header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow МИСИОНАР arrow Духовне поуке о врлинама блаженопочившег старца Кирила (Павлова)
Духовне поуке о врлинама блаженопочившег старца Кирила (Павлова) Штампај Е-пошта
понедељак, 27 март 2017

 О врлинама

Да бисмо могли да задобијемо врлине, неопходно је да знамо пороке који су супротни врлинама, који су усађени и пребивају у нама услед дејства злих духова. Хришћани се поистовећују са војницима, и морају увек да стражаре над својим срцем. Не смеју да дозволе да њиховим срцима завладају греховне жеље, мисли и остале страсти, јер су оне опасније од било ког спољашњег непријатеља.

Пресветој Богородици су посебно миле душе непорочне, будући да је Сама таква, светлија од сунца. Њу радују душе чисте, и стога је потребно да се свим снагама трудимо да очистимо душу од сваке греховне нечистоте, и да се утврдимо у врлинама, које су супротстављене страстима.

...Под целомудријем у његовом ширем смислу, треба разумети опште благодатно, неискварено стање човека: његово поштење, праведност, чистоту срца и ума, добре намере његове воље, итд... Ништа нас не чини тако пријатним и милим Богу него целомудрије, и ништа тако не краси човека у сваком добу, као чисто, целомудрено стање његове душе.

У чему се састоји скрушеност? Скрушеност је стање душе у коме се она, познавши сву своју слабост и нечистоту, удаљава од сваког високог мишљења о себи; где се стално труди да открива у себи добро, искорењава зло и никада не сматра да је достигла савршенство, већ га очекује од Божије благодати а не од сопствених снага.

Без смирења нема ни спасења, јер само тада наше врлине имају вредност у очима Божијим, када се утврђују у смирењу. Смирени човек што више да добија, више је благодаран Богу и тим пре спознаје своје сопствено сиромаштво. Само скрушеношћу се умножавају сви дарови благодати, и само скрушени не падају јер сматрају себе нижим од свих, те немају где више пасти.

Без трпљења је немогуће превазићи ни једну несрећу, ни једну тугу... Трпљењем човек задобија блага и чува их кад без роптања трпи искушења зла – изгубивши стрпљење, истог тренутка се налази у опасности да остане без врлина, или још горе, да учини зло.

Ништа није сродније нашој природи од врлине љубави, јер је у наше биће Творац заложио стремљење ка благонаклоности, тежњу да волимо једни друге. Сам Бог у Својој Бити је Савршена Љубав,и ништа нас тако не приближава ка Њему и не чини нас подобним Њему као врлина љубави. Љубав је корен и врх, почетак и венац свих врлина, свеза савршенства. (Кол. 3:14).

Извори: Архимандрит Кирил Павлов. Проповеди. Свето-Троицка Сергијева Лавра, 2003,
Архимандрит Кирил Павлов. Време покајања. Подворје Троице-Сергијеве Лавре, 2014

Припремила: Татјана Гусева

Са руског: Ива Бендеља

Извор: Часопис "Покров"

Преузето са: „Православие.ру“

Последњи пут ажурирано ( понедељак, 27 март 2017 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 15 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

 Грех је окултна појава, то је изазов Богу, у име илузорне слободе, то је жеља човека да оскврни и уништи образ Божији у својој души. Грех је бесмислен и безобразан, али је он привлачан управо својом бестидношћу. Зашто се таквим захтевом траже најциничније књиге и развратне слике? Управо зато што су они сазвучни страстима и сликама, које се крију у дубинама људске подсвести.

Људи на екрану са великим интересом гледају на слике насиља и ругања над људским телом, као да су хипнотисани том мрачном фантазмагоријом. У сатанистичким сектама садизам и разврат се јављају ритуалима ноћних оргија. Сада хоће да претворе сабат вештица у очаравајући спектакл.

Свети говоре да спасење почиње са виђењем својих грехова. Прво дејство благодати јесте зрак, који је усмерен у дубину душе, у коме човек види себе, покривеног крастама греха, као прокажени са чировима. Пред њим се откривају страсти, као чудовиште које обитава у срцу. Ако се душа не бори са грехом, и покорава му се, онда она сама постаје демоноподобна и демоно-образна. Угризи савести нам говоре о томе, али се само после смрти открива сав демонизам греха, и душа задрхти од ужаса, што остаје у вечности са грехом, као са неизбрисивим печатом одбацивања.

Из утробе земног живота, душа се рађа у вечност, или са ликом Христа, или са ликом сатане; а после васкрсења из мртвих, не само душа, већ и тело, примају образ онога, чему је човек служио. У томе је тајна раја и пакла, вечног блаженства и вечних мука.

Грех има своје апологете; са сваким веком њихов број се увећава, а са сваком деценијом њихов карактер постаје све наглијим и циничнијим.

Савремени оригенисти сачињавају нове теорије да би успокојили грешника. Приклањајући се његовом узглављу, они му, као Шехерезада Ал Рашиду, говоре бајке, само не из „Хиљаду и једне ноћи“, већ из Оригеновог и Карпократовог предања. Њихов главни догмат - коначно свеспасење.

Али Господ је на земљу донео не мир са грехом и сатаном, већ огњени мач благодати, који ће заувек да раздели добро и зло. Оптичка варка ће се завршити и наступиће горко буђење.

Архимандрит Рафаил Карелин


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.