове, већ громада која се никако не може самлети, без помоћи демократског NАТО и разуме се и београдских еунијата!

Џаба „рози капичари“ цртају своје карте, српски народ је већ својом крвљу обележио сваку стопу своје Републике, да би је сада добровољно дао злонамерницима ватиканским, да је они прекрајају до нестанка Срба у „мултиетничким и мултикултуралним“ срединама као у МХ федерацији, или у поисламљеном шехер Сарајеву!

Планови, брижљиво припремани као „рани теренски радови“ тете Хилари, будуће господарици света, обелодањују се ужурбано, како се слеже постизборна америчка тектоника, а злочинци на Балкану покушавају да користе амерички постизборни interregnum за друго полувреме своје прљаве антисрпске намере!

Џаба бискупи „меко стеру, кад је тврдо лежати“, што вишевековно искуство учи Србе у српским земљама под ватиканским старатељством, где су доспели не својом вољом или избором, али су увек својом вољом и својим избором збацивали тај ватикански огртач, да могу слободно да живе, раде, и своје Светосавље исповедају!

Стога, слављенички „TE DEUM“, бискупи католички још задуго на земљи Немањићкој неће певати, макар своје „геометарске регије“ и бојадисали, а не само цртали!

TE DEUM — назив за католичку мису-захвалницу.

 

Извор: "Фонд стратешке културе"

 

Последњи пут ажурирано ( недеља, 12 март 2017 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 10 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

ДУХОВНЕ ПОУКЕ

Сиромаштво

Није за осуду бити сиромах, већ немати храбрости у подношењу беде. (Св. Василије Велики)

Корист

Корисно ћемо ми за себе наћи тада, када будемо тражили корист за ближњег. (Св. Јован Златоусти)

Жртва усрећује

Није богат онај који поседује иметак и чува га, него онај који га дели. Жртва, а не поседовање нас усрећује. (Св. Климент Александријски)

Убоги и богати

Није убог онај који нема ништа, него онај који много жели; исто није тако богат онај који много има, него онај који ништа не треба. (Св. Јован Златоусти)

Људско срце

По природи људско срце је чисто, меко, топло; али када страсти (грешне навике) продру унутра, оно постаје хладније, тврђе и тамније. Као млеко када се укисели те постаје, гушће, мање течно, лажи (преваре) отврндњавају срце, његов нормални проток смирења је оштећен поквареношћу и злобом.

Са грехом унутар себе и лажама (преварама) око себе, верник је још више убеђен у држање Божијих заповести, јер у њима он налази подршку против његових сопствених грехова и одмор од напада злих људи. (Св. Теофан Затворник)

Божури и трње

Ни на Косову нису расли само божури него и трње. Али се у Грачаницу уносе само божури. (Св. Николај Жички)

Мала сагрешенија

Ђаво нам приказује мале грехове као неважне, јер нас иначе он не би могао наводити у већа сагрешења. (Св. Марко Подвижник)

Непријатности

Мала ватра омекшава велико парче воска, тако и мале непријатности често омекшају, засладе и очисте све наше оштрине, неосећајност и тврдоћу срца. (Св. Игнатије Бријанчанинов)

Огањ

Ми сви једнако примамо благослов од Бога. Међутим, неки од нас примивши од Бога Огањ (то јест Његову реч) постају меки као пчелињи восак, док неки попут глине постају тврди као камен. (Св. Петар Дамаскин)

Опроштај

Чак и ако ти сви духовни оци, патријарси, архијереји и сви људи опросте, још увек ти није опроштено док се не покајеш на делу. (Св. Козма Етолски)


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.