header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ПРАВОСЛАВЉЕ-актуелно arrow Посланица АС РЗЦ поводом 100 година од почетка револуције у Русији (видео)
Посланица АС РЗЦ поводом 100 година од почетка револуције у Русији (видео) Штампај Е-пошта
среда, 15 март 2017

             Како су саопштили данас из канцеларије Архијерејског Синода, митрополит Источно-Амерички и Њујоршки, Иларион, благословио је у вези са 100 годишњицом од јављања иконе Мајке Божије „Державна“ (15/2. марта 1917. - на исти дан се св. Цар Николај II Романов одрекао престола, прим. прев), да се ниженаведена посланица чита са црквених амвона у 2. Недељу Великог поста.

            Возљубљена браћо и сестре у Христу!

Ове године се читав свет, а на првом месту ми, сећамо највеће трагедије ХХ века, која је изокренула судбине милиона људи. Та трагедија се дотакла буквално сваке руске породице, ма где да се она налазила. Сећамо се сто година од крваве и разрушитељске револуције у Русији. Због издаје Владе и Генералштаба, Цар је био приморан да се одрекне престола и после тога је ишао ланац неизбежних догађаја: пропаст државе, мученички крај Самог  Цара и Царске породице, сурови братоубилачки рат, досад у Русији небивали прогон православне Цркве и вере у Бога.

1909. Петар Аркадијевич Столипин је рекао: „Дајте држави 20 година унутрашњег и спољашњег  мира и нећете препознати данашњу Русију“. Али самом руском премијер-министру било је остало да живи око две године. Био је убијен у присуству свог Цара у кијевском позоришту 1911.

То што је Русија ишла унапред буквално корацима од седам миља, схватали су и далеко иза граница нашег Отачаства, наиме у Сједињеним Америчким Државама. У новембру 1914. изашао је запажени број часописа „National Geographic“ посећен Русији. Свеобухватна социјално-економска истраживања су показала, да ће у време о коме је говорио Столипин, по свим показатељима раста, Русија изаћи на такав ниво, да већ неће моћи да је зауставе. Засутавила је само револуција коју су организовале и подржале западне државе. Нашем отачаству нису дали ни 20 дана мира.

У вези са тим, треба памтити да је данашњи непрестани прогон Русије   од стране „западне цивилизације“, постојао и пре 100 година, па чак имного раније. Свет је мрзео Руску Царевину, наследницу Свете Православне Русије. Ни верност савезничком дугу, ни свагдашња спремност Руских Владара на сарадњу, нису помагали. Карактеристичан је исказ познатог британског политичког делатеља, лорда Палмерстона: „Како је тешко живети на свету, када са Русијом нико не ратује“. Тај исказ се односи на средину ХIX века али, на жалост, нису га чули.

На самом почетку ХХ века, свети Макарије (Невски), митрополит Московски и Коломенски, је упозоравао: „Ми преживљавамо смутна времена. Било је на Руси тешких година али никада није било тако тешко као сада. Тада су сви били за Бога, сви су хтели да знају шта је Њему угодно, а сада нема тога. Тада су сви били за Цара. Сада опет нема тога. Сада се чују хулни гласови на Бога и планови против Његовог Помазаника...“

Образовани слојеви Русије, васпитани на традицијама такозваног западњаштва су, са скоро самоубилачком упорношћу, гурали Русију у пропаст, на сваки начин подстичући руски народ да се одрекне своје вере, свог Цара и свог Отачаства. Невољно нам долазе на ум речи псалмопојца Давида „Рече безумен в сердце своем: несть Бог“ (Рече безумник у срцу своме: нема Бога ) (Пс. 13:1).

Али, и у најтежим временима гоњења, Господ није остављао Свој народ. Тако да у овој години обележавамо и други, не мање важан јубилеј – 100 годишњицу од обнове патријараштва у Русији. То се десило управо онда, када је предстојатељ и страдалник за земљу Руску био нарочито потребан. Интронизација светог Тихона,  сверуского Патријарха-Исповедника, обављена је 21 новембра/4 децембра 1917. у Успењском сабору Московског Кремља, на празник Ваведења у Храм Пресвете Богородице.

Али још раније, на сами дан одречења Помазаника Божијег, Цара Николаја Александровича, 15/2. марта 1917. нашем народу је  био јављен чудесни образ Мајке Божије „Державна“, као сведочанство тога да Пречиста Владичица неће престати да се брине за страдалну Русију, која се из давнина назива Домом Пресвете Богородице.

Сада, када је по речима Најсветијег Патријарха Московског и целе Русије, Кирила, „Господ променио гнев на милост у односу на Русију“, свим руским људима је дата могућност од Њега, да се врате својим православним коренима. Ми данас треба да осмислимо своју историју и схватимо те узроке, због којих су се на Русију обрушила тешка искушења. Један од разлога тих трагичних догађаја је плод заборављања и нечувања вере Христове и одступање од богоустановљене власти.

Ми ни у ком случају не треба да оправдавамо виновнике ове погубне револуције. Као један од символа примирења руског народа са  Господом, могао би да служи ослобођење Црвеног трга од остатака главног гонитеља и мучитеља ХХ века, као и рушење свих споменика посвећених њему. Све су то символи несреће, трагедије и рушења наше Богом дане Државе. Тако треба поступити и са именима градова, области и улица, који су до данас лишени њихових историјских имена.

У годинама страдања, Руска Загранична Црква је увек сматрала за свој свети дуг да говори сву истину о руској историји, што је било немогуће у Отаџбини и, може бити, пре свега да говори руском народу о крсном путу Новомученика. То није политичко питање, како неки сматрају, већ питање духовне савести. Ми заиста треба што боље да знамо историју подвига Новомученика и Исповедника Руских. И тада ће, надамо се, руски човек сам, следећи за својом савешћу, доћи до убеђења да у његовој Богом спасаваној држави нема више места за символе богоборне власти и имена богобораца.

Пре десет година, при великом освећењу храма на Бутовском полигону, приснопамјатни митрополит Лавр је, обраћајући се окупљенима, рекао: „Овде је земља обилно заливена крвљу мученика и засејана њиховим костима, да буде она  престо Христа Бога нашег. А за гонитеље Цркве Христове, давно је рекао пророк: „Видех грешника высящася яко кедр ливанский, и мимоидох, и се не бе и не обретеся место его (Пс. 36: 35-36)“ (Видех грешника где се узвисује као кедар ливански, и прођох, и нема га и не нађе се место његово). Да нестане сећање на њих у срцима људи, а Црква Христова на руској земљи да се утврди заувек!“

Призивамо сву нашу паству, као и све руске православне људе у Отаџбини и расејању: чувајте као зеницу ока дар који нам је Господ уручио – свету, спасоносну Веру Православну, увек имајући на уму речи Христове: „Ищите же прежде Царства Божия и правды его...“ (Иштите најпре Царства Божијег и истину Његову) (Мт. 6, 33). Амин.

 

С љубављу у Христу,

+ ИЛАРИОН,

Митрополит Источно-Амерички и Њујоршки,

Првојерарх РускеЗаграничне Цркве.

+ МАРКО,

Архиепископ Берлински и Немачки.

+ КИРИЛЛ

Архиепископ Сан-Франциски и Западно-Амерички,

Секретар Архијерејског Синода.

+ ГАВРИЛО,

Архиепископ Монтреалски и Канадски.

+ ПЕТАР,

Архиепископ Чикашки и Средње-Амерички.

+ НИКОЛАЈ,

Епископ Менхетенски,

Заменик Секретара Архијерејског Синода.

 

Њујорк: 10. марта/26.фебруара 2017 г.

Извор: http://www.synod.com/synod/2017/20170310_epistle100yrsperssecitions.html

Превод: "Православна породица", март 2017.

Последњи пут ажурирано ( среда, 15 март 2017 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 67 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

Тело не може ни љубити ни мрзети. Не може се тело заљубити у тело. Способност за љубав припада души. Кад се душа заљуби у тело, то није љубав но жеља, пожуда. Кад се душа заљуби у душу, не кроз Бога, то је или дивљење или сажаљење. Кад се пак душа кроз Бога заљуби у душу, без обзира на изглед тела (лепоту, ругобу), то је љубав. То је права љубав, кћери моја. А у љубави је живот.

Свети Владика Николај, "Касијана"

Научник привлачи знањем, богаташ богатством, леполик лепотом, вештак вештином. Свак од њих привлачи ограничен број лица. Једино љубав привлачи сва људска бића. Привлачност љубави је неограничена. И учен и неук, и богат и сиромах, и вешт и невешт, и леп и ружан, и здрав и болестан, и млад и стар – сви хоће да буду љубљени. Христос је распростро своју љубав на све, и љубављу привукао к себи све. Својом љубављу Он је обухватио и мртве, давно иструлеле и од људи заборављене.

Свети Владика Николај , "Касијана"

Човек и мртав жели да буде љубљен. И после смрти бори се против смрти. Зато се многи труде, да завештањима и задужбинама обезбеде љубав према себи и после смрти. И жив и мртав човек жели да буде љубљен. Сродници могу да имају љубав према умрлим сродницима. А Христос рече: „Кад ја будем подигнут од земље, све ћу привући к себи“ (Јован. 12, 32). Подигнут на крст Он је својом жртвом из љубави према свима привукао к себи све, чак и душе умрлих из Ада. Пре Христа, кћери моја, није постојала наука о љубави, нити религија љубави.

Свети Владика Николај, "Касијана"


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.