header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow МИСИОНАР arrow Духовне поуке о врлинама блаженопочившег старца Кирила (Павлова)
Духовне поуке о врлинама блаженопочившег старца Кирила (Павлова) Штампај Е-пошта
понедељак, 27 март 2017

 О врлинама

Да бисмо могли да задобијемо врлине, неопходно је да знамо пороке који су супротни врлинама, који су усађени и пребивају у нама услед дејства злих духова. Хришћани се поистовећују са војницима, и морају увек да стражаре над својим срцем. Не смеју да дозволе да њиховим срцима завладају греховне жеље, мисли и остале страсти, јер су оне опасније од било ког спољашњег непријатеља.

Пресветој Богородици су посебно миле душе непорочне, будући да је Сама таква, светлија од сунца. Њу радују душе чисте, и стога је потребно да се свим снагама трудимо да очистимо душу од сваке греховне нечистоте, и да се утврдимо у врлинама, које су супротстављене страстима.

...Под целомудријем у његовом ширем смислу, треба разумети опште благодатно, неискварено стање човека: његово поштење, праведност, чистоту срца и ума, добре намере његове воље, итд... Ништа нас не чини тако пријатним и милим Богу него целомудрије, и ништа тако не краси човека у сваком добу, као чисто, целомудрено стање његове душе.

У чему се састоји скрушеност? Скрушеност је стање душе у коме се она, познавши сву своју слабост и нечистоту, удаљава од сваког високог мишљења о себи; где се стално труди да открива у себи добро, искорењава зло и никада не сматра да је достигла савршенство, већ га очекује од Божије благодати а не од сопствених снага.

Без смирења нема ни спасења, јер само тада наше врлине имају вредност у очима Божијим, када се утврђују у смирењу. Смирени човек што више да добија, више је благодаран Богу и тим пре спознаје своје сопствено сиромаштво. Само скрушеношћу се умножавају сви дарови благодати, и само скрушени не падају јер сматрају себе нижим од свих, те немају где више пасти.

Без трпљења је немогуће превазићи ни једну несрећу, ни једну тугу... Трпљењем човек задобија блага и чува их кад без роптања трпи искушења зла – изгубивши стрпљење, истог тренутка се налази у опасности да остане без врлина, или још горе, да учини зло.

Ништа није сродније нашој природи од врлине љубави, јер је у наше биће Творац заложио стремљење ка благонаклоности, тежњу да волимо једни друге. Сам Бог у Својој Бити је Савршена Љубав,и ништа нас тако не приближава ка Њему и не чини нас подобним Њему као врлина љубави. Љубав је корен и врх, почетак и венац свих врлина, свеза савршенства. (Кол. 3:14).

Извори: Архимандрит Кирил Павлов. Проповеди. Свето-Троицка Сергијева Лавра, 2003,
Архимандрит Кирил Павлов. Време покајања. Подворје Троице-Сергијеве Лавре, 2014

Припремила: Татјана Гусева

Са руског: Ива Бендеља

Извор: Часопис "Покров"

Преузето са: „Православие.ру“

Последњи пут ажурирано ( понедељак, 27 март 2017 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 43 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
Код нас ни патријарси ни сабори никада нису могли да уведу нешто ново, јер је чувар благочешћа код нас увек било само тело Цркве, тј. сам народ, који свагда жели да своју веру сачува непромењену и сагласну вери светих отаца.

(Из ,,Окружне Посланице” Источних Патријараха 1848.год.)

 

Чување истинских канона је дужност сваког човека који се пажљиво односи према својим (црквеним) обавезама: Али, пре свега оних који су Божијим Промислом призвани да руководе другима.

 (Свети Фотије, цариградски патријарх)     

 

Одлично, одлично, пријатељу мој, друже Христов, верни мужу, подвижниче побожности, који си пре спреман да умреш у мукама, него да издаш поверено ти благочешће; у дан суда бићеш са Мученицима.

(Свети Јован Златоусти)

 

Једини  непогрешиви пут ка спасењу јесте апсолутно следовање учењу Светих Отаца, уклањајући се од сваког другог учења и сопственога умовања.

(Св. Игњатије Брјанчанинов)

 

Истински је православан само онај ко и умом и срцем прима све оно чему учи Света Православна Црква и који се смирено сагиње пред њеним ауторитетом. А ко одбацује ауторитет Свете Православне Цркве и пренебрегава њена Божанствена учења, свештена правила и установе, надахнуте Духом Светим – тај се противи Духу Светом и потпада под страшну казну коју је изрекао Сам Божанствени Утемељивач Цркве, Господ наш Исус Христос.

(Архиепископ Аверкије Џорданвилски)

 

Со је изгубила свој укус. Код црквених пастира постоји само слабо, нејасно, и недоследно разумевање ствари и то по слову истине, што убија духовни живот у хришћанском друштву и уништава хришћанство које је у делању, а не у речима. Страшно је када видимо коме је поверено спасење. Али, то је Бог допустио...

(Свети Игњатије Брјанчанинов)

 

Милостивно Божије дуготрпљење одлаже потпуни распад због малог остатка који се спашава, док они који су кренули путем пропасти или су већ пропали достижу врхунац покварености. Они који се спашавају морају то да разумеју и да искористе време које им је дато на спасење... Нека би Милостиви Господ заштитио остатак оних који верују у Њега. Али овај остатак је малобројан и сваким даном је мањи...

(Свети Игњатије Брјанчанинов)

 

Само посебна Божија милост може да заустави ову погубну моралну епидемију, да је одложи на неко време, јер је потребно да се збуде што је проречено Писмима... Нема никога ко би могао да изврши обнову Хришћанства – Сасуди Светог Духа су посвуда пресахнули, чак и у манастирима,  тим ризницама побожности и благодати..

(Св. Игњатије Брјанчанинов)

 

„Боље је сто пута бити блудник, него једном јеретик“.

(Преподобни Гаврило Ургебадзе)


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.