header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Владислав Ђорђевић: Да ли је Адам био „адрогин“? Штампај Е-пошта
понедељак, 20 март 2017

 Да би нарушавање брака било успешно, феминизам снажно пропагира теорије које негирају постојање комплементарних разлика између мушкости и женскости. Једна од њих је и теорија о универзалној „унисексности”.

1. Пропагирање „унисексности”

Пропагирање „унисексности” је закамуфлирано. Оно се врши тако што се снажно промовишу права жена и ЛГБТ популације. Основни циљ те пропаганде је да се укину разлике међу половима.

„Унисекс” културу промовишу многи јавни делатници, а посебно уметници. У многим филмовима, позоришним представама и књижевним делима свесно се пропагира концепт „унисекс” културе.

Још истакнутији промотери „унисексности” су психоаналитичари. Готово да нема ниједног психоаналитичара који неће, позивајући се на Фројда или Јунга, заговарати о „унисексности” људске природе, тј. о непостојању разлике између мушкости и женскости. То је и разумљиво имајући у виду да је Фројд – оснивач психоанализе – био бисексуалац и да је читаву своју теорију и начинио да би ту своју склоност објаснио и оправдао. Он је утемељивач тезе да су сви људи рођени као „бисексуалци”.

Савремени психоаналитичари раде углавном исто што и Фројд. Многи од њих пропагирају идеју да су сви људи рођени као „бисексуалци”, тј. да сви имају сексуалне склоности ка оба пола.

2. Пропагирање „бисексуалности” код фројдиста

Типично за „бисексуалну” школу психоанализе, Бојан Јовановић у књизи „Блискост далеког” (2005) пише: „Са становишта психоанализе, бисексуалност је карактеристична фаза кроз коју појединци пролазе од прве до треће године живота у формирању своје личности. Присутне и у каснијем животном раздoбљу, бисексуалне одлике човековог бића изражене су у мушким и женским нагонским тежњама, а полност као биолошка чињеница показаће своју посебну важност и у психичком животу сваког човека.”[i] Аутор додаје да је „свака индивидуална психа бисексуалне природе”.[ii] Још је отворенији апологета „бисексуалности” када додаје: „За процес успостављања полног идентитета веома је важна чињеница постојања психичког хермафродитизма као бисексуалне диспозиције која се, зависно од читавог низа унутрашњих и спољашњих околности, може реализовати и истополном, хомосексуалном везом.”[iii]

Сви наводи су нетачни. Уз мали број изузетака, људи се рађају као хетеросексуалци. Дакле, не постоји никакав универзални „психички хермафродитизaм”, нити икакве „бисексуалне диспозиције”. Бојан Јовановић је урадио оно исто што и Сигмунд Фројд: своју бисексуалност је уопштио. Али то није коректно.

3. Пропагирање „унисексности” код јунговаца

Наглашавање „унисексности” или „психичког хермафродитизма” мода је и код психоаналитичара јунговске провенијенције. Карл Г. Јунг је наглашавао да је свако људско биће унисексно, да мушки принцип (animus) има свакa жена, а да женски принцип (anima) има сваки мушкарац. Oпшта тенденција теорије је да се помути граница између мушкости и женскости.

Jeдан од начина пропагирања „унисексности” или „психичког хермафродитизма” јесте и популаризовање мита о андрогину.

4. Порекло мита о андрогину

Мит о андрогину је древан и вуче корене из најстарије прошлости. Познат је код многих народа, па и Грка. Спомиње га Платон у „Гозби или о љубави” (Symposion ē peri erōtōn”). Кроз Аристофанова уста, Платон тврди да је некада постојао род андрогина „састављен од оба рода, и мушког и женског”.[iv] После саветовања, богови су одлучили да се сваки андрогин расече на два дела. Сврха тог дељења била је да се људски род ослаби. Нуспродукт тог дељења био је настанак – љубави. Будући да су садашњи мушкарци и жене само половине некадашњих андрогиних бића, „усађена је у људе љубав једнога према другоме: она их саставља у првобитну природу и тежи да од двога направи једно и тако исцели природу људску”.[v]

Мит о андрогину је грчки и нема никакве везе са библијским извештајима о стварању људи.

5. Адам по јунговским психоаналитичарима

Скривени циљ феминизма је уништење природних разлика међу половима. Да би тај циљ постигао, феминизам је постао пропагатор мита о андрогиности. Феминизму није било довољно пропагирање грчког мита о андрогину, него се родила и идеја да је мит о андрогину библијски. По феминистички оријентисаним психоаналитичарима, Адам је био андрогин.

Јунговска психоаналитичарка Барбара Блек Колтув (Barbara Black Koltuv) у „Књизи о Лилит” (The Book of Lilith, 1986), позивајући се на библијске приче о стварању, пише: „Овде су и Адам, човек, и Бог, андрогини. Кабалисти кажу да је у часу стварања Адам, први човек, био андрогин са два лица на супротним странaма. Касније је Бог пресекао Адама на двоје и направио му двоја леђа, по једно за свако лице.”[vi]

Бојан Јовановић пише истоветно. Он тврди да је у библијском извештају о стварању првобитни човек представљен „као праисконско савршенство у виду двополног андрогина који обједињује супротности мушког и женског принципа”.[vii]

То мишљење папагајски понавља и коловођа теoлошких модерниста Владета Јеротић. У књизи „Новосадски разговори” (2010), он тврди: „Тумачење психолога, антрополога и неких теолога, када је реч о I глави Постања, односи се на бисексуално првобитно биће људско, што би савремена медицинска наука могла да потврди, јер у сваком мушкарцу и у свакој жени налазе се унутрашњи састојци оног другог пола.”[viii]

Јунговски оријентисани психоаналитичари – укључујући Барбару Блек Колтув, Бојана Јовановића и Владету Јеротића – износе бесмислице и огољене јереси. У библијским извештајима о стварању првог људског пара нема ни трага неког андрогина. И у елохистичком и у јахвистичком извештају, мушкарац и жена су створени као два дистинктна бића. У јахвистичком извештају се говори да је од мушкарца настала жена, а то није исто што и дељење андрогина на два пола. Лоши научници преписују помодне небулозе једни од других не узимајући труда да заиста прочитају текст на који се позивају.

6. Разлози „андрогинизације” Адама

Оба библијска извештаја јасно говоре да је људско биће створено у два јасно одељена вида: мушком и женском. Извештај Библије је јасан: „Мушко и женско створи их” (Прва књига Мојсијсева 1,27).

Према томе, када аутори тврде да је првобитни човек створен као андрогин, тада можемо закључити да не познају библијски текст. Тачније речено, они га грубо искривљују.

Како је могуће да се тако реномирани аутори тако грубо варају? То је могуће зато што суштински мотив за „андрогинизацију” Адама лежи у њиховој намери да „андрогинизују” савременог човека. Претварајући Адама у андрогина, савремени психоаналитичари андрогиност постављају као „праисконско савршенство” које треба опонашати. Њихова тежња да „андрогинизују” савременог мушкарца и жену има доста успеха. Они дувају у исту јеретичку и ненаучну тикву као и феминисти.

7. Да ли је Адам био содомит?

Барбара Блек Колтув не тврди само то да је Адам андрогин, него и содомит. Она тврди: „У почетку је Адам имао односе са Лилит и животињама”.[ix] Библијски писци уопште не помињу Лилит, а још мање сугеришу да је Адам општио са животињама. То тврдити је не само неодговорно према библистици као науци, него је управо и богохуљење.

 

 

8. Политичка коректност „андрогиности”

Постоји веома мали број рођених хермафродита. Постоји и мали број рођених бисексуалаца. Зашто они постоје може бити предмет академске расправе, али не може се тврдити да су сви људи „психички хермафродити” и „бисексуалци”.

Потпуно је лунатички ту тезу правдати тврдњом да је библијски Адам био „андрогин”. Библијски извештаји тврде да је провобитни човек створен као два јасно дистинктна бића: мушко и женско. Дакле, разликовање полова има јасну научну и библијску оправданост. Савремено глорификовање „унисексности”, „психичког хермафродитизма”, „бисексуалности” и „андрогиности”, како то чине многи заступници права жена и хомосексуалаца није у складу ни са библијским извештајима ни са психичком реалношћу највећег броја људи. Феминистички психоаналитичари искривљавају библијске извештаје и научне чињенице да би стекли друштвене повластице које иду уз пропагирање феминизма и хомосексуализма.

9. Феминистичка реконструкција извештаја о стварању

По библијским извештајима о стварању, мушкарац и жена су створени онтички и аксиолошки једнаки, али функционално различити. Та функционална различитост се огледа у много чему, а суштински у томе што је Бог мушкарцу поверио предводничку и представничку улогу, а жени помоћничку. То се сугерише многим приповедним елементима, а пет су основних. Наиме, по јахвистичком извештају о стварању људи (Прва књига Мојсијева 2,15-25) жени није дата заповест, створена је после мушкарца, створена је за мушкарца, створена је од мушкарца и именована је од мушкарца. Ти приповедни елементи, као и низ других, недвосмислено сугеришу да је жени одређена помоћничка улога. Сва феминистичка теорија служи томе да се ти библијски постулати пониште. У ту сврху служи и теорија по којој је Адам био „андрогин”. Феминисти не презају од тога да библијске извештаје помешају са грчким митом о андрогину само да би постигли жељени идеал „родне равноправности”.

10. Закључак

Психоаналитичка „реконструкција” библијског извештаја о Адаму има за циљ уништавање библијског концепта онтичке равноправности и функционалне различитости полова. То се настоји постићи пропагирањем небиблијских концепата „унисексности”, „психичког хермафродитизма”, „бисексуалности”, „андрогиности”, „хомосексуалности” и осталих полних девијација. Те концепте ревносно шире феминисти, а и многи психоаналитичари. И једни и други су оруђа у рукама хомосексуалног лобија. Тај лоби ради на преобликовању друштва у складу са циљем да сви људи постану „психички хермафродити”. „Феминистичка теологија” тај циљ подупире нетачном егзегезом. Као таква, она је научно нетачна и црквено јеретична.

Библиографија

 

1.                Бертелзен, Детлеф, „Свакодневица породице Фројд: сећање Фројдове служавке Пауле Фрихтл”, Дечје новине, Горњи Милановац, 1991.

2.                Јeротић, Владета, „Новосадски разговори, Ars Libri, Партенон, Задужбина Владете Јеротића, Београд, 2010.

3.                Joвановић, Бојан, „Блискост далеког”, Stylos, Нови Сад, 2005.

4.                Колтув, Барбара Блек, „Књига о Лилит”, Esotheria, Београд, 1997.

5.                Платон, „Гозба или о љубави”, Рад, Београд, 1964.

______________

 

[1] Бојан Јовановић, „Блискост далеког”, Stylos, Нови Сад, 2005, стр. 136.

[2] Ibidem, стр. 137.

[3] Ibidem

[4] Платон, „Гозба или о љубави”, Рад, Београд, 1964, стр. 28-29.

[5] Ibidem, стр. 31.

[6] Барбара Блек Колтув, „Књига о Лилит”, Esotheria, Београд, 1997, стр. 21.

[7] Бојан Јовановић, „Блискост далеког”, Stylos, Нови Сад, 2005, стр. 136.

[8] Владета Јеротић, „Новосадски разговори”, Ars Libri, Партенон, Задужбина Владете Јеротића, Београд, 2010, стр. 49.

[9] Барбара Блек Колтув, „Књига о Лилит”, Esotheria, Београд, 1997, стр. 26.

 


Последњи пут ажурирано ( понедељак, 20 март 2017 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 37 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

СА СВЕТИМ ВЛАДИКОМ НИКОЛАЈЕМ ИЗ ДАНА У ДАН -

ПОУКЕ:

 

 "О Српче моје златно, вредност твоја у вери је твојој. Ако би, не дај Боже, неки злокобни ишчупао веру из душе твоје, бићеш јефтинији од замуклог славуја и чудовишнији од очупаног пауна!"

"Брани, дакле, веру своју, јер она брани тебе. Вера ти је извор живота, вера - храна, вера - одело душе твоје, вера - здравље твоје, вера - песма твоја и радост и весеље, вера - вредност твоја, вера - цена бића твога, вера - пламен Божанства у теби, Србине брате мој."

 "Борба за веру борба је за душу; борба за душу борба за прави живот; борба за прави живот борба је за једну вредност већу и вишу од свега света и свега у свету. Јер Христова су уста изрекла ону велику реч: шта користи човјеку да цео свет задобије а душу своју изгуби? Заиста велика и света реч, изречена од најсветијих уста."

"Због тога ти говорим: бори се и не клони! Тајанствени сат времена, навијен руком Створитеља, сваки минут избија и откуцава земни рок земнородним. На сваки откуцај анђели изводе из овог живота чете Божје, и пресељавају их у други свет. Кад избије твој минут, ти ћеш морати оставити све и поћи једино са душом својом. Бори се за душу, да би имао с чим поћи у онај свет. А борба за душу, борба је за веру. Јер је речено и потврђено, да само душа са вером има намену и сврху. Душа без вере нема ни намене ни сврхе. Тако је речено и тако потврђено."

"Кад очуваш веру своју, очувао си душу своју. Кад очуваш душу своју, лако ћеш се растати са овим светом, и лако ћеш ући у живот вечни, који обећа Створитељ благословеним Србима Својим."

 

 


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.